Šta možemo  očekivati od formiranja Vladine  komisije u slučaju Topčider i zašto  se tako veliki stvar nipodaštava zbog dnevne politike?

Piše: Predrag SAVIĆ

Šta  se može očekivati od formiranja Vladine  komisije u slučaju stradanja gardista u Topčideru?  Kakvo je to proklestvo da se u  Srbiji  svi hrabri i značajniji državnički potezi   kojima se ublažavaju najteže nepravde i tragedije moraju   ukaljati i srozati zarad dnevno -političkih potreba?

Da bi smo dali odgovor na ova naizgled  jednostavna pitanja, moramo se samo nakratko podsetiti višestrukog pakla kroz koji su   prošli  roditelji  gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića.

• LAŽI I TRAKE

Decu su zdravu i pravu poslali u najelitniju jedinicu tadašnje Vojske.  Sinovi su im iz najčuvanijeg i najbezbednijeg objekta u državi   vraćeni u sanducima sa objašnjenjima da  je prvo jedan ubio drugog pa onda sebe. Onda su  iz vojne istrage  shvatili  da je ta priča apsolutno neodrživa jer,  se niko ne može samubiti sa nekoliko metara razdaljine , pa su smislili drugi scenario o ubistvu i samoubistvu. Ni tu im dokazi nisu išli na ruku, pa je  nekom palo na pamet da vređaju i kleveću  ubijenu decu.  Da  bi pojačali svoje neosnovane tvrdnje krenuli su  da vređaju i  žive članove famijlije, da podmeću i uništavaju dokaze, fingiraju  istragu.  Prodali su  porodici Jakovljević lažne dokaze sa  kasetom na kojoj je bio  pornić! Slali  su razna  pisma i preteće poruke, izmišljali  lažne tragove, organizovali  TV emisiije, naručivali tekstove po  žutoj štampi…..

Onda su im zasmetali  eksperti iz takozvane Nezavisne komisije.  Kada su shvatili da su  veštaci iz  te Komisije nepobitno  utvrdili  sve činjenice o ubistvu  vojnika i iste tehnički, pravno  i naučno dokazali , onda su ih  najcrnje klevetali i vređali. U tom ludilu  toliko se išlo daleko da su  predstavnici  vojne istrage , na dve stranice „Večernjih novosti“, od 17. decembra 2004. godine, u tekstu „Vojska utvrdila istinu“  tvdili  „da se  gotovo ništa  u krivičnom postupku  ne može utvrditi na osnovu DNK analiza“, a da zbog hitnosti  da se utvrdi poreklo zrna  i dekontaminacije  pušaka nisu uzimali otiske pristiju!?!  Onda su još optužili sve koji misli da se nešto bitno može uraditi  da osnovu   tragova papilarnih linija  i  DNK profila da mnogo gledaju  krinilističke filmove poput „ Dosijea IKS“.  Uzeli su  samo  parafinske  rukavice i to na čudan način.  Dobro su znali da su iste nepouzdan dokaz koji  Interpol  još 1963. godine, okarakterisao  kao  dokazno sredstvo koje to u stavarnosti – nije!  Za njih  te parafinske rukavice sve vreme krunski i jedini dokaz za njihove  tvrdnje o samoubistvu !

U vreme vladavine Vojislava Koštunice, porodice i njihovi punomoćnici  podneli su brojne  zahteve za sprovođenje istrage sa namerom da se  dokaže da su gardisti ubijeni, da su počinjeni silni  propusti u istrazi, da su počinjena krivična dela zbog  neprimenjivanja mera  obezbeđenja vojne  jedinice… Svi  ti zahtevi su  godinama stajali  u sudskim i tužilačkim  fijokama ! Porodice i njihovi  punomoćnici  osećali su u to vreme  kao Jevrejei  pred Hitlerovim sudom.

FBI balističar Stiv Kasper 2009. godine potvrdio na zahtev tadašnjeg istažnog sudije Dragana Lazarevića, da su vojnici ubijeni. Posle njega i  čuveni specijalista sudske  mediciine iz Oklanda dr Ljubomir Dragović,  je došao do istog zaključka . Ali Dragović nikada nije saslušan, kao  ni veštaci iz  takozvane Nezavisne  komisije.

Početkom  2013. godine, Ustavni sud je utvrdio da  je porodicama gardista brutalno  pogeženo pravo na  život,  čiji je sastavni deo i pravo na pravičnu i na zakonu zasnovanu istragu.  Umesto delotvorne istrage  sve vreme imali smo fingiranu. U stavni sud je naredio Višem Tužilaštvu i  Višem sudu u Beogradu  da efikisno  postupaju i s da sprovedu tražene istrage.  Od  tražene efikasnosti nije bilo baš  ništa, svi optužni  predlozi zbog ometanja istrage, prikrivanja dokaza i nepreduzmanja mera zaštite vojnog objekta su zastereli.

Najveći šok bio je ovogodišnje saznanje da Više javno tužilaštvo u  Beogradu  ne priznaje da su vojnici  ubijeni od strane  tećeg lica i da zato ne donosi naredbu o istrazi protiv N.N. lica zbog  krivičnog  dela    ubistva.  Predmet je, valjda  zato,  u fazi  predkrivičnog  postupka.

Više od dvanaest godina  punomoćnici  kosntatno  zbog nerada prvo, istražnog odeljenja Višeg suda, a potom i tužilaštva, koje  je  od pre tri godine nadležno za voćenje istraga,  su  primorani da  traže alternativna rešenja, počev od predloga za formiranje takozvane Nezavisne komisije, preko  formiranja Anketnog odbora u Skupštini  Srbije, ustavnih  žalbi, predstavki Evropskih sudu za ljudska prava u Stazburu, do poslednjeg za formiranje Vladine  međuresorne komisije.

• IZNURIVANJA  I MOLJAKANJA

Kucali  smo na sva vrata. Nema tog ministra  pravde sa kojim nije bilo sustreta. Isto je i sa mnistrima odbrane. Kucali smo na vrata tužilaca. Bezbroj susreta. Bezbroj  obećanja. Tri  ministra pravde su  priznala da je dokazano da su vojnici ubijeni.  Ministarka Snežana Malović je obećala da će  ispitati i odgvornost  veštaka koji  uništavali  dokaze  i  bacali istragu na stanputicu. Sve su to bila obećanja ludom  radovanju.

I onda je usledilo  – ispunjenje jednog jedinog obećanja i to  strane premijera Vučića o formiranju  Vladine komisije. Pomenuta Komisija će značiti  mnogo zbog više desetina stvari.

Počev od  činjenice da će  konačno  u predmetu konačni biti angažovani    profesionalci iz reda  Tužilaštva  i  policije, a ne   nasumce odabrani  službenici i  birokrate,  po  principu  brigo  moja pređi na drugoga!

Zajedničko delovanje minstarstva pravde, policije i odbrane  obećava  efikasnije, delotvornije i  moćnije delovanje svih nadležnih  u ovom predmetu.

Autoritet i sila države ovog puta su usmereni na pravu stranu,  u smeru  otkrivanja  istine i  počinilaca, a protiv onih  koji su  to skrivali. To  može biti iznačajan podsticaj svima onima  koji se držali  zavet čutanja  i  činili zlo u ovom  predmetu, mislići  da to rade u interesu države, da sada progovore.

Kada iza jedne istrage stane ceo državni aparat to je  i garancija da se sada smeju slobodno  i bez straha po bezbednost porodica i punomoćnika predlagati novi dokazi,  što do skora nije bio slučaj.  Nije isto kada, na primer , međuresorna komisija  predloži  izradu prave skice lica mesta sa tajnim ulazom kraj kojeg su ubijeni gardisti ili to učine same  familije oštećenih  i   njihovi  punomoćnici.

Sa Komisijom  će bite sasvim drukačije,  jer  sada  kad se  ukaže potreba  tokom istrage   za skidanje obaveze čuvanja vojne tajne,  Ministar odbrane  može to vrlo brzo da učini.

Procesni  položaj  punomoćnika  oštećenih , koji  je inače krajnje skroman u  predkrivičnoj fazi, značajno se  na ovaj  način  preko Komisije poboljšava.

Formiranjem  Komisije se  štiti i ugled  i autoritet Ustavnog suda jer, njegova odluka o povredi prava na život  ostala je  mrtvo slovo na papiru. Sa naredbom Ustavnog suda  o sprovođenju na zakonu zasnovane,  efikasne i celishodne istage   pojedinci su se  sprdali.

Ova Komisija  predstavlja  i šansu da  se skine  ljaga sa Vojske i dokaže da država ima snage da se izbori da najtežim kriminalnim slučajem iz  prošlosti i da se kazne svi  umešani u ovo zlodelo. Ovo je šansa da se pokaže da u ovoj zemlji poštuje  pravna sigurnost i da se  uvažava  tvrdo jezgro ljudskih   prava a, u koje spada i pravo na život u formalnom smislu.

Posle samo nekolika dana postojanja ove Komisije već se naziru neki bitni  reultati  i značajna    otkrića, koja su iščekovana punih  dvanajest godina. Stvar će biti dogovora na Komisiji ko o tome i kada obaveštava javnost!

Odluka  o formiranju  Komisije sa te strane ima jednu veliku državničku konotaciju i značaj,  jer ispravljaju se  teške i bolne greške iz  prošlosti . Zato je vrlo tužno što se formiranje  Komisije koristi uz dnevnopolitičke svrhe i vezuje za navodne političke  progone.

Jedna od  ključnih  zamerki  je te,  da se sada  navodno zbog predstojećih  izbora , zlonamerno u  cilju zastrašivanja poziva Vuk Jeremić  na saslušanje.

Prvi  put sam  saslušanje  Vuka Jeremića i Borisa Tadića, javno  predložio 6.okotobra 2015.    godine u direktnom  prenosu na jednoj  televizi sa nacionalnom frekvencijom . Taj predlog su  objavile  i mnoge dnevne novine. U frankfurtskim „Vestima“ na taj  moj  predlog  reagovao vrlo  nervozno  -drugi Vuk, Tufegdžić, rečima „Neka salušavaju i Svetog Petra“.

• NERVOZA DVA VUKA

Ta nervoza drugog Vuka bila je povod da u narednih nekoliko meseci stalno ponavljam te zahteve. Kada sam u aprilu prošle godine  poslenji put sa ostalim punomoćnicima  opet  obnovio pred  Višim tužilaštvom,  dobio sam sa više mesta upozorenje da ne je isti  neprimeren  jer je,  u to vreme  bila predizborna kampanja za  narodne poslanike u Skupštini Srbije.

Vukovo saslušanje sam tražio jer ga je Krga spomeuo u svom iskazu u  decembru 2014.godine. Opet Krgino salušanje tražio sam prvi put u oktobru , 2006. godine, kada je podnet zahtev za sprovođenje istrage protiv  njega kao  šefa Genralštaba koji  nije preduzeo u Topčideru  mere zaštite vojne jedinice. Saslušan je  posle više od osam godina kada je zahtev zastareo. Tačno dve godine kasnije salušan je Vuk.

Bezbroj  puta sam u javnim nastupima rekao da Krgi ništa ne verujem, a da je Vuk Jeremić dužan da pojasni ko mu je javio o smrti gardista i kako je došlo u do prekida komandnog lanca i lanca informisanja u  slučaju.

Poštujem   sve što je Vuk Jeremić  postigao u Skupštini UN i kao  ministar na domaćoj  političkoj sceni ali,  ne verujem da je on  toliko neiskusan da ga može prepasti i zastrašti  poziv za jedno salsušanje u svojstvu građanina. Zna on dobro kako fukcionišu  mediji i  šta znači politički marketing. Zato me čudu što se ranije nije  oglasio.  Od njega nisam u javnom nastupu  čuo da je izrazio barem žaljenje  zbog stradanja dvojice srpskih  gardista. Ne znam, ni da li je izjavio saučešće familijama. Saslušanje u svojstvu građanina u ovom slučaju, po mom skromnom  mišljenju, ipak nije  trebalo da bude prilika za  najavu  političkog delovanja i možda kandidature. Bilo  za to mnogo drugih boljih i  prikladnijih  prilika.

Isto tako sam javno, u programu uživo, na jednoj od televizija, osudio senzacionalističko  pisanje medija  o  pozivu za saslušanje Vuka Jeremića, kao  i objavljivanje  ničim dokazanih insinuacijama o njegovom  učešću  u ovoj tragediji   i  istrazi povodom nje.

Svi oni koji misle dobro ovoj državi i narodu moraju  shvati da ovaj  predmet  ne može služiti za sticanje jeftinih političkih poena.  Svi oni  koji budu  doprineli njegovom  razjašnjenju i otkrivanju ubica, imaće pravo, na trajne političke zasluge i benefite. Njih će istorija pamtiti po dobru !

(Autor je advokat – punomoćnik  porodica Jakovljević  i Milovanović)