Intervju sa Ivanom Miletićem, povratnikom iz Kanbere iz „Instituta za javnu diplomatiju“ i Darkom Obradovićem iz „Centra za stratešku analizu“ u Beogradu

Dva Beograđanina, Darko Obradović, programski direktor „Centra za stratešku analizu“ i Ivan Miletić iz „Instituta za javnu diplomatiju“, koji je jedan od skorašnjih povratnika iz Australije (Kanbere), razgovarali su sa novinarkom Srpskog Glasa, politikologom dr Ninom Marković Kaze o položaju Srbije između velikih sila. Povod je bila nedavno održana javna tribina u Beogradu na kojoj su učestvovali političari i nekadašnje diplomate poput Ivice Dačića i Duška Lopandića, kao i nevladine organizacije, gde su diskutovali na temu “Mesto Srbije u Evroatlanskoj zajednici”. Miletić će takođe podeliti svoje iskustvo povratnika koji se nakon više od 20 godina odlučio da se iz Kanbere preseli nazad u svoju dedovinu i uključi u razvojnu renesansu Srbije.

Ivane, recite nam kako ste se i zašto uputili jednim pravcem ka Srbiji za vreme ustaljenog života u Australiji?

Ja sam poreklom iz Beograda, deda, otac i ja smo išli u istu osnovnu školu u beogradskom naselju stara Karaburma. U Australiji sam živeo više od 20 godina, gde sam emigrirao u oktobru 2000. godine. Povratak u Srbiju je nešto na šta smo se moja porodica i ja odlučili još pre nekoliko godina. Razloga za to je puno, moj glavni razlog je da su prestali da postoje svi razlozi zbog kojih sam nekada, kao mlad momak, napustio Srbiju. Srbija je danas moderna zemlja u velikom razvojnom pokretu, uz mnoštvo novih infrastrukturnih projekata, koji se rade i završavaju širom Srbije. Elektronska uprava je u mnogome ubrzala birokratiju u Srbiji i mnogo brže i efikasnije se dolazi do potrebne dokumentacije neophodne za život i poslovanje.

Vi ste verovatno redak slučaj da se osoba koja je povratnik odmah nađe u svom profesionalnom miljeu. Recite nam nešto više o tome i kako se dijaspora može uključiti?

Za dobrog eksperta, u svojoj struci, granice nisu barijere da se snađe i organizuje. Pogotovu danas u svetu u kojem rad preko interneta omogućava kontakt sa klijentima gde god da se oni nalaze. Kao dobar menadžer ja sam naučio da je planiranje unapred, ključ svakog uspeha, tako da je povratak u Srbiju dobro isplaniran i to je moj savet za svakoga. „Institut za javnu diplomatiju“ je nova organizacija na javnoj sceni Srbije. Pokrenut je od grupe mladih ljudi iz Kragujevca u decembru prošle godine, i ja sam rešio da im pomognem sa procesom da Institut postave na noge i pokrenu prve projekte. Za sve to su potrebne finansije i to je najveći izazov koji je pred nama. Momentalno je naš fokus na uspostavljanju infrastrukture neophodne za uspešan rad i realizaciju projekata. Jedan od projekata na kojima radimo je i inicijativa za konkretan program namenjen povratnicima iz dijaspore za Srbiju, namenjen za Vladu Srbije.

Iz ugla povratnika, kako Vam deluje Srbija i šta biste ukratko posavetovali druge koji to razmišljaju?

Moj savet svakome u inostranstvu, ko planira povratak za otadžbinu, je da se ne oslanja na svoju rodbinu u Srbiji, kada razmišlja o povratku u Srbiju, nego da rade isto ono što bi radili i u inostranstvu. Prvenstveno treba uraditi dobar pregled tržišta, kontaktirati prijatelje koji su nešto ostvarili u Srbiji i porazgovarati sa njima o rizicima i izazovima na koje može da se naiđe, kao i o izvodljivosti poslovnih ideja koje se imaju. Potom treba napraviti plan kako da se definisani rizici i izazovi zaobiđu i prevaziđu. Treba i isplanirati sve oko školovanja dece, za one koji imaju decu školskog uzrasta. Sve ovo je bitno za ono najvažnije, a to je plan čime ćete se baviti kada se vratite u Srbiju. Drugo čega treba biti svestan je da od nikog od nas, koji se vraćamo iz inostranstva, ne očekuje da će raditi posao za platu, kod nekog poslodavca u Srbiji, jer su primanja u Srbiji daleko ispod bilo kojih očekivanja koja mi imamo. Uz to, radne navike i način upravljanja menadžera, na radnom mestu, su vrlo svojstveni Srbiji i kulturološki šok je garantovan. Dajte sebi vremena od 6 meseci da se prilagodite i orijentišete i budete spremni da privređujete. Raspitajte se kako se u Srbiji otvara firma i radite na tome. Poslovanje kroz firme je lakše, mada postoji i oblik preduzetništva. Ukoliko vaši čitaoci imaju konkretna pitanja neka mi se slobodno obrate putem imejla na miletic011@gmail.com.

Recite nam nešto o dva nedavna ali vrlo bitna skupa za Srbiju: EU Savet koji je dao status kandidata Moldaviji i Ukrajini i NATO samit gde se desila velika promena strateškog koncepta.

Pored ova dva samita ne treba zaboraviti ni na samit G7, koji se dešava između njih i koji ima dve glavne teme: rat u Ukrajini i rešavanje pitanja nestašica hrane na svetskom tržištu, izazvanih ratom u Ukrajini. Tako da se rat u Ukrajini javlja kao glavna tema svih ovih samita najrazvijenijih zemalja sveta. Status kandidata će omogućiti Ukrajini i Moldaviji da pristupe određenim pristupnim fondovima i da dogovore trgovinske olakšice. Sve ostalo je dalek put pred njima. Ovo je više gubitak Rusije u odnosu na strateško pozicioniranje prema EU i SAD, jer je direktno u suprotnosti sa strateški definisanom pozicijom Rusije po pitanju Ukrajine i odnosa Ukrajine sa EU i SAD. Samit NATO – a je doneo promenu strategije i zvanično ukinuo dosadašnji status Rusije kao partnera i definisao je kao pretnju.

Šta Srbija može da očekuje što se tiče pristupa EU nakon odluke oko Ukrajine i Moldavije?

Pokazalo se upravo na samitu EU da su balkanski animoziteti glavni pokretač politike populizma kod političara koji se toga drže na Balkanu. Poznat je stav Hrvatske akademije znanosti i umetnosti po pitanju pristupa Srbije EU i šta oni savetuju hrvatskoj Vladi po tom pitanju. Kako rat u Ukrajini bude sve duže trajao realno je očekivati i radikalizaciju tog stava sa hrvatske strane. Može se sa pravom reći da je balkanski proces ka EU odvojen od istočnoevropskog i da on nosi svoje odvojene lokalne rizike. Ekstremistički krugovi u Srbiji podržavaju poziciju Rusije i već nekoliko puta su pravili proteste u Beogradu u znak podrške Rusiji. Tokom poslednjeg protesta su bacili pirotehnička sredstva na objekat koji za svoj rad koristi predsednik Srbije i time poslali jasnu poruku o svojim namerama.
Pozicija Srbije je vrlo nezgodna iz bezbednosnih razloga. EU treba da da jasne signale i donese odluke, kako bi se ubrzao pristupni proces Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana ka EU članstvu, a ne da u proces unosi lokalne balkanske animozitete. Ovo bi smanjilo pomenute bezbednosne rizike i otpor ka promeni u Srbiji, što bi omogućilo brži politički zaokret u samoj Srbiji kao EU.

A šta sa lokalne strane koči put Srbije ka EU?

Ja vidim da je pitanje zaštite životne sredine u Srbiji mnogo ozbiljan problem i veliki kamen spoticanja na putu Srbije ka EU. Poznato je da se u Srbiji ne prerađuju otpadne vode iz kanalizacije i da se direktno izlivaju u reke. Veliki gradovi poput Zrenjanina decenijama imaju problem sa pijaćom vodom. Ništa nije bolja situacija u Užicu i Valjevu. Male sredine imaju problem sa upravljanjem otpadom i divljim deponijama. Bespravna gradnja ima veliki uticaj na komunalnu infrastrukturu, uključujući pijaću vodu i kanalizacionu mrežu. Ništa nije bolja situacija ni sa zaštitom životne sredine u okolini kamenoloma, kojim upravljaju domaći privrednici.

Ivanov kolega i jedan od organizatora tribine analitičar Darko Obradović imao je sledeću poruku za naš čitaoce:

“Priča o Srbiji kao nekakvoj raskrsnici je novijeg datuma i plod je manipulacija. Deo tih manipulacija dolazio je od komunističkog režima koji je ekonomski uspon ostvario šezdesetih godina na zapadnom oružju i novcu, da bi kasnije počeo da se interesuje i da nas povezuje sa zemljama Trećeg sveta sa kojima nemamo ništa zajedničko. Prvi i Drugi srpski ustanak su evropske ideje, propisi koji su doneti, emancipacija Srbije bila je u skladu sa duhom nacionalnog oslobođenja i formiranja nacionalne države, što je evropska ideja. Kasnije možemo videti koliko je modernizacija Srbije bila pod napadom snaga povezanih za tadašnju Rusiju. Kada su radikali opstruirali izgradnju pruge, oni su to činili u ruskom strateškom interesu sprečavanja komunikacijskog pravca Berlin – Bagdad. U današnje vreme Srbi i građani Srbije vrlo dobro znaju da su najbolje škole, bolnice, uslovi rada i života u EU. Evropska Unija kao koncept kod Srba je povezana sa boljim načinom života. Međutim, već 3 decenije postoje snažne grupacije koje pokušavaju da dobar izbor predstave za loš, a od evropske Srbije da prave zemlju trećeg sveta. Mnogo je veliki raskorak, između realnosti i propagande.

Pod udarom emotivnih manipulacija nameće se izazov kako izvršiti identifikaciju građana i administracije sa evropskim integracijama. Ova agresija Rusije na Ukrajinu samo je intenzivirala propagandnu radijaciju i biće potrebna državnička vizija da se Srbija napokon evropeizuje odnosno usmeri tamo gde je potekla i tamo gde pripada.”

Iako je proces evropskih integracija Srbije i doveo do takozvanog politizacije i umora građana usled predugog čekanja na red za pristup, ostaje nada da će se proces modernizacije Srbije nastaviti ulaznim putem, uz zajedničke napore matice i dijaspore, uključujući i povratnike iz Australije.