“Rastati se. To svi moramo. Ali opraštati se – to nije posao za svakoga, za to treba jako srce! Ivo Andrić”
Prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 2016. je izabralo novi sastav Sinoda a pojedine vladike su dobile na upravljanje druge eparhije. Među rešenjima je premeštaj vladike Irineja iz Australije u Istočnoameričku eparhiju sa sedištem u Njujorku. U Australiju na njegovo mesto dolazi arhimandrit Siluan koji je unapređen u čin vladike a dosadašnji sekretar vladike valjevskog Milutina. Sadašnji vladika američki Mitrofan će biti premešten u Kanadu.
Vladika Irinej, Episkop australijsko-novozelandski je uvek bio dobrodošao u Zapadnu Aaustraliju pa se stoga teškim crcem ovom prilikom oprostio. Svetoj liturgiji su pored Preosvećenog vladike Irineja prisluživali i svojim prisustvom uveličali priliku, protojerej-stavrofor Milorad Soaktar, jerej Boban Vojinović, jerej Aleksandar Trninić, djakon Aleksandar Ivanović i naravno domaćin, protojerej Saša Stojanović. Tu su bili i g. Stojan Jovanović i g. Aleksandar Raković koji su ovog dana primiili Arhjerejsku gramatu i dobili zvanično zvanje čteca. Svi vernici su ovom prilikom uz naforu dobili i molitvenik na poklon.
Preosvećeni Vladika Irinej se sa mnogo osećaja i pokojom suzom po završetku službe obratio vernicima: “Evo došao je i taj čas, a to jeste da se oprostim sa vama i da se zahvalim svima vama bez izuzetka, na svemu što ste činili i što činite za našu svetu srpsku pravoslavnu crkvu ovde na ovom petom kontinentu. Moji dragi i veoma ljubljeni sveštenici, narod Božiji i deca Božija koji žive ovde u Pertu su se zaista pokazali kao verni služitelji Božiji koji gledaju o svakom koraku i u svakom času Gospodu Bogu da ugode, sa svojim molitvama i delovanjem bilo u hramu il’ izvan hrama. Mnogo sam vas zaljubio tokom ovih prošlih deset godina i kako je brzo proteklo ovo vreme. No mnogo se učinilo za to vreme. Hvala Bogu, ono što me najviše raduje jeste da smo ujedinjeni i da smo jedna Hristova crkva. Hvala Bogu za to. Hvala Bogu za vas koji ste verni članovi ove crkve. S radošću iz godine u godinu sam dolazio ovde, služio u Pertu u svim našim hramovima bez izuzetka i vidim kako napredujete, šta činite. Kako ste ovaj hram mnogo lepo ukrasili s ovim divnim freskama. Ako Bog da uskoro, i sala će se obnoviti. Kod Oca Milorada sala je već obnovljena, crkva se gradi. Da dodje i do osvećenja tog hrama. Bilo gde da sam u svetu, vrlo rado ću se vratiti, da dodjem i da učestvujem u tom svetom činu jer to za mene predstavlja veliku radost. Takodje naša zajednica ovde u severnom Pertu, mala ste zajednica ali Bogu sam blagodaran za vas. Kad god sam poslao raspis i tražio pomoć, vi ste medju prvima uvek se blagorodno odazvali. Naša zajednica novoformirana u Rokingamu, kako je bilo lepo pratiti i vaše unapredjenje, pratiti sve ono sto ste vi činili od samog početka, kada ste bili u usamljenom hramu do današnjeg dana kada imate i svolu salu i kapelu.
Ako sam koga uvredio u toku ove prošle decenije, a znam da jesam, jer ne može da saradjuje čovek sa čovekom, da čini nešto a da se neko ne uvredi tokom te saradnje. Molim vas, oprostite mi! Duboko se klanjam do crne zemlje tražeći oproštaj od vas! Hvala vam za sve što ste učinili za mene. Ne mogu vas ikada zaboraviti i uvek ćete biti u mom srcu pohranjeni. Ako nadjete neki mali kutak, mali ćoškić u vašem srcu setite se i mene grešnoga tokom mog službovanja u Istočno-američkoj eparhiji i pomenite me ponekad u molitvama vašim.”
Otac Saša Stojanović je ispred svoje parohije uzvratio pozdravom: “U današnjem danu, svi mi draga braco i sestre tužni smo jer se razdvajamo od svoga duhovnog oca. Mene kao sveštenika mnoge lepe uspomene vezuju za episkopa Irineja. U prvim godinama kada sam postao sveštenik i zajedno sa blaženopočivšim protom Petrom i uz episkopa Irineja, učio sam svoje prve sveštenicke korake, sticao iskustvo, sticao znanje… Sve sto sam do sada stekao u svojoj bogoslužbenoj sveštenickoj praksi zahvaljujem ocu duhovnome Irineju i pocivšemu proti Petru. Dragi Vladiko, u ime svog sveštenstva SPC u Pertu, u ime blagočestivoga naroda srpskog, molimo Vas da nam oprostite ako smo vas nečim uvredili, ako smo Vam nešto ružno rekli ili učinili. Kao sto ste i Vi nas zamolili da u delu srca našega ostane mesta da se molimo za Vas, tako i Vi u svojim arhijerejskim molitvama pomenite ovaj blagočestivi narod koji će vas uvek čuvati i štititi u srcu svome. Hvala vam za sve što ste učinili i neka Vam Gospod podari svako dobro!”
Crkvena opština ‘Sv. Sava’ je potom ugostila Vladiku Irineja, ostale uvažene zvanice i sve prisutne vernike u prostorijama crkvenog doma. Članovi folklorne grupe ‘Kolo’ su otvorili kratak program himnom i spletom igara iz Srbije, a sestre Milana i Jovana su otpevale pesmu ‘Molitva’. Vredne ruke domaćica crkvene opštine su se potrudile i nadmašile sva očekivanja. S pravom im se Preosvećeni vladika posebno zahvalio. Za kraj, naši najmladji su uručili poklon odlazećem vladiki da se seti svoga ovdašnjeg stada gde god da je ubuduće. Želimo mu srećan put, da ga prati zdravlje, uspeh i sloga vernika i na drugoj strani zemaljske kugle!
[box bg=“#“ color=“#“ border=“#“ radius=“0″]O. Boban Vojinović: 14. avgusta 2016. godine crkvena opština ‘Sveti Sava’ u Hajgejtu je dokazala da je duhovni centar Zapadne Australije. Sveštenstvo hrama Svetog Save je još jednom poslalo poruku da je svako dobrodošao i da su prema svakome dobri domaćini. Episkop je došao da se oprosti od vjernoga naroda Zapadne Australije i vjerni narod mu je uzvratio na najlepši mogući način. Mnoštvo dece koja su u narodnim nošnjama prisustvovala Svetoj liturgiji na svečanom ručku su uručila skromni poklon njihovom Episkopu.[/box]
Vesna Gaponov
