Piše: Mićo Stupar, Sidnej

Evo danas gledam nešto čemu se ovde u Australiji ne pridaje neki značaj u sredstvima informisanja niti u političkoj praksi.
Radi se o besomučnom uništavnju kulturno-istorijskih dobara na Bliskom istoku od strane militanata Islamske države. Tom prilikom, to strašno razaranje oni svesrdno dokumentuju i pokazuju svetu. Ovi, kojima su ti snimci dostupni, ostaju zapanjeni, pitajući se, zašto takvom strašću i tako nemolsrdno uništavaju sopstvenu istoriju i istoriju ljudske zajednice, jer se sve dešava u kolevci ljudske civilizacije. Srce im se steže od neke nejasne i nedokučive slutnje, jer jasan odgovor nisu u stanju pronaći.
Da budemo jasniji.
Tokom čitave istorije ratova, razaranje, otimačina i uništenje kulturnih dobara bio je jedan od ratnih ciljeva ali se retko dešavalo da neko uništava sopstvenu istoriju postojanja kao što se to dešavalo u vreme revolucija. Da li u osnovi pokreta za Islamsku državu stoji revolucionarna idelogija postaje pitanje bez odgovora. U svakom slučaju, reakcije su različite. Jedni to nazivaju „primitivnim divljaštvom“, drugi „nerazumnim ludilom“ jer je uništenje vekovnih spomenika kuture praćeno zverskim grupnim i pojedinačnim uništenjem ljudi, žena i dece. Način na koji se to čini je izuzetno surov i zverski, zapanjujući, neshvatljiv za normalan ljudski mozak i moral.
Iole površan pogled na situaciju i vreme u kome se to dešava, način na koji se to praktikuje moguće da na nas uputi na stvarni izvor i suštinu događanja.
Možemo jasno da definišemo činjenicu da toga nije bilo do početka eskalacije ratova u Iraku, Libiji, Avganistanu i Siriji. Iz kojih razloga su ti ratovi započeti i kako su vođeni svakom je jasno. Surova i krajnje ponižavajuća ubistva vodećih državnika u tim državam su takođe, manje više poznate činjenice podrška i osnivanje separatističkih pokreta i ekstremnih islamista u cilju stvaranje konfuzije u tim državama, jeste činjenica pride.
Održavanje te konfuzije je takođe evidentna činjenica.
Ono najvažnije. Sve se uklapa u idelogiju Novog svetskog poretka, stvaranje globalne ekonomije, globalnog društva bez nacionalnosti njihove kulture i istorije, kao osnovnih nacionalnih stubova ili obeležja.
Otuda dolazi činjenica mlake ili nikakve reakcije na događaje rušenja i uništavanja vekovnih istorijskih spomenika. Navodna pomoć u borbi protiv Islamske države svodi se na neznatnu „pomoć iz vazduha“ i eventualnu pomoć u „vojnoj obuci“ lokalnim organima vlasti u smislu „uništavajte se međusobno’. Mi ćemo vas podržavati, čas jedne čas druge u zavisnosti od momentalne ravnoteže snaga. Podržavaćemo tu ravnotežu sve dok se međusobno ne istrebite. Intersantna je činjenica da od početka te pomoći, Islamisti pobeđuju na svim poljima i zauzimaju baš istorijski najbogatije gradove.
Kad sagledamo osnovnu suštinu u pozadini, nije čudno što osetimo makar i nesvesno, neku hladnu jezu oko srca. Instikt samoodržanja i strah od surovog uništenja čovečanstva i njegove istorije u kome će preživeti samo oni odabrani kojima istorija neće imati nikakvog značaja.
Sve su to znaci „KONAČNOG OBRAČUNA“.

PS.
Povod ovog razmišljanja je emisija „OKO“ na RTV Srbije u kojem je ovo bila jedina tema. Niko od prisutnih učesnika nije umeo ili nije smeo dati iskren pravi odgovor o pozadini činjenice besomučnog rušenja prastarih istorijski spomenika u kolevci ljudske civilizascije – Iraku i Siriji.