– Borba za pravdu tek počinje! Obećao sam Srbima utamničenim u Hrvatskoj da ću zatražiti skupštinske mandate na sledećim izborima u Srbiji i da ću biti njihov glas i zato ulazim u politiku. Da ću se zalagati za njihovu slobodu i zaštitu svih Srba koji se ugnjetavaju zbog greha rođenja, samo zato jer su rođeni kao Srbi. Razočaran sam u državu Australiju i tužiću je, jer me je jeftino prodala Hrvatskoj. Hvala svima koji su bili uz mene sve ove godine, hvala našim zemljacima iz dijaspore naročito iz Australije.
Ovako počinje intervju za Srpski Glas Dragan Vasiljković (66) – Kapetan Dragan koji je posle 13,5 godina tamnovanja u Australiji i Hrvatskoj zbog navodnih ratnih zločina u vreme rata u Hrvatskoj, pušten na slobodu i sada se nalazi u Srbiji, u karantinu zbog korona virusa.
Kakvi su vam prvi utisci na slobodi, s obzirom da ste se našli u neverovatnoj situaciji da posle toliko godina provedenih u izolaciji, sada morate opet u izlolaciju?
– Za sebe volim da mislim da sam uzoran građanin. Ako su nadležni doneli odluku da je izolacija opravdana, smatram da mi je dužnost, kao uzoran građanin, da takvu naredbu ispoštujem. Ja sam u izolaciji još od 23. maja 2019. godine kada su me ustaše nezakonito odvojili od ostalih Srba u zloglasnoj Lepoglavi shvativši da ih moje prisustvo ujedinjuje i hrabri. I to, u ćeliji bez kontakata sa ljudima. Mislim da svako kome teško pada izolacija u svojoj kući od par nedelja, treba da se priseti da sam ja dugo u izolaciji, pa ako meni nije teško da dodatno ispoštujem izolaciju, toliko koliko i svi drugi, a koja neosporivo spašava živote, ne bi trebalo teško pasti nikome par nedelja provesti u sopstvenoj kući.
Šta ste prvo uradili kada ste ušli u Srbiju?
– Kad su mi se približili srpski policajci na graničnoj liniji, uzviknuo sam: „Najzad ljudi!“
Kako provodite vreme u izolaciji i da li ste savladali Tviter, Skajp i ostalu „novu“ tehnologiju? Zanimljivo je da ste vi prvi u Srbiju doneli daljinski telefon…
– Da, Fond Kapetan Dragan je bio prvi bežični Internet provajder (www.yu), u okviru fondacije postojao je prvi javni računarski centar u kome je prvi kontakt sa računarom i Internetom doživelo oko 15.000 Beograđana. Nakon gotovo 14 godina, bez dodira sa nadolazećim tehnologijama, bilo mi je potrebno nekoliko dana da „ispipam“ najvažnije mogućnosti smart telefona i računara. Još nisam koristio Tviter, ali Viber i Whatsapp sam „stavio u službu“. Moja bivša sekretarica iz Fondacije će mi se uskoro priključiti, pa će mi pomoći da uspostavim administraciju i savladam upotrebu novih tehnologija.
Bez obzira što je korona virus već nedeljama glavna tema u svim medijima, a vi ste skoro deceniju i po bili zatočeni, ipak je vest o vašem izlasku iz hrvatskog kazamata bila jedna od udarnih. Srbi vas nisu zaboravili, kako to komentarišete?
– Možda zato što sam lep??? Mama mi je uvek govorila da sam najlepši na svetu. Mame valjda ne lažu? (Malo šale da Korona umre od smeha.) Ne samo da me Srbi nisu zaboravili, već je ovo prvi put u svom životu, da ja osećam kako i država Srbija stoji iza mene. Lep je to osećaj i obećavajući za svakog Srbina.
Šta ćete prvo uraditi kada izađete iz izolacije i koje osobe bi voleli što pre da vidite?
– Prošetaću se do Zološkog vrta gde će mi se pridružiti brojni prijatelji uključujući i one što su dolazili u posetu čak i u Australiju – Bora Đorđević, Lane Gutović, princeza Linda i princ Mihailo, Vesna Jugović, i mnogi drugi prijatelji i zaštitnici životinja.
Srbi, ovde u Australiji, pratili su sve ove godine vašu životnu dramu od 2006. Ispričajte nam dešavanja iz današnjeg ugla te bitke – najpre oko izručenja Zagrebu, pa potom suđenje u Hrvatskoj, pa boravak u njihovim zatvorima…
– Najkraće rečeno, čitav ovaj proces je velika sramota za Australiju, koja se do nedavno ponosila sa svojom floskulom „the great Australian fear go.“ Što je „umrlo“ u ovom procesu, kada me je Australija isporučila nacističkoj državi Hrvatskoj, bez ijednog jedinog proverljivog dokaza, na osnovu dokumentovanog lažnog zahteva koji je svojeručno potpisala nemoralna hrvatska ministarka. U nekoj zemlji koja drži do sebe, to bi se moralo smatrati diplomatskim incidentom jer je australijski ministar prevaren od strane nemoralne ministarke, bez obraza i časti. Mada ga je na to upozorio pismom tadašnji ministar pravde Srbije Nikola Selaković, australijski ministar je isporučio svog državljana. Iako je bilo više nego očigledno da u Hrvatskoj nema uslova za pravedno suđenje Srbima, iako je znao da protiv mene nije postojao niti jedan optužujući proverljiv dokaz. Baš kao što ne postoji ni dan-danas.
Najavili ste tužbe protiv Australije i Hrvatske…
– Ovi procesi nisu završeni, već tek sada počinju. Do sada su bili samo montirani procesi unutar nacističke države Hrvatske, a sada su pred komitetom Ujedinjenih nacija i Evropskog suda za Ljudska prava gde hrvatski nacisti sa takvim dokaznim standardom nemaju baš nikakve šanse. Napravljen je i odštetni zahtev protiv Australije od 40 miliona dolara. Osećam da me je izdala i da se prodala Rupertu Mardoku, jako jeftino. Nakon toga ćemo videti koliki i kakvi odštetni zahtevi će se praviti protiv Hrvatske.
Za šta su vas sve Hrvati teretili i kako je izgledalo suđenje za navodne ratne zločine?
– Za izmišljene budalaštine u koje ni deca ne bi poverovala, a ličilo je na karikaturu procesa sa tzv. svedocima koji istovremeno borave u junu i julu mesecu na dve međusobno udaljene lokacije, istovremeno. To može u nacističkoj državi Hrvatskoj kada se sudi Srbinu, bez ikakvih proverljivih dokaza.
Kako su se tokom suđenja i izdržavanja kazne ophodili prema vama?
– Pa pošto su Hrvati poznate kukavice, što su pokazali i kroz istoriju, oni koji su bili u kontaktu samnom bili su izuzetno ljubazni, dok oni koje ne vidite, koji izdaju naređenja „odozgo“, ponašali su se, baš kako to i dolikuje nacističkoj pogani. To su oni što narede da se zatvorenici bude svakih sat vremena ili da se Srbin drži do poslednjeg dana u zatvoru, dok se svaki Hrvat pušta kući nakon 2/3 kazne. U Solinu su inače bili krajnje korektni, ali Lepoglava je sušta suprotnost.
Kada vam je bilo najteže i o čemu ste sve razmišljali tokom boravka u Solinu i naročito Lepoglavi?
– Najteže mi je bilo kada je u australijskom zatvoru u Sidneju, Hrvat Antun Katić pokušao da od mene unajmi plaćenog ubicu kako bi ubio svog rođenog sina od 14 godina i devojčicu koju je silovao od njene dvaneste godine, kako ne bi svedočili protiv njega. Obratio se na pogrešnu adresu jer je naseo hrvatskoj propagandi da je Kapetan Dragan komandovao „najgorim četnicima i ubicama“. To nasedanje je koštalo Antuna i njegovu suprugu Fatimu 20 godina robije. Deca su spasena a ja sam dobio 15.000 australijskih dolara kao ličnu nagradu od policije, za sprečavanje ubistva dvoje maloletne dece od ruke hrvatskog pedofilskog bračnog para, a novac ću usmeriti za borbu protiv pedofilije. U knjizi koju sam napisao i izlazi uskoro pod nazivom „Grehom rođenja“, detaljno je opisana ta pedofilska saga, hrvatskog bračnog para, njihovo hapšenje, kao i detaljan redosled mog učešća u spašavanju pomenute dece i hapšenju zlikovaca.
Da li ste imali kontakte sa hrvatskim osuđenicima?
– Da, sve dok me nisu stavili u izolaciju 23. maja 2019. Mogu vam reći, da su me hrvatski zatvorenici i u Solinu i u Lepoglavi uvek oslovljavali sa maksimalnim poštovanjem i uvažavanjem. Nisam ni jednom doživeo nešto neprijatno od strane hrvatskog zatvorenika.
U Lepoglavi ste se upoznali i sa Srbima osuđenim za navodne ratne zločine…
– Tamo sam upoznao i stekao saznanja o 63 slučaja hrvatske zloupotrebe pravosudnog sistema protiv Srba, čiji je „greh“ jedini taj, da su rođeni kao Srbi. Hrvati danas koriste sudske procese protiv Srba, kao što su njihovi očevi koristili „srbosjek“ za progon i zlikovačko etničko čišćenje. Zato i hoću da im pomognem.
Hrvatska vam je zabranila ulaz u državu na 20 godina, kao i u zemlje EU.
– Budale, o tome samo mogu da sanjaju! Uskoro ću otići u Holandiju na nekakvu proslavu. Za kaznu će, stvarno, dva Hrvata dobiti zabranu ulaska u Srbiju za sledećih 20 godina koliko sam obavešten. Tek toliko da vide kako Srbija nije šaka jada. Takvoj Hrvatskoj ne želim reći ništa, ali ću sigurno reći ostatku sveta da je ova Hrvatska nepopravljiva, zločinačka tvorevina koju valja ugasiti.
Rekli ste svojevremeno da su Hrvati narod koji je izmislio zločine i izdali svoju domovinu Jugoslaviju. Da li ostajete pri tim tvrdnjama?
– Nije istina! Nikad ja nisam rekao da je „hrvatski narod izmislio zločine“ već da su izmislili: „Industrijske pogone za ubijanje dece, mlađe od 14 godina, srbosjek (kama za klanje srpske dece) te da takvih zlotvora i zlikovaca nigde drugde nisam sreo iako sam prokrstario planetu i kopnom i morem uzduž, popreko i dijagonalno. A svoju su domovinu Hrvati izdali četiri puta samo u jednom veku – 1918, 1941, pa čak, umobolnu NDH 1945. i 1991. Ko je tako nešto ikada uspeo da izda?
Kakvi su vam dalji planovi, najavili ste da će te se politički angažovati?
– Obećao sam Srbima utamničenim grehom rođenja da ću zatražiti skupštinski mandat od Srba na sledećim izborima i da ću biti njihov glas. Da ću se zalagati za njihovu slobodu i zaštitu svih Srba koji se ugnjetavaju zbog greha rođenja, samo zato jer su rođeni kao Srbi. Kako u Hrvatskoj, tako na Kosovu, Crnoj Gori i širom dijaspore verujem da ću imati podršku za mandate.
Da li ste u kontaktu sa saborcima?
– Gotovo sve vreme, čak i kada sam bio u zatvoru.
Kako se sve vreme država Srbija odnosila prema vama i da li ste dobijali neku pomoć?
– Tokom sudskih procesa i tamnovanja jedino su SPC i srpska zajednica pomagali. Tadašnji minisar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić (u daljem tekstu čitaj: izdajničko đubre bez časti) je rekao: „Srbija se neće mešati u sukob između Kapetana Dragana i Hrvatske, to nema veze sa Srbijom“. Ako to nije izdaja, ne znam šta je.
Kakav je vaš odnos prema političarima u Srbiji, od devedesetih kada ste došli u tadašnju Jugoslaviju pa do danas, ko je ostavio najbolji, a ko najgori utisak?
– Najgori utisak je bez premca ostavio Vuk Jeremić. Što se tiče sadašnjeg rukovodstva Srbije, za njih imam daleko više poštovanja nego zamerki. Evo na primer, do nedavno je Srbija bila na kolenima, mala, neugledna i zaostala zemlja. Danas nas, Rusa i Kineza ima oko jedne i po milijarde, opet smo dominantna sila u regiji, a kako monitori zaključuju, četrdeset četvrta zemlja po uticaju u svetu i najatraktivnija zemlja za strane investicije. Nezaposlenosti gotovo da nema, 18 zemalja je povuklo priznanje tzv. Kosova za inat Americi, NATO-u i Evropskoj Uniji, a ja se prvi put osećam da država stoji iza mene. Neka ih Bog poživi i neka im da još malo snage i mudrosti.
Da li ste u vreme tamnovanja „vraćali“ film vašeg burnog života i da li bi ste nešto promenili?
– Naravno da sam razmišljao i analizirao svoje uspehe i promašaje ali ja sam realista i ne razmišljam: „Šta bi bilo kad bi bilo“.
Kako ste se i zašto odlučili da dođete u Jugoslaviju na početku građanskog rata?
– Ja sam 1990. iz Amerike, napravio prelet preko Atlantika u jednomotornom avionu. To je bio moj dečački san koji sam ostvario u maju mesecu te iste godine. Planirao sam da nastavim za Afriku i tamo da se nastanim jedno vreme. Upoznao sam u Beogradu našeg poznatog pisca Dejana Lučića koji me je ubedio da odem sa njim u Knin kako bi dostavili neku humanitarnu pomoć. Ostalo je manje više poznato.
MURAL NA MARAKANI
Hvala „delijama“!
Kako komentarišete podršku koju su vam pružili navijači Crvene zvezde muralom sa vašim likom ispred beogradske Marakane?
– Stvarno su me oduševili. Nisam to očekivao. Moram priznati da su zvezdini navijači još jednom pokazali da su patriote „par excellence.“ Moram naći bolji način da im se zahvalim. Još jednom od srca im hvala, niko ne može ostati ravnodušan na takav njihov gest. Pravi su nema šta. Prave Delije!
STARE LJUBAVI
Igraću opet golf, voziću avion
Da li ćete ponovo jedriti, pilotirati, igrati golf?
– Obavezno, nakon isteka skupštinskog mandata.
”OBORIO SVETSKE REKORDE”
Bez optužnice 11 godina, u samici 11 meseci!
Oborili ste i nekoliko svetskih „rekorda“ – bili ste u pritvoru 11 godina bez optužnice, ali i 11 meseci u samici u Lepoglavi. Kako ste sve to izdržali?
– U svakom zlu uvek ćete naći i nečeg dobrog i korisnog. Ja sam koristio izolaciju da bi pisao, a i planirao kako zlikovcima da uteram dug.
LEGENDARNI NADIMAK
Ime Dragan mi je dala majka, a kapetan sudbina
Kako ste dobili nadimak Kapetan Dragan?
– Ime Dragan mi je dala majka nakon što me je rodila a kapetan mi je izgleda sudbina, i to ne samo kao oficirski čin, koji sam ponosno nosio u ratovima, već kao, komercijalni pilot i kapetan jahte „Thunderchild“ na kojom sam oplovio svet 1984 -1987.
PORUKA DIJASPORI
Srbi, pomozite!
Šta imate da poručite Srbima iz Australije i dijaspore?
– Pomozite malo, vi znate najbolje kako možete. Javite se. Moj telefon je uvek dostupan za vas +381-65-396-2574
Milijana Bjelić
Foto: Živana Jovanović
