У суботу, 4. марта ове године одржана је свечана церемонија у просторијама центра Лидервил, а организована је од стране Рвачког савеза Западне Аустралије. Церемонија је организована ради доделе трофеја најбољим клубовима, као и најбољим јуниорима и сениорима. Церемонији је присуствовао и тренер клуба Вукови, г. Јадранко Тешановић са својим помоћним тренеЈадранко Тешановић нас је са поносом обавестио да је са својим клубом Вукови по седми пут заредом освојио титулу најбљоег рвачког клуба, који окупља више од 30 рвача који су доминирали током претходне сезоне. У 2022. сезони клуб Вукови може се похвалити са 43 златне медаље, 21 сребрном и са 15 бронзаних. На свим такмичењима којима је клуб присуствовао имали су прваке- шампионе Аустралије у рвању, и то је уједно била једна од најуспешнијих сезона за овај клуб. Тренер Јадранко је овим путем истакао сјајан сениорски тим који је далеко набољи у Аустралији, а који укључује рваче из Естоније, Индије и Јужне Африке. Тим је непобедив и један од рвача ће покушати да достигне до Олимпијскох игара које се одржавају 2024. у Паризу.
Свечану церемонију је отворио господин Дејвид Барнс који је уједно и председник Рвачког Савеза Западне Аустралије. Након уводног излагања о свим клубовима који су се такмичили (7 клубова) почео је централни дио вечери и додела трофеја. Свима је било право задовољство гледати како тренер Јадранко Тешановић прима у руке трофеј за клуб са највише освојених титула и медаља у протеклој сезони. Трофеј се зове Питер Лосон (Peter Lawson), а посвећен је трагично настрадалом младићу рвачу. Јадранко нам је рекао да је био јако срећан јер су церемонији присутвовали и његови велики пријатељи који су добро знани у свијету рвања а живе у Перту. Након доделе пехара послужена је богата вечера након које је одржан други део церемоније.
У другом делу церемоније г. Јадранко Тешановић је добио нарочито важно признање.„Добио сам велико признање од Рвачког Савеза Аустралије за допринос рвању и његовом развоју. А плакета – признање које сам примио се зове „Golden Life Membership“. То је највеће признање које се са чашћу додељује тренерима који су показали лојалност према рвању, тренеру који је дуго година у спорту и који је веома цијењен, и као вриједан човјек, и као индивидуа“, рекао нам је г. Тешановић.“Мојој срећи није било краја. Прије него што ми је уручено признање г. Алан Нанду, један од највећих тренера у Аустралији који је био тренер Аустралијске репрезентације на Kомонвелт играма је одржао говор у којем је са лепотом причао о нашем пријатељству и о свим мојим резултатима које сам остварио са својим клубом. У свом говору, споменуо је и земљу у којој је био рат, шта сам преживио у истом, да би на крају рекао да сам једини тренер који никада не заборавља своје пријатеље и који увијек донесе српску ракију од шљиве на поклон. Био је диван. Након уручења плакете, добио сам огроман аплауз и први који је пришао да честита био је Крис Самиос који је био контролор мечева на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. и који је један од најбољих судија у Аустралији. Господин Kрис Самиос је иначе Грк и велики пријатељ је српског народа. Толико је био срећан да ме је просто одушевио“, са великим усхићењем истакао је г. Тешановић у разговору за Српски глас.
Јадранку и његовом клубу желимо сву срећу у будућем раду и наставку ове сезоне и да, као и до сада, буду понос српске заједнице и целе Аустралије.
