U okviru ovogodišnjeg programa pod naslovom ‘Donirajte Život 2016’ (Donate Life 2016) i pokroviteljstvom Organizacije za donaciju organa i tkiva u saradnji sa australiskim vlastima prošle nedelje u sidnejskoj Lazarici održana je otvorena tribina na temu srpska Pravoslavna vera i doniranje organa i tkiva. Diskusiju je predvodila gospođa Milica Kozlina inače jedan od primaoca organa (transplantacija jetre 1994). U svom uvodnom izlaganju gospođa Kozlina je potsetila prisutne da u australiji u svako doba na donaciju organa čeka oko 1500 osoba. Doniranje organa i tkiva je humani gest i kao takav zaslužuje posebnu pažnju kada se donosi odluka da osoba postane donator. Ovo je i jedno od veoma osetljivih pitanja kako za samu osobu koja donosi odluku o doniranju svojih organa i tkiva, tako i za samu porodicu donatora. O ovoj odluci svaka osoba treba da najpre razgovara sa svojim najbližnjima kako bi sutra oni znali da ispoštuju njihovu odluku i izvrše želju.
Prikazan je dokumentarni film sa porodičnim i pojedinačnim istorijama vezanim za ovu, sve aktuelniju temu.
Pretstavljeno je i zvanično saopštenje skupa kanonskih pravoslvanih episkopa Okeanije o presađivanju organa i tkiva kao i saopštenje dosadašnjeg Episkopa australijsko-novozelandskog, a sada novoizabranog istočno-američkog, Gospodina Irineja o presađivanju ljudskih organa i tkiva.
“ Medicinska nauka širom sveta razvila je praksu presađivanja ljudskih organa i tkiva. Svakako su vredna divljenja sva ova nastojanja da se organi koji ne funkcionišu zamene organima koje doniraju nesebični pojedinci tako da primaoci, zahvaljujući ovakvom daru mogu da žive dok im bez toga ne bi bilo spasa.
Stoga i mi smo pozvani da podržimo ovakvu praksu presađivanja organa i da jedni druge ohrabrujemo da i sami postanemo davaoci organa i da na taj način pomognemo ljudima koji pate, a posebno imajući u vidu da i mi jednoga dana možemo biti u situaciji da nam je potreban organ ili tkivo, i da sami postanemo primaoci.
Pravoslavna crkva poštuje dostojanstvo i integritet svakog ljudskog bića kako ga je Bog stvorio po svom liku dajući mu slobodu volje. Stoga pitanje davanja organa ili tkiva je stvar ličnog izbora svakog pojedinca u savetovanju sa duhovnikom i lekarom.“
“I na kraju, ako se u našoj bližoj okolini postavi pitanje presađivanja organa dobro bi bilo da potražimo savet od naših duhovnih otaca i od lekara specijalista o tome šta se može učiniti, da ne ostanemo ravnodušni i bezosećajni u suočavanju sa tako ozbiljnim pitanjem. Ovaj stav zahteva ne samo osećanje ljudske solidarnosti već i jednako poštovanje i prema davaocu i prema primaocu organa.“ – kaže se u saopštenju sa skupa praoslavnih episkopa Okeanije.
Povod da se u okviru nedelje presađivanja organa posebna pažnja posveti etničkim zajednicama je i taj što je među doseljenicima znatno manji procenat davalaca organa. Potreba za presađivanjem organa javlja se u svim sredinama bez obzira na etničku pripadnost. To se može videti i iz prikazanog dokumentarnog filma, produkcije australisjke Organizacije za donaciju organa i tkiva pod čijim pokroviteljstvom je održana tribina u Lazarici.
Materijali o upisu u registar davalaca organa kao i ostala objašnjenja dostupna su i na srpskom jeziku na veb stranici Organ and Tissue Authority 2016 Community Awareness www.donatelife.gov.au
Ova prezentacija može se prikazati i u drugim sredinama. Svi zainteresovani obratite se gospođi Milica Kozlini.
U sidneju, 9.avgusta, 2016
