Piše: Rajko Nedić

Tuča, gužva, sva|a, provaljivanje u zgradu, intervencija policije… Sve ovo dogodilo se u Nišu. Nije utakmica, nije derbi, koncert, miting, red za neku besplatnu namirnicu ili prijavljivanje za „rijaliti“. U Narodnom pozorištu u ovom gradu gostovao je akademik Vladeta Jerotić (91) i za njegovo predavanje vladalo je nevi|eno interesovanje. Besplatne karte, inače namenjene samo studentima su planule, a više od 1.000 ljudi očajnički je pokušavalo da u|e i čuje besedu čuvenog srpskog lekara, psihijatra i književnika.
Razočaranoj masi ne treba zameriti, iako je to što je uradila u suprotnosti sa onim što nam Jerotić govori. U teškom vremenu u kojem živimo i u potpunom urušavanju osnovnih vrednosti i tradicije, pojava ovog čoveka je melem za dušu. Ovaj veliki intelektualac i erudita, koji pleni jednostavnoću i skromnošću svojim neverovatnim znanjem i pamćenjem, očigledno da prenosi ljudima pozitivnu energiju. Prijatelji, kolege, učenici i poštovaoci kažu da je Jerotić oličenje autentične hrišćanske ljubavi. Svima je pristupačan, beskrajno je širok, svakoga razume i prihvata, svakog hoće da sasluša, a nikome ne sudi. Svima daje šansu, svakog teši i miluje. Vladeta ima sjajnu ponudu kvalitetnih misli i to ljudi znaju da prepoznaju. Kao i činjenicu da je njegov smisao života zasnovan na etici. Njegove besede i razmišljanja puni su etičkih usmeravanja i dokaz da se u vreme urušavanja vrednosti i života na tankoj liniji izme|u morala i nemorala ipak može opstati. Oni koji ga slušaju na taj način pronalaze odgovore na pitanja o sebi. A on se samo zalaže da čovek može biti čovečan. Bez trunke licemerja.
Vladeta je imao težak životni put, a njegova popularnost dokaz je da u Srbiji ipak može doći do zasluženog priznanja, pa čak i zaobilaznim putevima kojima je on išao. Neverovatno je da čovek ovakvog intelektulanog kalibra postao član Srpske akademije nauke i umetnosti tako što je ušao kao pisac, iako je po profesiji lekar i psihijatar. Ali, Jerotić je facsinantnim radom i znanjem probio sve barijere. I doživeo da u desetoj deceniji života nema slobodan dan u svom rasporedu.
U današnjoj Srbiji, ovakav čovek je prava retkost. Vrsta u izumiranju. Zamislite akademika koji je poslednji akademik koji bi se hvalio tim zvanjem? U zemlji u kojoj je sumnjiva čak i diploma predsednika, u kojoj magistara i doktora nauka ima na kilo. Na sreću, imamo Vladetu Jerotića. Urbanog svetogoskog starca.