Gospodine Kuzmanoviću, nedavno je objavljena knjiga koja nosi naslov Ustaška zverstva. Možete li nam nešto više reći o knjizi?

Jeste, iz štampe je izašla krajem 2020, tako da je njen put i život među čitaocima praktično počeo ove godine. U pitanju je zbornik dokumenata, a knjiga obuhvata odabir arhivske građe i to: 165 dokumenata i 63 fotografije, koje je priredio dr Milan Koljanin, istoričar i stručnjak za teme iz Drugog svetskog rata. Ta dokumenta su do sada bila nepoznata akademskoj i široj javnosti. Dokumenta su prevedena sa nemačkog originala na srpski jezik. Ona autentično svedoče o najvećim stradanjima i ustaškim zverstvima 1941. i 1942. godine, posebno nad srpskim narodom. Hvala vam što preko vaših novina imam priliku da promovišem ovu važnu istinu, s obzirom na to da su to dokumenta nemačke provenijencije. Nastajala su u nemačkim obaveštajnim organima – u Službi policije i Službi bezbednosti. Dakle, nemački okupator je stvaralac ovih dokumenata. I to im daje na objektivnosti. Ovo će svakako doprineti da se što više naših građana u Srbiji, ali i širom sveta upozna sa dokumentima koja belodano svedoče o događajima 1941–1942, u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koja je bila plod ustaške i fašističke ideologije.

Zašto je ova knjiga toliko značajna?

Zato što ovo nije još jedna od uobičajenih knjiga koje se pojavljuju i koje govore o raznim problemima, odnosno događajima kakvi su i stradanje ljudi u Drugom svetskom ratu. Ova dokumenta su nastala u vreme kada su zločini vršeni, dakle u realnom vremenu. Kada su ustaški vojnici za vreme postojanja NDH činili zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima, nemački obaveštajni organi su činili zapisnike i prikupljali dokumenta o tim zločinima za svoje više nadležne organe. Ovo nisu dokumenta pisana četrdeset pete, četrdeset šeste, kada su komunistički pobednici pisali istoriju i kada oni koji daju izjave, svesno ili nesvesno, po sećanju daju izjave koje ne moraju biti istinite.

U knjizi se nalaze dokumenta koja do sada nisu bila dostupna našoj javnosti, čija su to dokumenta i o čemu svedoče?

Ovde imamo priliku da čitamo, odnosno proučavamo originalna dokumenata iz nemačkih obaveštajnih organa, iz Abvera, Gestapoa i drugih nemačkih okupacionih obaveštajnih organa na prostoru NDH, i na prostoru bivše Jugoslavije odnosno na teritoriji današnje Republike Srbije, kada su nemački obaveštajci prikupljali ta dokumenta. Među tim dokumentima se nalaze dokumenta koja svedoče o prvom velikom zločinu na prostoru bivše NDH, koji se desio na području Bjelovara, kada je za Vaskrs 28. aprila 1941. godine, znači već dvadesetak dana posle osnivanja NDH, počinjen veliki zločin nad srpskim narodom, gde je pobijeno dve stotine Srba, civila, seljaka iz sela Gudovac pored Bjelovara. Ovo nisu izveštaji kog su sačinili partizanski ili komunistički organi posle Drugog svetskog rata, nego nemački obaveštajni organi i ta dokumenta su izvori prvog reda, ne samo istoričarima, naučnicima i stručnoj javnosti, nego mogu biti polazna osnova i za istražne organe.

O čemu svedoči ova knjiga?

Ona svedoči o ustaškim zločinima nad Srbima, Jevrejima i Romima na prostoru NDH. Između ostalog i o tome da je od Osijeka, Tenje, Bobote, Trpinje, Bršadina (sve srpska sela), pa do Zemuna, pobijeno na hiljade ljudi (i dece), pre svega Srba, ali i Roma nad kojima je počinjen genocid, sa spiskovima onih koji su nestali. Ne znam da li vi znate da je u srpskom selu Bobota, kod Vukovara, odakle i ja potičem, do pre početka Drugog svetskog rata živelo oko pet stotina Roma i da su skoro svi pobijeni: Možda je ostao jedan ili dva člana romske zajednice. Sećam se kao dete da smo tu ulicu zvali Cik sokak i da je u njoj bio Ramo Ciganin, kako smo ga zvali. U toku tog rata na celoj teritoriji NDH, dvadeset osam hiljada Roma je ubijeno. Učinjeno je istrebljenje romskog naroda – genocid koji je počinila ustaška država. Prema zvaničnom popisu iz 1948. godine, u Socijalističkoj Republici Hrvatsko je živelo svega četiri stotine pedeset ljudi romske nacionalnosti.

Zašto je sve ovo jako bitno, možete li pojasniti našim čitaocima?

Zato što se u poslednje vreme u hrvatskoj istoriografiji pojavljuju revizionističke tendencije. Između ostalih postoji “Udruženje za istraživanje trostrukog logora Jasenovac“, koje želi da dokaže da je logor Jasenovac postojao u Drugom svetskom ratu, a da su posle Drugog svetskog rata tamo stradali hrvatski vojnici, ustaše i domobrani i da je Jasenovac 1948. služio za hrvatske zatočenike sa Golog otoka. Ovo je notorna neistina. Jer postoje originalne fotografije iz 1945. godine gde se vidi da je logor Jasenovac potpuno uništen. Hrvatski revizionisti Jasenovac žele da predstave kao radni logor, a ne kao koncentracioni logor. Ta se revizionistička priča sprovodi već desetinu godina i to je veoma opasno. Nažalost ovde nisu samo u pitanju Hrvati, jer ima i nekoliko Srba, koji rade protiv sopstvenog naroda, čak ima i onih Srba čiji su preci stradali u logoru i koji pokušavaju istinu da zamene neistinom. I ako niste znali da vam kažem da je u hrvatskoj vojsci pa i ustašama, tokom Drugog svetskog rata bilo trinaest generala koji su bili etnički Srbi. Zato kažem da se za istinu treba boriti svaki dan, a najbolji način je da na videlo iznosimo ovakva dokumenta.

Sva ova dokumenta su digitalizovana i ona se nalaze na sajtu Arhiva Vojvodine, tako da svaki naš građanin, svaki čovek iz celog sveta i svaki vaš čitalac može da ih pogleda i da se uveri u njihovu autentičnost na našoj veb stranici www. arhivvojvodine.org.rs. Pored toga smo ih odštampali u pet stotina primeraka koliki je tiraž ove knjige i prosledili u 180 biblioteka u Srbiji.

Za prevođenje ovih dokumenata sa srpskog na engleski jezik dobili smo podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, našeg osnivača, Pokrajinske vlade AP Vojvodine – gospodina Igora Mirovića, kao i predsednika države gospodina Aleksandra Vučića. Dobili smo podršku i blagoslov vladike bačkog gospodina Irineja i vladike slavonskog gospodina Jovana. Monahinja Marija iz manastira Jasenovac je oslikala ovu ikoničnu sliku koja krasi korice, i jedna je u nizu slika sa izložbe „Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja”.

Jesu li vaša istraživanja o ovim strašnim zverstvima završena i koliko tačno dokumenata imate prevedenih sa nemačkog na srpski jezik?

Sva naša istraživanja vezana za ova dokumenta smo priveli kraju. Ima oko četiri stotine šezdeset dokumenata i oko šest stotina pisama. Ugledni istoričar dr Milan Koljanin je u knjigu “Ustaška zverstva“ uvrstio 165 dokumenata (i 63 fotografije). Naš je zadatak da ih iznesemo pred lice javnosti. I zato hvala i vama na podršci. Zamislite kakva su sve zverstva počinjena nad srpskim narodom, da su se čak i neki Hrvati, pisanim putem, obraćali nadbiskupu Alojziju Stepincu, opisujući strašne zločine nad srpskim narodom u NDH.

Da li ste ovu knjigu poslali na neke važne svetske adrese?

Da, jesmo. Na mnoge. Pored ostalih ovu smo knjigu poslali Rimskom papi Francisku u Vatikan. Moram da vam ukažem na moje veliko čuđenje kada mi je sam papa odgovorio i zahvalio na knjizi i da će me pominjati u svojim molitvama. I da će knjiga biti u njihovoj biblioteci i govoriti o zločinima koji su se dogodili. To je za mene zaista veliko i prijatno iznenađenje, a ovakva vrsta literature dolazi na tako važna mesta, kao što je Vatikanska biblioteka. Knjigu smo poslali i u Vašington, u Kongresnu biblioteku, ali i u Centar za istraživanje holokausta u Vašingtonu, zatim u nemačke biblioteke, u Izrael, u Rusiju… Naš plan je da ovu knjigu prevedemo na engleski, hebrejski i ruski jezik, kako bi bila dostupna ljudima u celom svetu a posebno u Izraelu i Rusiji. Time nastavljamo našu misiju. Ovde se nalaze dokumenta iz 1941/42. godine, u kojima se nalaze imena žrtava i imena zločinaca. Samo da naglasim da naslov „Ustaška zverstva”, nismo dali mi kao želju da budemo senzacionalni, to je naslov koji je tom dosijeu dala nemačka Obaveštajna služba, koja je te zločine istraživala i koji smo mi preuzeli kao naslov za knjigu.

I za kraj, recite gde i kako se može nabaviti knjiga i imate li neku poruku za Srbe koji žive u Australiji?

 Knjiga je dostupna svima u digitalnoj formi na sajtu Arhiva Vojvodine. A za vaše čitaoce, moju sabraću Srbe u dalekoj Australiji, želim da prenesem poruku ljubavi, bratstva i razumevanja. Hvala vam što niste zaboravili svoju otadžbinu i svoj srpski narod. Pokazuje se da što ste dalje to više brinete i volite rodnu grudu. A Srbi iz Australije su u svojoj ljubavi prema Srbiji i svom narodu najrevnosniji. Vi ste naš ponos. Znajte da bez izučavanja stradanja našeg naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu i ustaških zločina i sagledavanja svih specifičnosti i brutalnosti „ustaškog konačnog rešenja” svetska istoriografija Drugog svetskog rata nije potpuna. U tom smislu, neophodno je da istina uđe u kolektivnu memoriju čovečanstva i da kroz knjige i dokumentarne filmove, ostane trajni zapis kao opomena i obaveza da se sećamo da ustaška NDH više nikada ne sme da se ponovi.

Skoro nisam videla nekog ko je na funkciji direktora a da je tako vredan u svom poslu kao vi, hvala vam na izdvojenom vremenu i želim vam puno sreće u daljem radu.

Hvala vam na lepim rečima i hvala vama još jednom na prilici da čitaocima Srpskog glasa predstavimo naš rad i naša istraživanja.

Grozdana Dragičević-Todorinović