Vučić i Nikolić, srećna vam
Nova godina
Piše: Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
[dropcap font=“0″]P[/dropcap]ostoji li ijedan Srbin, ili Srpkinja naravno, na celom svetu, da može da kaže da će život u Srbiji biti bolji već ove godine koju dočekujemo za koji dan, a da ne govorimo o 2016. koja je strateški cilj Vućičeve vlade. Razume se, osim Vučića i njegovih podanika i poslušnika u SNS.
Mi koji živimo daleko od Otadžbine znamo po našoj rodbini i prijateljima, a oni koji žive tamo, znaju po svakodnevnom životu, koji je za većinu naroda u Srbiji, i u Republici Srpskoj, sve gori i sve teži. Pokazatelji, pre svega ekonomski, pokazuju upravo to, da će sledeća godina biti teža od ove i tako redom. Međunarodna situacija, koja pod komandom Amerike, koja sopstveno slabljenje i gubljenje pozicije vodeće ekonomske sile sveta, kompenzuje vulgarnom, davno poznatom, politikom sankcija, ovaj put protiv Rusije, polako izmiče kontroli i sve više podseća na vreme pred početak Drugog svetskog rata, odražava se i na Srbiju, čija Vlada, jer o predsedniku Nikoliću, s obzirom da me je sramota da on predstavlja moju zemlju u svetu, ne želim ni pisati, u bezglavom i sumanutom pokušaju da se dodvori Zapadu, vuče infantilne i pogrešne poteze, čiju cenu plaćaju oni koji najmanje imaju i najmanje su odgovorni, građani Srbije.
Po meni, propuštena je istorijska prilika da se s Rusijom napravi državni ugovor koji bi značio dugotrajnu saradnju u najvažnijim oblastima ekonomske politike, pogotovo što će po meni, Evropska Unija, u godinama koje dolaze, zbog monetarne i ekonomske krize država članica, a kao rezultat izrabljivanja jevtine radne snage i proizvoda najsiromašnijih država, gubiti na uticaju i jer će ekonomski najmoćnije države u Evropi biti one van Evropske Unije, uključujući i Rusiju, koja je jedina država na svetu koja ima prirodnih potencijala, da može samostalno da egzistira i da se razvija. Politika toplo hladno, i Rusija i Evropa, kao nekad, i Kosovo i Evropa, žalim to napisati, ali tako mislim, dovešće do potpunog ekonomskog kraha i mogućeg bankrota u Srbiji, što će značiti nove izbore ali i moguće socijalne nemire.
Kako bi lepo bilo napisati optimističku prognozu, posebno pred Novu godinu, verujući da će Srbija, mnogostradalna i napaćena kao nijedna evropska država u dvadesetom veku, doživeti potpuni ekonomski, društveni i socijalni preporod. Ali, biti optimista bez pokrića ne mogu da budem, a svakodnevni potezi Vlade u Beogradu, od smanjivanja penzija i plata, do lažnih obećanja o borbi protiv korupcije, o investicijama kojih nema, o novim radnim mestima kojih isto tako nema, ako ne računamo izmišljena radna mesta za članove SNS i članove njihovih porodica. Moram da priznam, da je jedini napredak u Srbiji ostvaren u odlazećoj godini ostvaren u članstvu SNS, što u rekordnim prebezima, što u novim članovima, naravno zbog obećanog zaposlenja i sličnih blagodati izrečenih iz najgledanijih usta Srbije, Aleksandra Vučića.
Da se čovek pita, kad su tandem Toma i Aca više lagali, u kampanji pred izbore ili danas? Interesantno je da Toma Nikolić više ne preti štrajkom glađu niti gladuje, doduše često mu se dogodi da je na pogrešnom kursu s Vučićem, namerno ili ne, ali zato putuje kao bivši carevi s bogatom svitom, a njegova supruga je najbolje obučena žena u Srbiji. Ili se onima koji to govore samo čini, jer se zbog prijema i posete stranim ambasadama, često presvlači. Ni sinovi, od kojih je jedan gradonačelnik Kragujevca a drugi fudbalski trener, ne zaostaju za majkom, pa su zajednio s tatom bespravno sagradili nekoliko bogatih kućica za odmore, na lepom, plavom Dunavu. Ali kako reče predsednik, koji je nedavno u 63-ćoj godini dobio diplomu fakulteta, ne znam je li diplomirao, kažu da i ne zna gde je fakultet, toliko je toga u Srbiji izgrađeno bespravno, pa valjda može i predsednik. Kažu da je i privatna crkva u rodnom selu skoro završena, a Toma je poklonio „pišljivih’’ 35.000 evra!? A što se diplome tiče, koga briga za to, pa nekoliko ministara ima i doktorat za koji svi znaju da su falsifikati, ali vrana vrani oči ne vadi. Uostalom i direktor javnog preduzeća Pošte Srbije, Milan Krkobabić, nedavno je kažu diplomirao, a ne dobio diplomu, u 47 godini.
Nema veze, pa da parafraziram čika Jovu Jovanovića Zmaja, sve će to narod pomlatiti. Kad tad. Nadajmo se.
Neka je našoj Srbiji srećna i blagoslovljena Nova 2015. godina i neka je Bog čuva.
Nema države na svetu koja u Ustavu ima član u kojoj se veliča predsednik. Osim Severne Koreje. Hrvatska će, ako na predsedničkim izborima pobedi Milan Kujundžić, promeniti Ustav i napisati da je Tuđman otac nacije. Predlažem da svakako u Ustav ubace i Pavelića, čiji je grob u Madridu posetio Kujundžić. I naravno, njihova životna ostvarenja, Jasenovac i „Oluju’’. Jer, nema puno predsedničkih kandidata u svetu koji u svoje velikane ubrajaju ljude kao što su Pavelić i Tuđman. Svaki se narod hvali s najboljima u svojim redovima. Imam zato novogodišnju želju i za Milana Kujundžića, želim mu da bude predsednik države koja ga zaslužuje.
