O pustinji Tanami, u koju sam dospeo greškom, ništa nisam znao. Ostao sam bez benzina i rezervne gume. Na ovom putovanju velika opasnost za mene i auto, pored ostalog, bile su i poplave.
Sa radošću sam dočekao vest da su granice australijskih država otvorene za turiste. Nakon kraćeg boravka u Kvinslendu krenuo sam na dug put i obišao neka poznata mesta u Novom Južnom Velsu, Viktoriji, Južnoj Australiji i Severnoj Teritoriji i uradio fotografije koje su mi nedostajale za moj projekat.
DVA DANA I JEDNA NOĆ U PUSTINJI
Putujući tako od Alis Springsa prema Darvinu greškom sam skrenuo najkraćim putem do Bangle Banglesa u Zapadnoj Australiji prema uputstvima na mom tabletu. Bio sam radostan jer mi se pružila mogućnost da uradim željene fotografije. Nisam ni znao da idem u manje pristupačan predeo velike pustinje Tanami o kojoj nisam ništa znao ali je nikad neću zaboraviti. Vozio sam neko vreme asfaltom. Odjednom su usledili radovi na putu. Mislio sam da je voda oštetila put i nastavio sam putovanje očekujući da ću izaći na asfalt sledeći instrukcije sa tableta. No to se nije desilo. Makadam je bio sve oštećeniji od poplava. Bilo je i kiše i povratak nazad nije bio moguć. Skoro sam ostao bez benzina i dosuo rezervni. Telefon nije imao recepciju. Jedna guma je izduvala i još jedna na autu je došla u veoma loše stanje te sam je duvao na svakih tridesetak kilometara. Kiša je povremeno padala i svakog momenta mi je voda mogla preseći put ili me potopiti. Kao u horor filmu manje ptice su naletale na prednje staklo od auta dok sam vozio a sitne muve u oči za vreme duvanja gume. Kad sam tako jednom stao da naduvam gumu lep divlji konj pojavio se iznenada na desetak metara od mene. Podigao je rep i prednje noge, zanjištao i odgalopirao u pustinju. Bio sam iznenađen i nije mi bilo baš prijatno. Tim oštećenim makadamskim putem niko nije prolazio u to vreme jakih kiša. Neizvesnost je bila velika. Prebrodiš jednu nedaću a ono se odmah pojavi druga, treća, deseta. Trudio sam se da ostanem staložen. Molio sam se Gospodu i gajio nadu da će se ipak sve dobro završiti.
PREDAH U ABORIDŽINSKOM NASELJU
Dospeo sam do aboridžinskog naselja Balgo koje je bilo u toj pustinji. Moje auto je stalo pred policijskom stanicom jer je rezervoar bio prazan. Bili su iznenađeni da sam sve to prošao u ovo nezgodno vreme i sa mojim malim autom sa pogonom na dva točka. Rekoše mi da sam preko 500 kilometara išao kroz pustinju. Možda i više jer sam potrošio 80 litara benzina sa kojim obično pređem preko 1000 kilometara. Podneo sam opravdane kritike. Do tada nisam ni znao šta me sve moglo snaći zbog moje greške. Više nisam imao benzina. Cela zajednica ga nije imala nego samo nešto nafte. Poneko ga je imao u garaži po par litara. Radi Kovida-19 i mera posebne zaštite naselja mogao sam da razgovaram samo sa policijom poštujući udaljenost od jedan i po metar. Razgovarao sam i sa menadžerom naselja čijeg se imena ne sećam. Uspeli su sakupiti benzin da bih došao do prve pumpe putujući i dalje kroz pustinju još 276 kilometara.
| BENZIN NA POKLON
Kad se saznalo ko sam, šta radim, zašto sam se uputio na dalek put i kako sam zalutao u pustinji Tanami u aboridžinskom naselju Balgo sakupili su oko 45 litara benzina da bih mogao stići do prve pumpe. Naravno da sam bio presrećan jer su mi pomogli na najbolji mogući način. Ponudio sam da platim. Niko nije želeo da uzme novac. Na moje ponovno insistiranje dobio sam odgovor da će država da plati. Obećao sam sebi da ću se odužiti, na neki način, kad za to dođe vreme. Shvatio sam to kao njihov prilog za naš projekat. |
Policajac u Balgu mi je rekao da se javim policiji u Hels Kriku da bi znao da sam stigao. Na tom putu sam se zaglavio u blato pored reke. Pokušao sam da vozim pored kanala kog su napravila veća auta. Skoro da sam uspeo. Još malo je trebalo ali auto je skliznulo i zaglavilo se. Tek kad sam izašao iz auta primetio sam da je još veće blato na drugoj strani. Kiša je počela da pada. Svakog momenta nivo vode je mogao naglo da poraste i da odnese auto. Nisam ništa mogao učiniti. Telefon nije imao recepciju.
Nakon izvesnog vremena, na moju sreću, pojavilo se auto. Aboridžini su se vraćali u Balgo. Nisu me mogli izvući svojim džipom ali ni proći jer sam bio na putu. Šofer se setio da je tu na desetak kilometara udaljenosti dopremljen bager. Otišao je tamo da vidi ima li koga i da zamoli za pomoć. Imali smo sreće. Pomoć je stigla. Bager je očistio blato na drugoj strani reke da bi moji točkovi dotakli čvrsto tlo. Auto je prevučen na drugu stranu. Nastavio sam put duvajući jednu gumu svakih tridesetak kilometara. Policija u Hels Kriku mi je pomogla da popunim formular G2G koji je bio obavezan za Zapadnu Australiju. Natočio sam benzin i zamenio gume. Posle sam obišao Kineski zid i nacionalni park Mirima u Kimberliju. Ostali parkovi su bili zatvoreni zbog kišne sezone i poplava. Prema planu trebalo je da nastavim put za Brum. Rekli su mi da je saobraćaj za taj grad obustavljen radi vode na putu.
| GREŠKA NE BI SMELA DA SE DOGODI
Nadležni su dobili sve podatke o meni. Predloženo mi je da, na neki način, upoznam sve sa kojima sarađujem o tome šta se desilo i šta se moglo desiti kada se zaluta u pustinju naročito pri lošem vremenu i u nedostatku potrebne opreme. Rekli su mi da se to ne bi smelo više nikome desiti. Mora se dobro paziti da se ne pogreši. Treba se strogo pridržavati uputstava nadležnih organa i oznaka na putu naročito kada se radi o kišnoj sezoni u pojedinim delovima Australije. Noću ne treba voziti u takvim uslovima. U retko naseljenim područjima gorivo treba dosipati kad god se za to pruži prilika jer su pumpe na većoj udaljenosti nego obično a većina se naveče zatvara. |
Na dva mesta sam dobio informaciju da je tih dana u pustinji Tanami bilo stradanja. Kad sam to prvi put saznao pomislio sam da me neko želi zastrašiti. Istu informaciju sam dobio i na drugom mestu. Tek tada mi baš nije bilo svejedno.
POVRATAK KUĆI
Želeo sam da što pre stignem kući u Sidnej i da ponovo zagrlim moje drage unuke i članove familije. Jedino je put prema Severnoj Teritoriji bio trenutno otvoren. Uspeo sam doći do puta koji ide od Alis Springsa za Darvin. Na pojedinim mestima put je bio pod vodom. Osetio sam da je voda prodrla u auto. U sumrak nekoliko goveda se isprečilo na putu. I tu sam dobro prošao. Po noći nisam želeo da vozim niti je ko vozio jer je bilo suviše opasno. I po danu se malo vozilo. Na pumpi u Alis Springsu naspem gorivo. Na suprotnoj strani bio je kombi u koga je mlađi čovek sipao naftu. Gledao me, pa upita na našem jeziku, odakle sam iz starog kraja. Odgovorih iz Banjaluke. Rekao mi je da je njegov otac iz Brčkog. Išao je za Bangle Bangles odakle sam ja dolazio. Ovog puta sam se vraćao autoputem. Rekoh mu ukratko da je taj park zatvoren i o problemima sa kišom i poplavama. Izgleda da ni on nije razumeo koliko je tamo padala kiša i da su i asfaltni putevi zatvoreni. Ode on da plati račun a ja se sklonih sa pumpe i nastavih put. Usput sam video da ljudi sa kamp prikolicama idu odakle se ja vraćam. Pomislih da ni oni ne znaju šta ih može snaći. Meni je rečeno da će verovatno prava turistička sezona početi kad kiše prestanu negde u maju a da se završava u avgustu.
DUGO PUTOVANJE TREBA DOBRO ISPLANIRATI I NE DOZVOLITI DA SE NAPRAVI GREŠKA
Pred svako duže putovanje potrebno se informisati preko agencije i interneta šta vas može zadesiti tokom puta i kada je najbolje putovati. Treba dobro paziti da se ne zaluta u pustinju jer Australija ima nekoliko velikih pustinja. Eto ja sam zalutao u najgore vreme. Ako se neko i odluči da prođe pustinjom, ako je to dozvoljeno i kada su vremenske prilike povoljne, potrebno je pri ruci imati adekvatnu opremu, rezerve goriva, rezervne točkove, paket prve pomoći, rezerve hrane, vode i svega drugog što je potrebno. Sve sam to znao samo nisam znao da idem u pustinju. Oni koji se odluče na takvo putovanje, za lepa vremena, putuju obično u društvu sa najmanje dva auta sa pogonom na sve četiri točka koja koriste naftu. I pored toga potrebno je obavestiti nekog od poverenja kuda ste otišli i kada se vraćate jer telefon u pustinji nema recepciju. Ako se zaluta treba se odmah vratiti. Autom na benzin sa pogonom na dva točka ne treba putovati po makadamu. Ovde nisam priložio fotografije polomljenih osovina od auta, iskrivljenih felgi koje su ostale u pustinji niti auta koje je odnela voda. Bilo bi to još tužnije.
ZAŠTO SAM IŠAO NA TO VELIKO PUTOVANJE PO AUSTRALIJI?
Kad sam se vratio kući nekoliko prijatelja me pitalo zašto na toliku daljinu putujem sam jer je opasno zbog toga što Australija ima velika prostranstva koja su nenaseljena. I na kraju rekao sam im zašto. Putovao sam sam jer nisam imao nikoga da mi pravi društvo ali nisam želeo ni da nečiji život bude izložen opasnosti. O svemu ću ozbiljno razmisliti. Opet su me pitali zašto putujem? Pa dobro, pri kraju sam da završim moju knjigu “Australian Landscape” na engleskom jeziku za koju su mi potrebne slike iz svih država Australije. Knjiga bi trebalo da ima oko 200 strana sa slikama prirodnih lepota Australije. Mislim da je to trenutno jedinstven projekat. Nije lako uraditi sve to posebno u ovo doba pandemije, restrikcija, kišne godine i velikog prostranstva. Ipak želim da nešto ostavim iza sebe na dobrobit svih.
ZAHVALNOST SVIMA NA POMOĆI I PODRŠCI
Bogu sam zahvalan da se ovo zadnje putovanje dobro završilo uz pomoć Njegovu. Ovom prilikom zahvaljujem se i mojim prijateljima, sa kojima sam se po dolasku kući sreo kod naše crkve Sv. Luka u Liverpulu koji su mi ponudili svoju pomoć za štampanje knjige. Zahvaljujem se i svim ostalim na podršci. Da, priprema i štampanje ove knjige sa fotografijama pejzaža će više koštati. Nikakav prihod niti očekujem niti ću imati. Želim samo još nešto korisno da uradim za Australiju i za sve nas. I opet nadam se da ćemo uspeti. I po koja izložba fotografija će dobro doći.
I kako rekoh u pustinji sam proveo dva dana i jednu noć. Sve što sam preživeo nikad neću zaboraviti. Ne ponovilo se ne samo meni nego nikome. Zahvaljujem se aboridžinskoj zajednici (Wirrimanu Community), policiji u Balgu, policiji u Hels Kriku kao i njihovoj centrali u Pertu na pomoći. Srdačno se zahvaljujem i ljudima koji su prevukli moje auto na drugu stranu reke. I na kraju da kažem da u zadnje tri godine moja žrtva nije bila mala. Bilo je i povreda ali tu sam negde pri kraju onoga što želim da uradim i nadam se da se više ništa loše neće desiti. Ove godine navršava se i 50 godina od kada vozim auto. Nikad nisam bio u težoj situaciji. Kad se ujutro probudim pomislim da je to bio samo ružan san.
Nikola Jović
