Ona je jedna od najvećih svetskih zvezda u umetnosti. Prestižni umetnički časopis ”Art Review” proglasio je za petu najmoćniju osobu u svetu umetnosti, sa obrazloženjem da je postala prava zvezda-inspiracija.

Marina Abramović, najveća performans umetnica na svetu, rođena je u Beogradu 1946. godine, u porodici učesnika NOB-a. Njeni roditelji imali su izuzetnu vojničku karijeru, dok je njen deda bio patrijarh srpski Varnava.

O svom detinjstvu, Marina je nedavno govorila u jednom intervju za Elle;
”Do šeste godine živela sam sa bakom. Roditelje sam retko viđala. Bili su zauzeti svojim komunističkim karijerama, posećivali me samo vikendom, kao stranci, i donosili mi poklone koje nisam volela. Nikada se nisam igrala lutkama, volela sam da se igram senkama i stvaram nevidljiva bića.” I ja sam se kao dete igrao senkama. Mislio sam da nema nikoga ko to radi. Marinino detinjstvo sa bakom bilo je vrlo zanimljivo u tom smislu. Priča mi kako je uz nju naučila da čita sudbinu iz šoljice kafe i da tumači snove, a onda joj se rodio brat i bilo je vreme da se vrati kod roditelja…

Tada je moje detinjstvo postalo veoma tužno, a ja jako usamljena. Potičem iz privilegovane porodice, imali smo kućnu pomoćnicu, časove klavira, francuskog i engleskog jezika. U školi sam morala da budem najbolja, ali sve što sam radila nikada nije bilo dovoljno dobro. Majka mi je bila veoma stroga i kažnjavala me je i za najmanju sitnicu. U porodici je uvek vladala neka tenzija, nikada nismo pričali jedni sa drugima, niti smo slavili praznike zajedno… Zbog toga sam stvorila svoj svet koji je bio veoma različit od sveta mojih roditelja. Počela sam da slikam, čitam, da živim u svetu fantazija u kome sam se osećala sigurno. Čitala bih, na primer, Dostojevskog, od korice do korice, a da za sve to vreme ne izađem iz kuće. Ta ‘realnost’ u knjigama bila je za mene stvarnija od realnog sveta.”

Sa 19 godina, upisala je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, dok je postdiplomske studije završila u Zagrebu. Nakon studija, predavala je na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu.

Međutim, slikarstvo je ubrzo zamenila performansom, pa je počela da istražuje granice ljudske psihičke i fizičke izdržljivosti. Možda presudan trenutak, u njenoj karijeri, dogodio se 1973. godine u prestonici Škotske, na festivalu u Edinburgu. Tada je napravila niz akcija pod nazivom “Ritmovi”, gde je sebi nanela i lakše telesne povrede, tako što je noževe brzo zabadala između prstiju, a kada bi se povredila, uzimala bi drugi nož.

Dve godine kasnije, preselila se u Amsterdam. U tom periodu upoznala je Uve Lajsipena, takođe performans umetnika, sa kojim će narednih nekoliko godina zajedno graditi karijeru. Zajedno su putovali, čak u jednom periodu živeli u automobilu, spontano izvodili performanse, pa su tako posetili i Australiji, Afriku, pustinje Saharu i Gobi i naposletku Kineski zid, gde su izveli performans “Hod po velikom zidu.” Pešice su krenuli sa različitih krajeva te građevine i za tri meseca prešli 2000 km, kako bi se tačno određenog datuma, prema dogovoru, sastali na jednom mestu zida.

Nakon tog performansa Marina Abramović nastavlja da radi i stvara sama, privlačeći veliku pažnju svetske publike, koja je bila fascinirana novom pristupu u umetnosti, izdržljivosti i hrabrosti umetnice. Neki od njenih performansa su često nerazumljivi, neretko čudni, međutim umetnost je uvek bila delo za neka buduća vremena, a neretko shvaćena tek kod novih generacija. Možda se i u tome krije tajna Marininog uspeha.

Ali, da bi se upoznao životni put ove priznate umetnice, nisu samo dovoljni medijski natpisi, možda ni samo performansi, jer se pre dve godine pojavila knjiga američkog autora Džejmsa Vestkota pod nazivom “Kad Marina Abramović umre”, za koju govore da je veoma opsežna, ali isto tako veoma intrigantna biografija umetnice koja je pomerila sve granice. Knjiga počinje testamentom u kome je umetnica osmislila neobičan performans nakon svoje smrti. Tri kovčega, ali se ne zna se u kome je njeno telo, tri sahrane u tri grada u kojima je najduže živela: Njujork, Amsterdam, Beograd. Prijatelji i poštovaoci ne nose crninu na sahrani, a tu je i velika torta sa njenim likom od marcipana koja se poslužuje na sahrani.

U četvorogodišnjem istraživanju autor ove knjige Džejms Vestkot prati tri najvažnija perioda u životu Marine Abramović. Prvi je beogradski period kada je još daleke 1975. u SKC-u započela svoju umetničku i životnu avanturu čuvenim performansom “Ritam 5, plamteća zvezda”.

Drugi period je period njenog asketskog života u Amsterdamu i rad sa poznatim nemačkim umetnikom i njenim životnim saputnikom Ulajem i njihov rastanak nakon performansa “Ljubavnici, hodanje po kineskom zidu.”

Treći period predstavlja njen život zvezde u Njujorku od 2005. godine koji prate poznati performansi, pozorišna predstava sa Bobom Vilsonom.
Takođe, u knjizi se napominje da je “Svojim čuvenim performansom u kojima je ispitivala granice fizičke i mentalne izdržljivosti, Marina Abramović je izazvala veliku pažnju svetske umetničke javnosti. Ovim performansom je ušla u sam vrh najatraktivnijih živih umetnika u svetu.”

Poslednji radovi i performansi Marine Abramović, takođe, istražuju temu izdržljivosti, ali kroz interekciju sa publikom. Njen performans “512 sati”, privukao je pažnju svetske javnosti, kada je izveden u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. To je prvi veliki umetnički čin Marine Abramović, prikazan kompletnom improvizacijom umetnice u jednostavnom galerijskom prostoru uz minimalnu scenografiju i detalje, a videlo ga desetine hiljada posetilaca.
Nedavno ju je Tajms uvrstio među 100 najuticajnijih osoba iz sveta politike, umetnosti, ekonomije i aktivizma, a pevačica Lejdi Ga Ga često govori da joj je Marina Abramović promenila život.

Marina Abramović u Australiji

[box type=“note“ bg=“#f8c7c2″ color=“#“ border=“#“ radius=“3″]

Sidnej:

U narednom periodu, Marina Abramović predstaviće se publici u Sidneju, u julu ove godine, a u Australiju dolazi na poziv umetnika filantropa Džona Kaldora. Abramovićeva je već učestvovala u Kaldorovom projektu ”13 soba” (grupna izložba ”živih skulptura” čiji su autori priznati umetnici sa svih meridijana), ali ne tako što je umetnik bio prisutan, već su njen performans izvodili lokalni australijski umetnici. Njen novi rad biće predstavljen u okviru novog projekta ”Sydney’s Pier 2/3”.[/box]

[box type=“note“ bg=“#f8c7c2″ color=“#“ border=“#“ radius=“3″]

Hobart:

Izložba u Hobartu predstavlja njen rad u poslednjih 40 godina.
Posetioci izložbe će imati priliku da iskuse ”Abramović metod” kroz zvukove, fotografije, video i instalacije počevši od njenih prvih solo performansa iz 70-tih, 80-tih i 90-tih, preko inovativne kolaboracije sa njenim partnerom Ulajom, kao i radovi iz ciklusa ‘Transitory Object’.[/box]

MARINA ABRAMOVIC
PRIVATE ARCHAEOLOGY
JUNE 13 – OCTOBER 5, 2015.

MUSEUM OF OLD AND NEW ART
655 Main Road Berriedale
Hobart TAS 7011
www.mona.net.au