Пише: Красменко Кулаш, Мелбурн

Едвард Бернаис, нећак чувеног психијатра Сигмунда Фројда, је 1928. године написао тзв. Приручник за прање мозга, звучног, упечатљивог наслова „Пропаганда“.

Његова основна техника је позната као „пројектована сагласност“ која суптилним медијско-психолошким инжењерингом гура људе у прихватање ствари које иначе никада не би прихватили. Употребом поменуте доктрине, он је између два велика рата успио убједити жене на Западу да почну пушити цигарете и „све остало“, убјеђујући их да је никотинска навика ослобађајуће осјећање и да су цигарете уствари својеврсне „бакље слободе“.

У „Пропаганди“ он је такође у танчине објаснио како свјесном и интелигентном манипулацијом организованих навика и мишљења маса у демократском друштву, веома лако се може контролисати јавно мнење тј. у блиској будућности бисмо могли постићи да рат, као некад цигарете, продамо безличној маси тако што ћемо га упаковати у обланду „бакље слободе“ .

Како се данас бескрупулозно програмира јавно мнење на „демократском“ Западу и како у пракси изгледа психолошко-политичка пропагандна кампања невиђених размјера против Руске Федерације и предсједника Владимира Путина, најбоље показује наручени ратно-хушкачки текст који је прошле недјеље изашао у лондонском Гардијану. Између осталог текстописац, по имену Тимоти Гартон Еш, који је иначе добро познати плаћени пропагандиста атлантистичког политичког естаблишмента, тврди да је „Владимир Путин Слободан Милошевић бившег Совјетског Савеза“, те даље каже за Владимира Владимировича, да „иза димне завесе од лажи коју је креирао, Путин по сваку цијену покушава да створи своју марионетску парадржаву на истоку Украјине“, са крајњом поруком текста да „Европа не смије дозволити нову Босну у срцу Европе и да се Путин мора зауставити, ако треба и оружјем“. Опа, Лале!!!

Наравно, овдје се мора појаснити да ратоборни писац Тимоти Гартон Еш контрадиктира самога себе, јер док својим пером удара у ратне таламбасе, он уопште ни у назнакама не нуди рационалну идеју или савјет како зауставити једног одличног политичког стратега као што је Владимир Путин, који упркос западној економској блокади и медијској демонизацији, успјешно продубљује односе са Кином, Индијом, Бразилом, Кубом, Јужном Африком, Индонезијом и плус квалитативно и стратешки унапређује односе са другим важним државама попут Аргентине, Турске, Ирана, Грчке, Египта итд. Ове земље сам намјерно набројао у низу, јер оне заједно с Русијом чине готово 2/3 земљине кугле. Како изоловати једну огромну земљу – континент, која је својом површинском масом већа од Јевропе и САД заједно и која има више природних и енергентских ресурса него декадентни Атлантисти који су у последња два вијека десетковали своје ресурсе. Или како зауставити армију која вијековима не зна за војни пораз, чије се духовно и борбено језгро заснива не на плаћеничким доларским уговорима, него на оданости и љубави према Христу и према мајци Русији тј. како изопачени безбожници који пале и жаре у име ђавоље, за долар и материјалну корист, мисле побједити неког ко је свој на своме, ко брани своју, Христову земљу, вјеру и част своје породице.

Дакле по Гардијану, Индипенденту, Вашингтон Посту, Л’ Монду, проблем не лежи у чињеници да је НАТО алијанса супротно договорима Регана и Горбачова, својом агресивном, пост-хладноратовском политиком дошла на руски, православни праг, с Југа у Грузији, са Сјевера у Литванији, Латвији и Естонији и сад у Украјини са Запада. Истине ради и бољег разумјевања цјелокупне геостратешке битке која је у току, подсјећам да је атлантистички НАТО кабал прије 7-8 година покушао прићи Русији и са истока у Киргизији (Роза Отанбајева), али нису успјели у свом науму, поново захваљујући Путиновој проницљивости и одлучности да их спријечи у томе. Империјално-колонијална свијест западњака, која се вјековима служи грубом силом и агресијом у постизању својих циљева, није навикла и органски не подноси било какву врсту отпора свом колонијално – освајачком приступу. Стога је најлакше грубо замјенити тезе и оптужити Путина, „бившег КГБ-овца, да је он главни проблем, да је он одметник који је напустио идеју новог свјетског поретка“ и све то зачинити сулудом тврдњом да „Владимир Путин жели да обнови руску империју на рачун и штету Европе, при томе, користећи Украјину као лансирну рампу за свој експанзионизам“.

У овом свијету политичких лажи и обмана, гдје је све изокренуто наопачке и кад је све могуће и допуштено, испаде да је један Барак Обама – миротворац, иако јавно пред лицем цијелог човјечанства води три освајачка рата, у Ираку, Авганистану и Сирији, и тајно учествије у још у најмање три рата, у С. Кореји, Венецуели и Украјини. Дакле Барак Обама за сва ова набројана непочинства добије Нобелову награду за мир а на другој страни Владимир Путин који брани руски народ у Украјини од отворене агресије кијевске војне хунте, проглашава се диктатором, убицом, КГБ-овцем, Хитлером итд. Чудна је то нека логика „демократског Запада“. Бескурпулозну пропагандну кампању коју западни центри моћи данас емитују против Русије и Владимира Путина, најбоље је дефинисао Ерик Блер, потоњи Xорx Орвел, у свом чувеном есеју „Политика и енглески језик“ у коме објашњава како је политички језик на Западу дизајниран на тај начин да се лажи представљају као нешто истинито и гдје се чак убиство невиних представља као нешто респектабилно или како ће он то послије представити у „1984.“ – Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је снага“. Ја бих се ту надовезао оном мање познатом метафором о „чешљању огледала „. Западни критичари Путина и његове политике према Украјини, Сирији или Косову и Метохији, нек се добро погледају у огледало и нек схвате једном заувјек да одраз у огледалу не лаже, тј. неуредну косу или фризуру не можете поправити тако што ћете чешљати огледало и очекивати да коса или фризура изгледају боље. Српска слава, српско име, бата Радашин би рекао: „Украјина гори, а Запад чешља огледало“.

ПС: Управо док завршавам писање овог текста, западњачко „чешљање огледала“ се наставља несмањеном жестином, колико јуче, готово сви корпоративни медији у САД, В. Британији, Канади и Аустралији, већ покрећу нову медијску кампању у којој Владимира Путина представљају као „убицу, лопова и кума руске мафије“. Новообјављена књига се зове „Црвена опомена“ илити „Ред нотице“, чији је аутор незадовољни амерички крипто-Јеврејин Бил Броудер.