Када је 1997. у Аустралији први пут организована Изложба скулптура Sculptures by the sea, као продукт ентузијастичних тенденција организатора, њена будућност била је помало несигурна с обзиром на размере, улогу и значај на савременој уметничкој сцени коју су јој организатори наменили. Данас, тачно 20 година касније, са сигурношћу се може рећи да су се њихове замисли ипак и оствариле, будући да је ова изложба тренутно највећа изложба овог типа скулптура на отвореном у свету, коју у три недеље трајања посети више од пола милиона посетилаца.
Поред Sculptures by the sea – Бонди која се одржава у пролеће у Сиднеју у периоду од средине октобра до прве недеље новембра, друга изложба Sculptures by the sea – Cottesloe (2017) се одржава у Перту на западној обали аустралијског континента у периоду од 3. – 20 марта, а чињеница да наша земља први пут има свог представника на изложби оваквог карактера и размера, која важи за показатеља најсавременијих вајарских тенденција, је и више него значајна и представља велики допринос повећању видљивости српске ликовне сцене у Аустралији и свету, а самим тим и њиховом приближавању.
Пројекат вајара Ненада Миловановића, “7×4” (серија скулптура), прихваћен је и одабран у селекцији за изложбу Бонди 2016. са још 105 радова из 27 различитих земаља широм света, па је тако Србија по први пут у историји ове изложбе имала свог представника. Скулптура “Full Moon” из серије “7×4”, којом се Миловановић први пут представио стручној као и широј светској публици у Сиднеју, одабрана је још једном, и за актуелну изложбу у Cottesloe. За разлику од изложбе Бонди, која приказује радове преко 100 изабраних аутора, изложба у Перту је доста мања и интимнија, у складу са самом локацијом (Cottesloe), а самим тим је мањи и број одабраних излагача (око 80) што још једном потврђује квалитет и потенцијал Миловановићевог рада.
Назив серије “ 7×4 ” произашао је из димензија плочица које је аутор пронашао на једном београдском стоваришту и којима манипулише стварајући своје скулптуре, дајући им на тај начин нови живот. Употребом случајно пронађених предмета, и стављајући их у функцију основне јединице чијим се репетативним складом гради нова јединствена структура радова, Миловановић покушава да нагласи утицај свакодневних “случајности” како у животу тако и у стваралаштву, појачавајући вредност наизглед баналног и неупотребљивог, и уздижући га на ниво круцијалног. Потенцирање сировости материјала, и дозвољање материјалу да аутономно “проговори” препознатљиви су аспекти Ненадових радова. Сусревши се са гвозденим плочицама, слободан и инспирисан могућношћу да истражује форму и облик, а ипак условљен геометријски јасно дефинисаним материјалом, аутор покушава да дочара своју идеју поигравајући се супротностима јасно дефинисаних почетних позиција и безграничних могућности стварања које се огледају у апстрактним формама радова. Правоугаоне плочице бивају бескрајно модулиране, и комбиноване у засебне, непоновљиве целине. У вези са спонтаним и случајним креирањем новог наратива, као и улогом несвесног које је неретко у блиској вези са стварањем као таквим, наслов Full Moon као да на известан начин имплицира и динамику стваралачког процеса. Представљајући завршетак једног циклуса, пун месец у потпуности одговара раду као финалном продукту, коме претходе све фазе развијања, где аутор води сопствену визију- од зачетка идеје, преко конкурса, стицања нових искустава у Аустралији, рада на скулптури , до финалне реализације рада који заиста помало и блиста. Попут референце из природе, и Ненадов Full Moon прима светлост и рефлектује је, суптилно и довољно симболично, подсећајући на улогу коју је и сам месец (поготово пун) некада имао. У апсолутном мраку, пре модерног осветљења, али негде и данас, Full Moon се појављује као природни извор светла, водич, који светлећи пуним сјајем успева довољно прецизно да осветли и покаже пут којим треба ићи.
Ист. ум. Теодора Јеремић
