Proteklih par dana održane su dve svečane promocije antologije pesama ”Bogorodica Ljeviška u pesmama” autorki Lele Marković i Radmile Knežević. Prva promocija održana je u manastiru Fenek u Jakovu, nedaleko od Beograda, a druga promocija u sali beogradske opštine Čukarica.
Pored priređivača Radmile, Lele i pesnika koji su zastupljeni u ovoj zbirci, na promociji su učestovali umetnici iz Novog Sada, Beograda i članovi nekoliko horova, kao i poznati estradni umetnik Ranko Šemić. Priređivači su blagoslov za izdavanje knjige dobile od oca Đorđa Stefanovića, starešine crkve Bogorodice Ljeviške iz Prizrena, koji je napisao predgovor.
U zbirci su zastupljeni radovi 91 autora, oni su svojim pesmama utkali sebe, svoju ljubav i želju za trajnim očuvanjem ove zadužbine kralja Milutina iz 14.veka. Malo se crkava može pohvaliti ovolikim brojem pesnika, koje je Bogorodica Ljeviška inspirisala kroz vekove i koji su joj posvetili svoje stihove. Da knjiga nastane i iziđe iz štampe, kao i da bude što kvalitetnija potrudili su se i pomogli prenumeranti, fotografi i darodavci iz više zemalja i mnogi drugi koji su svesni značaja ove svetinje, na čemu su im autorke veoma zahvalne.
Ove dve rođene prizrenke došle su na ideju da izdaju knjigu i da sav prihod od prodaje doniraju i na taj način pomognu obnovu Crkve Bogorodice Ljeviške, koja je jako postradala u martovskom pogromu 2004. godine i koja još uvek nije obnovljena. Nešto su malo freske očišćene i radovi sanirani, zvona su podignuta ali ima tu još mnogo da se radi kako bi se crkva makar približno vratila u prethodno stanje.Čini mi se da se ova knjiga pojavila baš u pravi momenat, da nas malo trgne i probudi iz sna. Da nas podseti na nešto što ne smemo zaboraviti i prepustiti drugima. Kako je pre neki dan u svom govoru rekla jedna od autorki Radmila Knežević: „Ne smemo dozvoliti da nam Prizren i Bogorodica Ljeviška spavaju u tuđoj kolevci kao što spavaju Skadar, Dubrovnik, Knin i mnogi gradovi gde nas je jako malo ili nas više nema“.
Ovo je i apel našem srpskom narodu širom planete, da se probudimo i da ne pišemo samo poruke po fejsbuku „Dogodine u Prizrenu“ ili „Onamo namo da viđu Prizren“. Da se udružimo i da pomognemo obnovu ove svetinje, kupovinom knjige ili drugim prilozima. I ko god i kad god je u prilici treba da ode i obiđe Prizren, Ljevišku i ostale svetinje na Kosovu i Metohiji, i onaj narod koji živi tamo.
Nemojmo prolaziti i zaobilaziti, na hiljade nas godišnje prođe na more u Grčku i Albaniju, da makar polovina svrati preko naše južne pokrajine bilo bi više nego dobro. Kad smo mogli 500 godina čekati da se oslobodimo okupatora, doći će dan da se oslobodimo i trenutnih okupatora, zato pomognimo i obnovimo svetinje, jer su one uvek i svuda okupljale naš srpski narod.
To nam je dužnost i obaveza prema našim precima, prema carevima i kraljevima i mnogim drugim našim velikim i slavnim Srbima koji su rođeni ili koji su stolovali u carskom Prizrenu. Kralj Milutin je podigao preko 40 crkava i manastira, na svim prostorima gde žive Srbi, pa možemo i mi obnoviti jednu Bogorodicu Ljevišku.
Udružimo se, kako u obnovi ove svetinje tako i u svemu ostalom, jer samo složni i udruženi možemo ostati i opstati, ne dozvolimo da nam otmu sve, našu kolevku, istoriju i sve ono što nam je najsvetije i najvrednije, ne dozvolimo da nas zgaze i da nas zatru da kao narod nestanemo. Kako radili tako nam Bog pomogao! ZAUVEK U PRIZRENU!
Grozdana Dragičević-Todorinović
BOGORODICA LJEVIŠKA
Mislila sam da ćeš me čekati
Ljeviško draga,
da Ti svoju dušu opet poverim,
mislila sam da ćeš ostati tamo
da mi kao nekad freske svoje otvoriš…
Znam da si me čekala,
znam da si se nadala,
znam da si Metohijom pogled upirala,
ruke širila, zagrljaj mi svoj davala
Ne želim da vidim zgarište Tvoje,
ne želim da pokopam uspomene svoje,
ne želim da čujem pucketanje vatre,
ne želim da znam da Te nevernik satre…
Želim da stojiš u mislima mojim
tamo gde Ti srpska ruka prvi kamen dade
tamo gde Te Milutin sjajem fresaka zagrnu
tamo gde si ostala kad pođoh bez nade
Da me opet u skute priviješ svoje,
toplinom plama Hristovog zagreješ,
da mi mir i spokoj srcu vratiš,
da traganje za zavičajem
otvorenom kapijom skratiš…
Još Ti nisam sve svoje misli dala,
još je suza koje nisam s Tobom isplakala,
još je rana srpskih što peku i bole,
ruke moje vape da se Tebi
za oproštaj mole…
Lela Marković
