Za četiri meseca puni petnaest godina, ali već je napravila jedan od ključnih izbora – život će podrediti tenisu u želji da jednog dana bude najbolja na svetu. U intervjuu za Srpski Glas Mia Vukica Milojević govori o svom poreklu, stilu igre, o tome kako je odricati se stvari koje su njenim vršnjacima svakodnevica, o školi, kritikama…

„Rođena sam na Novom Zelandu, ali roditelji su mi poreklom iz Srbije. Trenutno više vremena provodim u Srbiji, trenirajući i pripremajući se za turnire. Temperamentna sam i agresivno igram, uvek napadam. Planiram takav stil igre da zadržim i u budućnosti, samo da svaki udarac bude čvršći, jači i bolji“.

Seniorski nivo još je daleko, ali Mia se ne plaši da već sada saopšti svoje ciljeve.

„Želela bih da budem prva, to mi je ambicija, a najviše bih volela da osvojim Vimbldon. Ne samo zbog tradicije i svega što nosi taj turnir, nego zato što mislim da će mi ta podloga najviše odgovarati“.

A kako izgledaju Miini treninzi?

„Kada sam u Beogradu, vežbam na Ada Huji dva puta dnevno, uglavnom po dva sata. Tu radim neke posebne vežbe, „korpu“, držim loptu u igri što duže mogu. Radim i na servisu dosta, jer mi je on najveće oružje, kao i na riternu, koji treba da popravim. Posle odradim kondiciju – statičke vežbe, onda „eksplozivnost“ i jačam leđa i kuk“.

Milojevićeva je sada u važnim igračkim godinama – sugestije ne prihvata uvek iz prve, ali ih na kraju primi pogotovo ako dolaze od njenog trenera.

„Trenerova kritika mi najviše znači. Ponekad malo teže ide zato što sam takva, ali na kraju uvek prihvatim kritiku, jer ispostavi se da je istina šta god da kaže. Drago mi je što može da putuje sa mnom na turnire, jer mi njegovo prisustvo mnogo znači. On mi je velika podrška i na treninzima i na mečevima. On je izuzetno komunikativan i sa njim mogu da razgovaram o svim teniskim nedoumicama“.

Aleksa Barbarez, Miin trener, kaže da odavno nije video da neko tako brzo napreduje kao njegova učenica.

„Možemo od nje očekivati ulazak u vrhunski profesionalni tenis. Šest meseci sarađujem sa njom, ona pomera granice brže od očekivanog. Požrtvovana je, radi, telenat je, ima neverovatan osećaj za loptu. Nema joj još ni petnaest godina, a pobeđuje devojke starije od nje i po tri godine. Treba napomenuti da je Mia trenutno najbolje rangirana devojčica sa Novog Zelanda za svoj uzrast i za godinu dana starije devojčice na svetskoj ITF rang listi do 18 godina. Ima još dosta prostora za napredak, i to je dobro“.

Nije ni na polovini tinejdžerskih godina, a Mia već maltene živi životom profesionalca. To nikako nije lako, ali je neophodno.

„Pre mi je bilo mnogo teže, jer sam dosta patila za porodicom i drugarima na Novom Zelandu. Ipak, kako je vreme prolazilo i kako sam sve više putovala, pomirila sam se sa činjenicom. Tenis je moj život i uradiću sve kako bih uspela – onda moram da prihvatim to da neću ići na žurke i rođendane. Postoje i prednosti i mane. Čujem se sa drugaricama, drugovima i porodicom, ali i oni su shvatili da stvarno želim da postanem vrhunska teniserka i podržavaju me u tome“.

Ipak, slobodno vreme mora da postoji jer je i balans vrlo važan u životu.

„Kada sam na Novom Zelandu, volim da odem sa drugarima u bioskop, mada sam obično „mrtva“ posle treninga i desi mi se da zaspim u toku projekcije. Volim dosta da čitam, ali i da se prošetam sa porodicom“.

Milojevićeva se igrački ugleda na osvajačice Rolan Garos-a.

„Anu Ivanović dosta volim, čak sam dobila od nje peškir kad je osvojila ASB klasik 2014-te na Novom Zelandu, ali najviše mi se dopada Jelena Ostapenko. Trudim se da igram slično kao ona, a i temperamentne smo“.

Tenis joj oduzima mnogo vremena i školovanje zato mora da trpi bar u odeđenoj meri.

„Idem u državnu školu Te Kura, na sportski program. Škola se nalazi na Novom Zelandu, i dosta mi izlaze u susret jer ispite polažem onlajn. Uspevam da izađem na kraj za sada i nemam nikakvih problema“.

Za kraj, pitali smo Miu gde sebe vidi za pet godina.

„Nadam se dajući intervju za Srpski Glas posle osvajanja nekog VTA turnira“.

Ž. P.