Kome zvono zvoni?
Arno Gujon, najveći poznati humanista srpskog naroda u južnoj srpskoj pokrajini, sigurno je, radi svoga dede, generala francuske vojske u prvom Velikom ratu, onda kad su Francuzi voleli Srbe, toliko zavoleo naše ljude,, da se mnogi od nas mogu posramiti pred njegovim neumornim radom kojim pomaže Srbe na Kosovu i Metohiji i posebno srpsku decu na tom okupiranom svetom delu Srbije. Posle oslobađajuće presude, još jedne u nizu, šiptarskom teroristi Ramušu Haradinaju, od strane francuskog suda, Gujon je po meni, dao izjavu kojom je najbolje objasnio sramotnu odluku suda njegove države.
Sud u Komanu nije smeo osuditi Haradinaja i poslati ga u Beograd zbog straha od šiptarskih zlikovaca koji su otvoreno najavljivali rat. Krvnikov brat je ne jednom ponovio da ako Ramuš bude izručen Srbiji, Srba više na Kosovu neće biti, a sam ratni zločinac u sudu je izjavio da njegovo izručenje Srbiji, znači objavu rata svim Albancima, a koji ovih dana “neumorno rade“ na ostvarenju cilja zacrtanog u Prizrenu 1876. godine i u “tiranskoj deklaraciji“ od pre nekoliko godina.
Mislim da je Gujon potpuno u pravu. Bolje pustiti jednog monstruoznog zločinca tipa Ramuša Haradinaja, nego njegovo izručenje Srbiji platiti sa mogućim desetinama hiljada srpskih života. Jer, Aleksandar Vučić i njegova vlada, osim izdaje nacionalnih interesa, niti su nešto uradili, niti bi bilo šta uradili da zaštite Srbe na Kosovu i Metohiji. Ranije sam već pisao, on nije sposoban uhapsiti načelnika opštine Bujanovac koji pred milionima ljudi pljuje po državi od koje živi, a još manje je sposoban da pošalje vojsku. Istine radi, vojska Srbije je osiromašena i manje više uništena pod ovom vlašću, a ne treba zaboraviti da vojnici zlovinačkog NATO saveza imaju kud i kamo veća prava u Srbiji, nego srpski vojnici i da bi zločinci iz NATO pakta, zaštili Šiptare, jer po meni, Srbija je okupirana država i nesposobna da donese bilo kakve odluke od međunarodnog značaja, pa i one o zaštiti sopstvenog teritorija i svojih granica.
Zvono je zazvonilo i Makedoniji, koja je koliko je meni poznato, postala prva i jedina država na svetu u čijem se Parlamentu, ili kako bi Makedonci rekli, u Sobranju, uz makedonsku himnu svira i nacionalna himna druge, i to neprijateljske države, Albanije. Uz to, uz podršku makedonskog Vučića. Zorana Zaeva, novi predsednik Sobranja je izvesni Džaferi, koji je pobegao iz JNA i postao jedan od komandanata po zlu čuvene tkz. UČK, i koji se javno hvalio “herojskim“ ubijanjem po južnoj srpskoj pokrajini, ali i u Makedoniji. Mislim da je u ovom trenutku Makedonija na putu da nestane i da bude šiptarska tampon zona između tkz. države Kosovo i Albanije, a kako je to predviđeno još u Prizrenskoj ligi ka konačnom cilju, ujedinjenju svih Šiptara na Balkanu u Velikoj Albaniji. Da to nije tajna, dokaz su i albanske novine koje otvoreno pišu da je počelo stvaranje Velike Albanije.
Ucenjeni Milo Đukanović postao je član NATO pakta. Definitivno mislim da je on kao pojedinac prekršio Ustav te najzločinačkije organizacije našeg vremena i postao prvi individua u društvu drugih država. Kad to pišem, mislim da je upravo on, poslednji diktator u Evropi, odlučujući faktor u toj odluci, koji je formalno pravno doneo krnji dakle, nelegalni parlament Crne Gore. Kad bi sutra Milo Đukanović rekao da je pogrešio ili da se šalio, i da treba poništiti odluku o prijemu Crne Gore u NATO, ubeđen sam da bi svih 46 članova njegove stranke i par simpatizera, opet jednoglasno doneli odluku, da Crna Gora nije član NATO saveza. To je pitanje sociološko patološkog stanja članova DPS, koji nikada u 27 godina, nisu rekli jednu reč protiv diktatora, a koji im za njihovu lojalnost uzvraća delom plena od mafijaških poslova i uhlebljenjem. S druge strane, narod u Crnoj Gori, podeljeniji nego ikada, preplašen je i pomalo izbezumljen, jer ono što je najvažnije, opšta bezbednost građana, na nižem je nivou nego devedesetih. Po stopi najtežih krivičnih dela, dakle svih vrsta ubistava i ranjavanja, Crna Gora, po broju stanovnika ima daleko više ubistava nego recimo Čikago, koji je simbol mafije i mafijaških obračuna.
Kako to da su poslanici DPS a toliko zaslepljeni i da toliko slušaju čoveka koji se nalazi na mnogim svetskim poternicama i koji je dodelio državljanstvo najgorim svetskim kriminalcima, možda bude delom otkriveno i na tkz. suđenju onima koji su pokušali “državni udar“ na izborni dan 16.oktobra prošle godine.
Odavno je rečeno, Crna Gora je zemlja čudesa.
Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
