Piše: Rajko Nedić
Odakle im tolike pare, imaju prijavljene prosečne plate ili minimalce, iako ne rade ništa, a žive kao milioneri. Već decenijama se u Srbiji može čuti ovakav komentar građana uz duboki uzdah kada pored njih prođe neki besan automobil, kada prođu pored vile sa bazenom i liftom, kada čuju da su mesecima ranije razgrabljena putovanja za egzotične destinacije, da su u Srbiji najprodavanija najsluskuznija vozila, da ima bogate klijentele koja pazari najskuplje jahte… Odakle tolike pare kada su plate u Srbiji bedne, u proseku 300, 400 evra… Oni ne plaćaju porez, račune, zavrću državu, dok običan narod strada ako zakasni sa uplatom jedne rate za porez ili im odmah isključe struju ili plene imovinu.
Udar na tajkune, kriminalce koji su uspeli da operu pare i na razne mutivode traje u Srbiji koliko i jedna predizborna kampanja. Taman kada se građani ponadaju da će ljudi koji raskalašno žive u Srbiji od novca koji su stekli na sumnjiv i nezakonit način biti uhapšeni ili naterani da plaćaju porez, kampanja se završava. Do sledećih izbora.
Političari potom shvataju da se radi o prevelikom zalogaju, da bi takva kampanja mogla da ugrozi razne interese pa i stabilnost vladajuće koalicije. I onda ovakva obećanja padaju u zaborav, ili završavaju još većim neuspehom. Svojevremeno je u lovu na tajkune i ekstraprofitere stradao samo Bogoljub Karić, ali je on kasnije ne samo povratio novac već je od države naplatio i kamatu.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je kao grom iz vedra neba, pre nekoliko dana pompezno najavio sa će zakonom o ispitivanju porekla imovine država konačno da naplati sve ono što joj je godinama uskraćivano. „Ne može neko ko ima prijavljenu platu od 50.000 dinara da bude veliki gazda dva „poršea“ ili „mercedesa“ i da ima 17 stanova i kuća. Takav neko moraće da objasni šta je stekao“.
Zvuči poznato i po ko zna koji put… Da li će Vučić ići do kraja ili je i ova akcija samo deo predizborne kampanje? Srbiju najverovatnije 20. decembra čekaju izbori u Vojvodini i na lokalu, a uveliko se priča da bi i republički mogli da budu u istom paketu. Ili je pompezna najava došla nekoliko dana pred poskupljnje struje?
Da smo normalna država, sasvim bi bilo normalno, a naročito sada kada smo duboko zagazili u 21. vek da svi plaćaju porez, da se živi od svog rada, da se zna poreklo imovine, da znamo da je bogataš iz kraja već godinama ugledni i uspešni privrednik i da nije sporno što poseduje toliko bogatstvo. A kod nas je sve obrnuto. Komšija živi u izobilju, ne radi ništa i znamo samo da je kontroverzni biznismen i novopečeni bogataš. I zaobilazimo ga u širokom luku i ne parkiramo u blizini njegovog xipa. Ćutimo i gledamo svoja posla.
Kao i uvek, građanima ne preostaje ništa nego da čekaju. Da čekaju ispunjenje silnih predizbornih i licemernih obećanja. Ko zna, možda jednog dana dočekaju i sretnu komšiju, dojučerašnjeg bogataša u autobusu gradskog prevoza.
