Intervju vodio: Rajko Nedić

Država mora da bude uz naše zemljake, jer gubimo svoj nacionalni identitet već u drugoj generaciji. Pratim i sada veoma pažljivo sve što se dešava među 150.000 naših sunarodnika u Australiji.

-Srbija bi trebalo po jednostavnoj i kratkoj proceduri da dodeli državaljanstvo svim Srbima u svetu koji to zatraže. Takode, potrebno je da se iz buxeta Srbije izdvoje znatno veća sredstva za finansiranje obrazovanja i informisanja na srpskom jeziku u inostranstvu. Srbija bi trebalo da u svakom razgovoru sa predstavnicima država u kojima žive Srbi pokreće pitanja rešavanja njihovih zahteva i statusa – kaže u intrevjuu za Srpski glas Aleksandar Čotrić, narodni poslanik u Skupštini Srbije i član parlamentarnog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

 Srbi izumiru u matici, ali i u dijaspori?

-Najveći problem je što gubimo svoj nacionalni identitet već u drugoj generaciji. Za razliku od nekih drugih naroda, veoma su podložni asimilaciji. Srbi se brzo integrišu u novu sredinu, što je dobro, ali to često vodi i njihovom nestanku. Srbi u inostranstvu isticu da bi matična država trebalo više da ih podrži u borbi za nacionalna i manjinska prava u kontaktima s vlastima zemalja u kojima žive. Takode, postoje problemi kada žele da investiraju u Srbiji, jer se često menjaju propisi, kao i ljudi s kojima započnu razgovore o svom ulaganju.

Kakav je odnos države prema dijspori i kako ga promeniti?

-Srbija je donela Zakon o dijaspori i Srbima u regionu 2009. godine. Ovaj Zakon je ustanovio Savet za Srbe u regionu, kojem predsedava predsednik Republike i koji bi trebalo da rešava probleme naših sunarodnika u zemljama okruženja, kao i da se sastaje najmanje jednom u tri meseca, ali se, nažalost, ne sastaje. U poslednje tri godine Savet se sastao samo jednom. Izabrana je 2010. i Skupština dijaspore i Srba u regionu, ali se nije sastala poslednje dve godine. Mandat je delegatima istekao prošle godine, a nema planova, kako da se izaberu delegati za novu skupštinu i kada ce u novom sazivu biti konstituisana. Srbija ima i ustavnu i zakonsku obavezu da unapreduje odnose sa svojim državaljanima i Srbima u inostranstvu. Nadam se da ce se u narednom periodu pristupiti ispunjavanju tih obaveza na kvalitetniji i sadržajniji način, nego do sada. Jer, pomažuci svojoj dijaspori, Srbija, zapravo, pomaže sebi.

Zašto još nije usvojen Akcioni plan Vlade Srbije vezan za primenu strategije odnosa izmedu matične zemlje i dijaspore?

-Vlada je usvojila Strategiju o unapre|enju odnosa izmedu Srbije i dijaspore i Srba u regionu 2011. godine, ali nije usvojen i Akcioni plan za njenu primenu, tako da je ovaj dokument ostao mrtvo slovo na papiru. Razlozi za to su nedovoljna briga institucija države prema svojoj dijaspori, a ima i objektivnih razloga, poput održavanja izbora, formiranja novih vlada i promena na čelu državnih organa koji bi trebalo da saraduju sa dijasporom. Mislim da bi i Srbi iz dijaspore, morali da izvrše uticaj, preko medija i u direktnim kontaktima sa državnim organima Srbije da se ovaj dokument što pre usvoji. U najskorije vreme u Skupštini ću tražiti informaciju od ministra spoljnih poslova šta je ucinjeno i šta se planira po ovom pitanju.

[box type=“custom“ bg=“#4dace3″ color=“#ffffff“ border=“#cbcbcb“ radius=“0″ fontsize=“15″] Aleksandar Čotrić je i poznati srpski aforističar. Specijalno za Srpski glas napisao je jedan aforizam:

-Srbima izvan Srbije nije potrebna pomoć matice. Oni su se spasili.[/box]

Država kao da ne zna šta će sa dijsporom?

-Pre tri godine je ukinuto Ministarstvo za dijasporu. Formirana je Kancelarija, a pre godinu dana ukinuta je i Kancelarija, te je formirana Uprava za dijasporu i Srbe u regionu u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Medutim, više od godinu dana je proteklo, a Vlada nije imenovala direktora ove Uprave, zbog čega ona ne radi punim kapacitetom.

Najavili ste formiranje baze svih medija u dijapori. Objasnite nam šta će to značiti za dijasporu?

-Ova baza ce doprineti da se mediji povežu medusobno, sa medijima u Srbiji, kao i sa Upravom za dijasporu i Srbe u regionu, skupštinskim Odborom za dijasporu I drugim državnim organima zaduženim za pitanja dijaspore. Cilj je da institucije i javnost u Srbiji pravovremeno i potpuno informišu o Srbima izvan zemlje i da bude više razumevanja za njihove potrebe, kako bi im se izlazilo u susret. Istovremeno, informacije iz Srbije na ovaj brže ce stizati do naših iseljenika. Informacije su osnov za delovanje.

Da li ste bili u Australiji?

-Australiju sam posetio početkom 2006. godine, u vreme kada sam bio zamenik ministra za dijasporu u vladi. Srbi u Australiji kazali smo da smo bili prvi predstavnici Vlade iz Beograda koji su ih posetili posle trideset godina. Kolega Vukman Krivokuća, tadašnji pomocnik ministra i ja, posetili smo Sidnej i Kanberu i imali brojne susrete sa diplomatama Srbije u ambasadi u Kanberi i generalnom konzulatu u Sidneju, predstavnicima srpskih organizacija, sveštenicima, poslovnim ljudima i istaknutim pojedincima iz redova srpske zajednice.

[box type=“custom“ bg=“#118be1″ color=“#ffffff“ radius=“0″]Svaka čast Srpskom glasu!
-Posredstvom interneta pratim Srpski glas. I čestitam vam na objektivnom i pravovremenom informisanju našeg naroda, a posebno na tome što čuvate našu ćirilicu – kaže Čotrić.[/box]

Kakav ste utisak stekli o našim zemljacima u Australiji?

-Pratim i sada veoma pažljivo sve što se dešava medu 150.000 naših sunarodnika u Australiji. Znam da je srpska zajednica veoma aktivna i da se širom Australije redovno organizuju srpski festivali, folklorne priredbe, pozorišne predstave, pesnicke veceri, humanitarne akcije,duhovne akademije, sportski susreti, izložbe slika… Raduje me što srpski fudbalski klub „Beli orlovi“ iz Boniriga tako uspešno nastupa. I što je prošle sezone bio prvi u Nacionalnoj ligi Novoj Južnog Velsa. Posebno sam srecan što su u svemu ovome aktivni mladi Srbi i Srpkinje, koji su rodeni u Australiji.

Da li se zna koliko ima Srba van matice?

-Srbija ima sedam miliona stanovnika, a van zemlje živi oko četiri miliona Srba i državljana Srbije. Srbija je po tome jedna od država s najvećom dijasporom. U regionu, a to su susedne zemlje, plus Slovenija, dakle u osam država, po rezultatima popisa stanovništva, živi oko dva miliona Srba, a još dva miliona državljana Srbije i Srba živi u iseljeništvu, u ostalim zemljama sveta, kao klasicna dijaspora. Procenjuje se da Srbi žive u više od 100 zemalja sveta i da imaj oko dve hiljade svojih udruženja i organizacija. Svake godine iz Srbije se iseli oko 30.000 ljudi, to je jedan grad.

Kakav je njihov položaj širom sveta?

-Najteža situacija po Srbe je u Albaniji, jer u ovoj zemlji nemaju nikakva nacionalna prava. Živi ih oko 30 hiljada, ali im preti potpuni nestanak. Više do sto godina prema njiima se sprovodi politika nasilne asimilacije. Njihove škole koje su postojale dvadesetih godina prošlog veka su ukinute. Bilo im je zabranjeno da ispovedaju veru, a crkve su u komunisticko vreme bile zatvorene. Mnogi imaju svest o poreklu, ali ne govore maternji jezik. Albanija nema zakon o nacionalnim manjinama. U Skadru i Fijeru se organizuju kursevi srpskog jezika, koje finansira Srbija. Srbi u Albaniji nemaju nijedan medij na srpskom. Njihova imena su nasilno albanizovana, a u pokušaju da vrate svoja izvorna imena susrecu se sa visokim taksama i administrativnim preprekama.

Ništa bolje nije ni u regionu?

-Srbi u Hrvatskoj vec 25 godina žive u atmosferi nesigurnosti i straha. Više od 400.000 Srba je prognano iz Hrvatske. Srbi su diskriminisani I u Sloveniji I Crnoj Gori. U Sloveniji je posle 1991. godine 20.000 Srba ostalo bez licnih dokumenata I izgubili su osnovna ljudska prava, jer vlasti nisu htele da im daju slovenacko državljanstvo. Njihovi problemi su počeli da se rešavaju tek posle presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. U Crnoj Gori na Srbe se vrše veliki pritisci, posebno na Srpsku pravoslavnu crkvu.