[dropcap font=“0″]Н[/dropcap]иком живом у свету не може да буде јасно како је могуће да царина на гаће које коштају око десет центи може да буде иста са оним гаћама које у набавци коштају $20. Познавајући Земљу чуда, многи би рекли, ћути немој да причаш гласно јер у овој земљи може да се догоди да коштају и више оне које имају мању цену. И ако би нам било јасно да то може, верујем да и најбољи математичари света не би могли да се присете како. Размислите и само мало, како би сте ви то извели.
Ипак нећу да вас малтретирам и завитлавам у мозак, али бих могао у књижевном смислу да толико закукуљим и замумуљим цену скупљих, са ценом јефтинијих гаћа и њиховом царином и како се све то обрачунава да би вам се смучио и ја и Српски Глас.
Осмех. Ово је писмо из Земље чуда, и ово је Српски Глас као једина новина на свету на нашем језику која искрено и отворено пише да не постоје друге. Верујте ми на реч, кад би овако могле да пишу наше новине у својој земљи, дале би све да могу да достигну овај ниво слободе. Они, до душе пишу свашта, али не смеју баш све. То само у овом тренутку може Српски Глас. Међутим то није тема овог чланка. Тема овог чланка су:
Гаће! (Културно – доњи веш )
Држава Србије је „напала“ компанију Моравекс да је утајила неколико милиона динара пореза јер нису увезли гаће из Турске и Кине по прописима. И предала је на суд. Наиме они су доставили рачуне гаћа онако како су их купили. Цена коштања, цена превоза, па царина, па ПДВ и све то лепо одрадили како би доликовако било којој компанији у свету.
Али чекај. Наш закон каже стриктно и коректно, гаће се не царине по вредности него по тежини. Царина се плаћа по граму. Нема везе колико кошта, нема везе од чега је направљена. Али има везе колико су тешке.
Тако ако на пример купите гаће које коштају $100 и гаће које коштају $1 а имају исту тежину плаћате исто. Или више ако су ове јефтиније теже.
То је у Земљи чуда – Заштита потрошача. Научници су открили да ако носите теже гаће имате веће шансе да добијете рак простате, или јајника на пример. Овим потезом наша влада условљава да увозници воде рачуна о томе и увозе што лакше гаће како би заштитили здравље.
Замислите себе да носите гаће од 100 кила. Не би могли ни да ходате. Држава Србија се брине о вама. Увођењем мера о тежини гаћа влада Србије је заштитила своје потрошаче. Тако да ником неће пасти на памет да увози гаће теже од 10 кила јер је царина прескупа и не би им се исплатило. Гаће не смеју да буду теже од 100 грама према препоруци Земље чуда.
Шала на страну, како је поменуто предузеће Моравекс, веровало да се на увоз робе плаћа царина по вредности, лепо су испунили деклерације и платили царину и не сањајући да се то не ради по вредности већ по килажи. И онда се умешала држава за утају пореза.
Према судским вештацима који су да би доказали грешку, узели цене насјкупље брендиране робе која је иначе и до неколико десетина пута већа, па су мерењем тежине утврдили, ти стручњаци да је за 230.916 комада гаћа увезених из Турске и Кине држава оштећена за 39 милиона динара ($500.000).
Све ово је наравно изазвало смех у судници, али судски вештаци тврде да су све радили по закону и да ту није било никаквих грешака.
Чак и они који никада нису били заинтересовани за модни тренд, чак и врапци вероватно знају да се не могу упоређивати цене гаћа из Кине и цене истих производа које носе име Арманија, Версаћија итд.
Само је то у Земљи чуда исто. Гаће су гаће, какве везе има набавна цена.
Како ће се завршити овај судски процес, и колико ће трајати то још нико не може да каже. Али настављаће да нас и даље засмејава.
Идемо ми напред. Недавно је пукло четврто по величини (од укупно петнаестак) осигуравајуће друштво звано Таково из Крагујевца. Разне полисе Таково осигурања ће и даље важити до истека, јер је Таково преузело Милениум осигурање.
Оно што држава није заштитила, јесте да Миленијум осигурање сад наплаћује додатне екстра трошкове свима онима који су имали полисе Такова. Највише се ради о осигурању трећег лица у саобраћају. Такозвани „Тхирд партy“ у Аустралији.
Тако рецимо ако желите да идете колима у иностранство морате имати зелени картон, који је осигурање трећег лица у иностранству. Тај зелени картон на годишњем нивоу кошта 1.900 динара ($24). Он се може издати само уз оно осигуравајуће друштво које је издало прву полису трећег лица која важи у Србији.
Како ја поседујем полису Такова, и спремам се на пут колима, они су ми наплатили 4.950 динара ($63.50) и то само важи 15 дана. Сума је 250 посто већа, да не говоримо да је само за 15 дана. Таквих има на десетине хиљада. Како ли је сад онима који редовно путују. Сваких 15 дана морају да ваде нови зелени картон и сваки пут морају да плате исту суму.
Иако су осигуравајућа друштва приватна, она не би требало да раде баш шта им се приушти. Баш због тога постоје закони и регулативе. Али и кад би влада имала жељу да то учини, то би толико трајало да и они схватају не вреди ни покушавати. Било би добро за неке будуће случајеве да се промени систем кад тад, али то овде ником не пада на памет. Урадиће га сутра, или има времена, или није стала крава на ногу да се жури, или ако има паре да иде у иностранство има паре да плати и екстра осигурање, или имамо преча посла а нико не зна која су то посла… И тако у недоглед.
Звати телефоном државне установе је унапред изгубљена битка. Човек прво мора да се припреми да телефон буде сатима заузет. Па кад престане заузеће, онда треба да се припреми да сатима звони у празно. И кад коначно после стотинак обртања неко и подигне слушалицу гарантовано ћете добити исти одговор.
„Нисмо ми надлежни, имате оловку и папир да запишете број.“
И тада вам дају број оних који опет нису надлежни. А сваки пут се понавља једно те исто заузето, па звони у празно….
[box]
У Србији гаће се – царине на кило (1)
[/box]
Да контактирате аутора
пошаљите емаил на:
