Tekst i foto Radivoj Mačković

[dropcap font=“0″]U[/dropcap] nedelju, 12. oktobra 2014. godine, na praznik Miholjdan, u sabornom hramu Svetog Save na Menhetenu u Njujorku, služena je Sveta Liturgija i održan pomen povodom 160 godina od rođenja velikog srpskog naučnika Mihajla Pupina.

Saborna crkva Svetog Save već sedamdeset godina verno i ponosno u službi Bogu služi srpsku zajednicu grada Njujorka i okoline. Svetu Liturgiju služili su protojerej-stavrofor Đokan Majstorović, starešina hrama, i jeromonah Mark (Ker), amerikanac iz ruskog manastira.

U nadahnutoj besedi po završetku liturgije a potom i na Kolumbija univerzitetu prota Đokan je govoreći o Pupinu istakao nekoliko glavnih crta njegove velike ličnosti.

Mihajlo Pupin – naučnik, filantrop, patriota, diplomata i pobožni i odani pravoslavni hrišćanin bio je veoma ponosan na svoje srpsko poreklo. Rođen u malom selu Idvor u vreme kada je njegova domovina prolazila kroz ratove i teškoće on je osećao bol svojih sunarodnika i na svaki način, koliko god je mogao, pomagao je, čak i kroz diplomatiju. Zahvalni smo Bogu za tako divnog čoveka čija su otkrića povezala čovečanstvo u odseku za fiziku Kolumbija univerziteta koji je posvetio svoju zgradu Mihajlu Pupinu” naglasio je sveštenik Majstorović.

Po završetku liturgije sabrani narod prešao je u salu gde je poslužen bogati ručak, nakon čega su se mnogi uputili na Kolumbija univerzitet gde je održano predavanje i prikazan film ”Sećanje na Mihajla Pupina – Srbina koji je povezao svet”.

Skup na univerzitetu započeo je himnom Srbije „Bože Pravde“ koju je na fruli majstorski izveo Bora Dugić, a potom je otac Đokan uzneo molitvu te pozdravio goste uz blagoslov Njegovog Preosveštenstva Episkopa istočnoameričkog G. Mitrofana.

Potom su usledili govori o Pupinovom naučnom stvaralaštvu, doprinosu u razvoju komunikacija u svetu, njegovom patriotskom i diplomatskom radu i drugom. Među govornicima su bili Obrad Kesić, šef predstavništva Repubilke Srpske u Vašingtonu, zatim dr Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije, Aleksandar Vlajković, ispred delegacije Organizacionog odbora iz Beograda, dr Ljubo Vujović, Generalni sekretar društva Nikola Tesla u Njujorku (čiji je član odbora, NJ. Pr. Episkop australijsko-novozelandski G. Irinej), profesor Radmila Milentijević, zatim uvaženi američki profesori sa univerziteta i mnogi drugi.

Na kraju je prikazan i tridesetominutni film „SRBIN KOJI JE POVEZAO SVET“ (The Serb who connected the world).

Program je vodila dr. Zorka Milić.

Biografija

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u selu Idvor, opština Kovačica, u Banatu. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemljoradnici srednjeg poseda imali su desetoro dece, 5 muških i 5 ženskih.

Prvo je učio u Srpskoj veroispovednoj osnovnoj školi u Idvoru a zatim u Nemačkoj osnovnoj školi u Perlezu. Posle toga je prešao u građanski školu i Realku (srednju skolu) u Pančevu, u kojoj je završio 5 razred u leto 1872. godine.

Kao odličan učenik, dobio je već 1871. stipendiju u Pančevu.

U jesen 1872. pošao je na školovanje u Prag, u Češku. Osnovni razlozi za to su učešće u sukobima Omladine srpske sa nemačkim vlastima i želja okoline (majke, učitelja prote V. Živkovića i učitelja fizike i matematike Simona Kosa) da kao darovit učenik nastavi dalje školovanje.

U Pragu, Pupin je nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda realke. Primio je stipendiju iz Pančeva, ali nedovoljnu i neurednu. Učio je vrlo neuredno zbog učešća u sukobima češke i nemačke omladine i tugovanja za zavičajem. Stoga 1874. odlazi u SAD, preko Hamburga, u svojoj 20. godini.

Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD imao vrlo teške uslove života. Radio je kao fizički radnik, prvo na poljskim, nosačkim i sličnim poslovima, a zatim u jednoj fabrici dvopeka u Njujorku, posećujući kuperovu večernju školu. Kad je postao pomoćni službenik, konkurisao je i položio prijemni ispit na Kolumbija-koledžu u Njujorku u jesen 1879. Odmah se istakao kao primeran učenik. Oslobođen je plaćanja školarine, a već na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade (iz grčkog i matematike). Uglavnom se izdržavao prihodima od podučavanja slabijih učenika i fizičkog rada.

Po završetku školovanja 1883. godine primio je diplomu prvog akademskog stepena Bachelor of Arts, a dan pre toga primio je američko državljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odličan učenik, za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je položio doktorat iz oblasti fizičke hemije, sa temom: „Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji „.

Svoju nastavničku karijeru i naučnu delatnost započeo je kao nastavnik fizičke matematike u odeljenju za elektrotehniku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku 1889. godine. Pupin je punih četrdeset godina bio nastavnik i profesor Kolumbija univerziteta, od 1889. do 1929. godine. Redovni profesor je od 1901. godine, odnosno od svoje 43. godine života.

Pupin je pored naučne delatnosti, smislio mnogo pronalazaka, od kojih je patentirao 24. Za svoj sveobuhvatni rad dobio je mnoge nagrade i priznanja.

U sukobu pristalica jednosmerne i naizmenične struje bio je uz Teslu.

Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoje autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (naslov u originalu: „From Immigrant to Inventor“) objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu.

Nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zavičaja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju na sve moguće načine.

Pupin je bio oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je sa njom ćerku Varvaru, udatu Smit.

Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu.

Izvor : BIOGRAFIJA – ZNANJE , org

[images cols=“three“ lightbox=“true“]
[image link=“3715″ image=“3715″]
[image link=“3714″ image=“3714″]
[image link=“3713″ image=“3713″]
[image link=“3712″ image=“3712″]
[image link=“3711″ image=“3711″]
[image link=“3710″ image=“3710″]
[image link=“3709″ image=“3709″]
[image link=“3708″ image=“3708″]
[image link=“3707″ image=“3707″]
[image link=“3706″ image=“3706″]
[image link=“3705″ image=“3705″]
[image link=“3704″ image=“3704″]
[image link=“3703″ image=“3703″]
[/images]