Nakon mnogo uspešno istrčanih maratona i nebrojeno vešto napravljenih skokova njegovo hrabro sportsko srce prestalo je da kuca. Opelo je održano 4. marta u Crkvi Svetog Đorđa u Kanberi.
Pre više od sedam decenija, njegovo bekstvo iz bivše socijalističke Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, izgledalo je kao pravi holivudski blokbaster, ali od onog trenutka kada se domogao Australije, Radovan Leović je uglavnom vodio miran život. Imao je strastvenu ljubav prema sportu, posebno atletici i svakodnevnom vežbanju, zbog čega je još uvek skakao s motkom u svojim osamdesetim, i trčao maraton u svojim devedesetim godinama. Čitava Australija je sa divljenjem i oduševljenjem pratila njegove umešne atletske vratolomije maltene do pred sam kraj njegovog dugog života. Nakon veoma ispunjenog života i njegove trajne posvećenosti sportskim aktivnostima, gospodin Leović je preminuo u Kanberi 8. februara, u svojoj 95. godini. Opelo je održano prošle subote u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Svetog Đorđa u predgrađu Forest u Kanberi, gde su se okupili i odali mu počast njegovi brojni prijatelji i poštovaoci svih uzrasta.
Rade ili Rad, kako su ga zvali Australijanci, je u Australiju došao iz bivše socijalističke Jugoslavije 1951. godine, nakon što je posle jedne biciklističke trke pobegao preko granice u Austriju, i to pešice sve do Beča. Posle nekoliko godina provedenih u Austriji, došao je u Australiju po imigracionoj šemi čuvenog tadašnjeg ministra Artura Kalvela u maju 1951. „Imao sam sreće da pobegnem izvan „Gvozdene zavese“ u to vreme. I zaista sam imao sreće što sam došao u najbolju zemlju na svetu“, rekao je 2013. kada je učestvovao na trci „Kanbera Tajms-a“ u svojoj 85. godini. Njegov dobar drug i prijatelj u toj trci Bob Harlou rekao je da će gospodin Leović nedostajati sportistima širom zemlje. „Bio je divan, velikodušan i vrlo skroman čovek. Bio je odličan prijatelj i uvek sjajno raspoložen za druženje“, rekao je gospodin Harlou za ovdašnje novine „Kanbera Tajms“. „Nije imao neke važne kontakte, ali su njega svi poznavali. Bio sam na nekoliko svetskih prvenstava u triatlonu i duatlonu sa njim i on je svuda bio veoma popularan momak.“
Rade je krajem prošle godine dobio nagradu „Sportska legenda“ (Legend of the Sport Award) za 2022. godinu od Saveza Triatlona Australije, za njegov doprinos sportu u starosnoj grupi od 75 do 79. Prvobitno je bio strastveni biciklista, a istrčao je svoj prvi polumaraton u Kanberi kao 70-godišnjak. „The Canberra Runners Group“ je saopštila da je gospodin Leović učestvovao u više od 170 događaja, uključujući 10 polumaratona, poslednji u 83. godini „u veoma respektabilnom vremenu od dva sata i 24 minuta“. Rade je još uvek trčao sa 90 godina. Ipak, prava mera i vrednost čoveka je ono što je on radio posle takvih događaja. „Na svim sportskim događajima ovde u Kanberi, on bi išao okolo i kupio komadiće papira ili smeća, koji bi ostajali za nama. Uvek je želeo da sve ostavi čistim i urednim iza manifestacija na kojima je učestvovao“. Bob nam je ispričao i da je upoznao Rada kada su obojica radili u Australijskom birou za statistiku. Seća se da mu je pričao da je iz Austrije imao opciju da emigrira u Australiju ili Kanadu. „Odlučio je da je suviše mali i mršav za drvoseču u Kanadi, pa je zato došao u Australiju“, kaže Harlou. „Bio je u migrantskim kampovima kada je stigao ovde. Kao veoma pametan momak uspeo je da dobije stipendiju australijske vlade za studiranje na ANU (Australian National University). Bio je izuzetno dobar i požrtvovan. Voleo je posao koji je radio i Biro za statistiku, i uvek je bio srećan što je dobio tu šansu. Bio je veoma lojalan Birou i radio je za njih sve do svog 65-og rođendana. No i pored svega, Rad je najviše voleo sport celog svog života, i svakog dana je radio neke vežbe, bilo da je to bilo trčanje ili nešto drugo“, sa tugom nam priča Bob. Jedan od najpoznatijih Srba iz Kanbere, Rade Leović je iza sebe ostavio suprugu Helenu, sina Petra, snahu Helen i unuke Džordana i Anđeliku. Srpska zajednica će ga pamtiti kao uzornog sportistu svim generacijama i vrsnog patriotu.
Saša Janković
