Glumica, muzičarka, pesnikinja, novinarka, foto-model, intelektualka sa pokrićem (redosled nije važan)… I još više od toga: jedna normalna devojka koja živi u svetu koji nas okružuje i koja je uvek spremna da pomogne, da vas nasmeje, da vas oraspoloži i vrati veru u bolje sutra. Ona svira gitaru i violinu, peva, pleše, bavi se kik-boksom… I iznad svega: ima harizmu.

Iskreno, imao sam problema da je nagovorim na ovaj intervju. Na moje insistiranje, pre više od godinu dana, lakonski je odgovorila: “Možda i bude ostvariv kad se ovaj svet pokrene iz zastoja u kojem smo se zatekli, a koji je svakog ograničio na neki način…”

Takođe je zahvalila na ponudi, uz obrazloženje da “trenutno nije skoncentrisana na sebe”, napomenuvši da bi možda bilo dobro “nekom drugom prilikom”. I, dočekasmo i tu “drugu” priliku.

Nekada je igrala i košarku, a u Australiju je stigla iz Beograda 1998.

Ona je Aleksandra Katanović, rođena u Plaškom, u kršnoj Lici, ali voli da je jednostavno zovete ALJA PESME što je na neki način i njen zaštitni znak na društvenim mrežama, ali i u svetu umetnosti.

Ova mlada i svestrana devojka koja ima mnogo obaveza, igrajući u raznim serijama na TV kanalima Australije, na samom početku, a na molbu da se sama predstavi našim čitaocima, kaže:

Dok radim na australijskoj TV sceni nacionalnog kanala ABC i komercijalnih televizija Kanal 7, 9 i 10 u službi specijalizovanog statiste, glumice ili foto-modela, ujedno dajem sve od sebe da doprinesem i srpskoj dijaspori i srpskoj kulturi kroz svoju poeziju i muziku i pisanjem za Srpski Glas, nedeljne novine koje vode vlasnica, predivna Živana Jovanović, i urednik Željko Prodanović. Stasala sam u Australiji i ovde sam završila višu muzičku školu i na Univerzitetu Monaš diplomirala političke nauke, međunarodne studije i žurnalistiku, ali moje korenje ostaje čvrsto ukopano u tlo plaščanske doline majke Like, a moj identitet usko vezan uz maticu Srbiju koja me je podigla na svom mleku u beogradskom bloku 21.

Pošto u superlativu govoriš o Srpskom glasu, da li bi mogla da sublimiraš tvoj angažman u listu koji je nedavno proslavio tri decenije postojanja, a takođe i da nas “uvedeš” u tvoj svet ispred filmske kamere?

Radeći za Srpski Glas imam čast da radim intervjue, i da ostvarim divna prijateljstva sa mnogim poznatim glumcima i muzičarima iz Srbije i širom Balkana, a radeći pred australijskim video i foto-kamerama da sarađujem, a ponekad i drugujem, sa glumcima iz Australije, Novog Zelanda i Amerike. Bila sam lice u lice sa poznatim glumcima koje sam obožavala kao dete, poput Lusi Loles (Lucy Lawless) poznatije kao Ksena – Princeza Ratnica (Xena: Warrior Princess). Volim streljaštvo i posedujem luk i strelu, manje zbog standardne dečje igre kauboja i Indijanaca, a više zbog lika Ksene koja je devojčice inspirisala na fizičku spremnost i veštinu. Tako me je primetio i poznati australijski kaskader Rasel Frost koji je između ostalog bio dubler Nikolasu Kejdžu u filmu Kod Sudbine (Knowing), pa je počeo da me trenira za uloge bazirane na mom prethodnom treniranju kik-boka i kondiciji.

Poznata si i po tome što imaš jake i čvrste stavove o životu. Sve se to reflektuje i na tvoje filmske angažmane. Diplomirala si Političke nauke. Hajde da nam sve to ukratko objasniš?

Neka od mojih najlepših životnih iskustava vezana su upravo za ljude koji su zadovoljni sami sobom. Uvek govorim – da bismo se stavili u poziciju da doprinesemo svetu i nama samima ne smemo trivijalizovati ni jednu veštinu. Jednog dana će nam trebati i taj čekić, dizalica za kola, matematička formula, kist, knjiga, lopata, klizaljke, isto kao što je i meni za glumu iznenađujuće pomogao trening za vatrogasca, pa sam tako dobila prvi posao na jednoj od najpoznatijih TV serija ovde i u Engleskoj “ Neighbours”. Posle su me zvali iz serija poput “My life is murder”, “Halifax”, “Clickbait”, “The Fires”, šou programa poput “ Mad as Hell”, reklama poput “Melbourne Tourism”, “Australian Election”, “Lean Cuisine”, filmova poput “ Sucker Punch” itd.

Ti si gotovo u svemu, da tako kažem, svoja. Uvek nalaziš svrhu u svemu, a posebno u oblastima u kojima aktivno učestvuješ i na kojima nesebično radiš. Grešim li, ili..?

Verujem da bismo trebali da provodimo vreme radeći ono sa čim bi i Gospod Bog bio zadovoljan dok nas posmatra. Držimo se domena koji nam prija, a koji nikom ne šteti, jer svi smo mi bitni činioci ljudske rase. Ne kopirajmo nikoga – budimo autentični, jer to što si “ti” niko ne može biti bolji od tebe samog. Svako od nas ima neku svrhu. Ja svoju najviše nalazim u pesništvu i muzici gde ljudima na neki pitom način mogu reći da nisu sami, da sve nas boli kad primimo udarac i raduje kad dobijemo osmeh.

Pre nešto više od jedne decenije izdala si zbirku pesama. I ona se, po svemu sudeći, uklapa u tvoj umetnički opus ali i na poglede u celini. Retko ko kao pesnik može kroz stihove pričati. Reci nam nešto o tome?

Iako pesnici za vreme svog života uglavnom nisu “kul”, dajem sve od sebe da pesništvo opet bude “in”. Legendarni Borisav Đorđević Bora – Čorba je zbirku pesama koju sam napisala “Moderna Vremena – Alja Aleksandra Katanović” preporučio za štampu i napisao predgovor. Nulti primerak čuva Nacionalna Biblioteka Srbije, a zbirka je izašla na beogradskom sajmu knjiga 2010. objavljena od strane izdavačke kuće “Miroslav” Novi Beograd.

Nije lako otvoriti srce potpuno i pred svima, ali kad ljude dotakne moja poezija i pesme koje komponujem i sviram, a koje kačim na Jutjub kanal “Alja Pesme Official” i Fejsbuk profil “Alja Pesme”, to je kompletno razoružavajući osećaj. Među mojim pesmama, na moju veliku radost, nalazi se i pesma “Volim te van zdrave pameti” čiji sam tekst napisala na muzičku kompoziciju kreiranu od strane uglednog i široko poznatog gitariste Dragana Uroševića Uroša (Ex-Osvajači).

Mi obično praktikujemo da one koje intervjuišemo, zamolimo da daju neki savet, da se na nekonvencionalan način obrate našim čitaocima, našim ljudima, svima kojima ova Planeta nešto znači, pa tako i tebi ostavljamo na volju da uputiš neku poruku.

Vašim čitaocima i srpskoj zajednici u celini bih poručila da poslušaju ne samo starije mudre ljude, već sve razumne ljude koji su hodali raznim stazama između vrha i dna, jer ako su se držali zdravih moralnih vrednosti stekli su neverovatno vredna iskustva i pokupili zrnca mudrosti i veštine potrebne za lakši život.

To je posebno bitno u današnje doba. Sve zemlje Novog Sveta su otkrivene, svetske sile koje su opstale kroz istoriju, posebno kroz poslednja 4 veka socijalno-političko-ekonomskih promena se takmiče u osvajanju svemira. Tehnološko doba zadnje tri decenije evoluira u biotehnologiju. U ljudima postoji otpor prema svemu tome, jer prošlost nas je naučila da budemo oprezni, ali život nema rikverc, već samo izbor brzina za unapred. Još uvek su sa nama ljudi koji su vozili zaprežna kola, a tu su i deca koja savlađuju tehnologiju pre nego što savladaju jezik. Rezultat je veliki socijalni naboj u domenima svih zemalja. Dotok informacija je ogroman, a čak i stručnjaci imaju problema da ih obrade. Niko od nas nije jedini koji se jedva snalazi u svemu tome.

Trenutno se uvode mnogi parametri i zakoni koji bi nam odredili smernice i ja iskreno verujem da je to za naše dobro, ali ne odbacujem oprez. Daću vam primer kroz upitnu analogiju – Koliko je ljudi poginulo gradeći Kineski zid koji je imao svrhu da zaštiti Kinu od mongolskih napada? Tako je i danas sa Kovidom. “Trial and error” što bi rekli Englezi. Srbi bi rekli “Dvaput meri, treći put seci”, jer mi mnogo više naginjemo oprezu od njih.

Rade Berak, portal ‘Svet Australija’