Smatra se da je gajenje golubova staro dve hiljade godina, a ova vrsta ptica spada u grupu najinteligentnijih. Golubarstvom se u Srbiji bavi oko dvadeset hiljada odgajivača radi očuvanja posebnih vrsta i takmičenja. Dok se jedni odgajivači diče estetskom lepotom ljubimaca, drugi se bave sportskim granama, jer su sportski golubovi poznati kao letači, visokoletači, prevrtači i pismonoše. Nedavno smo bili svedoci tragičnog događaja u Argentini, gde su golubovi pismonoše stradali, jer je otkrivena grupa krijumčara koji su ih koristili za prenos droge…
I dan-danas, premda je nauka napredovala, ljudi još ne znaju sa sigurnošću kako se golub orijentiše i kako nađe put do svoje kuće, pa čak i na rastojanjima kao što su put od Japana do Francuske. Golubovi letači se odvoze na polaznu tačku za takmičenje, pri tom ih njihovi vlasnici ne prate. Svaki golub ima alku sa brojem i kada se svi takmičarski golubovi puste u isto vreme, njihov se let prati preko kompjutera i pobeđuje onaj golub koji se prvi vrati svojoj kući.
Golubari su posebni ljudi
Kada se govori o našim ljudima rasutim po svetu, obično se ističe njihov uspeh u karijeri i porodici. Ovoga leta, srela sam porodicu koja živi na Zlatnoj obali Australije i koja, pored svih porodičnih uspeha, radosti i problema, čim ujutru otvori oči, prvo obiđe svoje kaveze. Da, porodica Marić, a pre svega glava porodice Goran Marić, brine o svojim golubovima.
I pored čuda sa ovom inteligentnom pticom, ipak je veoma zanimljivo kako je tzv. srpski visokoletač dospeo na tako udaljeni kontinent. Goran je započeo svoj golubarski hobi još kao petogodišnji dečak u svom rodnom mestu u Bosni. Sa svojom suprugom se za vreme poslednjeg rata prvo iselio u Srbiju, pa ih je emigracija odvela u Beč, dok se pred kraj 1994. godine nisu zaputili u daleku Australiju. Tu su podigli sina i kćerku, koji su veoma uspešni sportisti i studenti na fakultetima Kvinslenda. Pored svojih redovnih poslova, svoj marljivi rad na uzgajanju golubova, visokoletača, započeli su 2002.
Goran kaže da je naš srpski golub, srpski visokoletač, došao na australijski kontinent još sa prvim srpskim doseljenicima i ta se tradicija donošenja golubova nastavila. Tragajući za dobrim i direktnim primercima, obišao je skoro celu Australiju i zavirio u većinu dobrih kaveza, odakle je nabavio i svoje početno jato od svega sedam golubova. „Imao sam viziju da spojim ljubitelje srpskog goluba širom sveta u jednu organizaciju koja bi bila direktno pripojena Savezu Srbije. Prvo sam osnovao internet stranicu www.srpskivisokoletac.com/nova preko koje sam uspeo spojiti mnoge ljude, kako iz dijaspore, tako i iz Srbije.“
Zatim je uz pomoć drugih golubara u Australiji, organizovao klub Ujedinjeni klub srpski visokoletač Australija i uspeo da ga uz pomoć golubara u Srbiji pripoji Savezu Srbije kao prvi klub iz dijaspore, zaveden pod brojem 306, pod kojim i danas postoji i funkcioniše.
Srpski visokoletač iznad Zlatne obale Australije
Bio je potreban veliki rad i upornost da se jakom selekcijom naprave ptice koje će opstajati na australijskom nebu. Kvinslend je veoma teško područje za našeg goluba zbog naglih promena vremena, jakih oluja, snažnih vazdušnih strujanja i velikog broja grabljivica. Ipak, takmičenja su organizovana i pored teških uslova. Takmičenja visokoletača se sastoje u tome da se golubovi puste u isto vreme i meri se dužina kružnog leta, a pobeđuje onaj golub koji ostvari najduži let. U Srbiji se sa visokoletačima postižu i rezultati od 15 sati neprekidnog leta.
„Posle desetogodišnjeg upornog pokušavanja, uspeo sam da napravim i prvi, a koliko znam i jedini rezultat sa sedam ptica u Australiji, a po pravilniku Golubarskog saveza Srbije.”
Ono što smo saznali od supruge Duše je i da Goran vrlo lepo peva. Šta onda drugo reći, osim da se duh naših ljudi uzdiže visoko i tamo gde su bure i oluje najjače. Tamo, gde se pitomi golubovi bore sa divljim Pacifikom.
Snežana Ivković
