Do kraja oktobra je moguće dostići procenat od 80 odsto vakcinisanih ljudi, što bi za iste značilo dozvoljeno kretanje između država, kao i mnoge druge povlastice

Po prvi put od početka procesa vakcinacije u Australiji, koji je uglavnom nailazio na kritike zbog svoje sporosti, sada su stigli zadovoljavajući rezultati. Tome je doprinelo naglo širenje delta soja Kovida-19 u Novom Južnom Velsu, koje je nateralo stanovnike ove države da počnu da se tiskaju u redovima, kako bi primili vakcinu, Fajzer ili Astrazeneka, koje su trenutno na raspolaganju građanima.

Poslednji podaci govore da je na nivou cele Australije samo u periodu od dve nedelje dato oko dva miliona doza vakcina, a rekord od ukupnih šest miliona od početka vakcinacije od februara ove godine je sada dostignut malo i pre predviđenog vremena.

Novi Južni Vels

Uprkos tome, u Novom Južnom Velsu se i dalje svakodnevno beleži oko 1000 novih slučajeva.

Zvaničnici Australije više ne govore o smanjenju broja obolelih, kao uslovu za početak normalizacije života, već je to sada procenat vakcinisanih, pa sada Australija „juri“ procenat od 80 odsto vakcinisanih na nivou cele Australije, koje je moguće dostići do kraja oktobra. U momentu kada se dostigne ovaj procenat vakcinisanih, restriktivne mere bi bile potrebne samo u pogođenim oblastima, dok bi vakcinisani Australijanci mogli slobodno da se kreću i među državama.

• Tačno je da je povećan broj ljudi koji dolaze da se vakcinišu. Za sada u mojoj ordinaciji dajem vakcinu Astrazeneka i to ljudima starijim od 60 godina, što je u skladu sa propisima države. Vrlo je mali procenat ljudi koji ovu vakcinu ne mogu da prime. To je slučaj samo sa onima koji su imali, na primer, trombozu, krvni ugrušak ili koji imaju retku imunološku bolest. Bolnice u Sidneju su pune, sa obolelima od 20 do 80 godina, situacija je loša, ali moramo svi zajedno raditi na zaštiti sebe i svojih najmilijih. Dve doze vakcine pružiće oko 90 odsto zaštite od hospitalizacije ili smrti od Kovida-19 i značajno će smanjiti rizik od širenja virusa na druge ljude. Australija, ipak, i dalje ima mnogo manju stopu smrtnosti u odnosu na ostatak sveta – kaže dr Predrag Tomašević, lekar opšte prakse iz Liverpula u Novom Južnom Velsu, dodajući da je veoma važno da ljudi sami provere svoju podobnost za određenu vakcinu ili da se za sva pitanja obrate svom lekaru.

Kako proces vakcinacije ubrzano napreduje, sve je više vlasnika iz različitih delatnosti koji zahtevaju da njihovi zaposleni moraju biti vakcinisani. Do sada je država taj nalog dala zaposlenima u zdravstvenom sektoru, u ustanovama za smeštaj starih lica, a najnoviji zahtev je da i svi nastavnici moraju biti vakcinisani do 9. novembra. Ostalim delatnostima je ostavljeno da vlasnici sami procene da li će zahtevati od zaposlenih da na posao mogu dođi samo vakcinisani, što dovodi u nezgodnu situaciju i jedne i druge, pa tako se širom Sidneja mogu videti natpisi da primaju samo vakcinisane, ili da vakcinisani mogu dobiti besplatno piće.

Inače, prva firma koja je uvela obavezu da zaposleni moraju biti vakcinisani je SPC firma za preradu voća, čijih je 450 radnika u proizvodnji već vakcinisano. Ovaj primer je sledio i Kvantas, koji zahteva da svih 22 hiljade zaposlenih bude vakcinisano.

Kada je reč o restrikcijama u Novom Južnom Velsu i one će od 13. septembra ići u prilog vakcinisanog stanovništva. Umesto dosadašnjih sat vremena napolju, svi vakcinisani će moći da odu u šetnju na dva sata.

Viktorija

U ovom momentu u celoj Viktoriji ima oko 700 aktivnih slučajeva zaraženih Kovidom -19. „Lokdaun“ je na snazi od 5. avgusta, a za šire gradsko područje Melburna važi potpuna zabrana kretanja i policijski čas tokom noći od 9 uveče do 5 ujutro.

Viktorija takođe muči muku sa zalihama vakcina, a veliki problem predstavlja i to što mnogi ljudi izbegavaju Astrazeneku. Zbog toga je premijer Viktorije, Danijel Endrjuz, nedavno izjavio da nije vreme da se bira vakcina i da se čak oko 10 hiljada ljudi dnevno ne pojavi na zakazanoj imunizaciji Astrazenekom. Cilj vlade Viktorije je da nedeljno vakciniše do 120 hiljada ljudi.

  Sanja Mirić – Šakić

Povratak u škole

Đaci osnovnih i srednjih škola u Novom Južnom Velsu će se u klupe vratiti 25. oktobra, postepeno po razredima. Tako će najmlađi krenuti prvi, a tokom nedelja i ostali razredi. Svu učenici srednjih škola će morati da nose maske, dok u osnovnim školama nisu obavezne, ali se preporučuju. Svi nastavnici osnovnih i srednjih škola do 9. novembra moraju biti vakcinisani sa obe doze.

Bilo koja vakcina

Mnogi građani Australije, posebno u Novom Južnom Velsu, čekaju na novi kontingent Fajzer vakcine, kako bi se vakcinisali istom, a koju je veoma teško naći. Međutim, poslednji savet medicinskih zvaničnika je da se ljudi vakcinišu bilo kojom vakcinom koja im je dostupna, kao i da Astrazeneka ima više koristi, nego negativnih efekata usled imunizacije istom.

Treća vakcina Moderna bi trebalo u Australiju da stigne do kraja ove godine, i to prvo 10 miliona doza, dok bi još 15 miliona stiglo u prvoj polovini 2022. godine.

Kućni karantin u Južnoj Australiji

Južna Australija je prva država koja je započela pilot program kućnog karantina koji je obuhvatio 50 prvih građana koji su se vratili iz Novog Južnog Velsa i Viktorije. Svi ljudi kojima se odobri ovaj vid izolacije moraju da preuzmu aplikaciju za mobilni telefon, koja će pokazati njihovu lokaciju kao način da dokažu da su kod kuće, dokle god se to od njih zahteva. Karantin i dalje podrazumeva da osobe moraju da se izoluju na period od četrnaest dana.