Književni klub „Sabornik“ iz Perta je prošle subote u restoranu Vila Monako na Morliju održao prvi ovogodišnji književni susret. Pored nastupa članova Kluba s njihovim prilozima, veče je bilo posvećeno i proglašenju pobednika pesničkog konkursa Milorad Cumbo, koji se održava već treću godinu. Konkurs je osnovao pertski pesnik i muzičar
Miljan Kovačević u spomen na ime jajačkog tragično preminulog pesnika Milorada Cumbe. Na konkurs, koji je raspisan krajem prošle godine, pristigao zaista impozantan broj pesama od oko 60 autora, pa je žiri na čelu s Mirjanom Dragović, sadašnjim predsednikom Kluba, imao pune ruke posla i morao odložiti odluku od decembra prošle godine. Na Konkursu su učestvovali uglavnom pesnici iz Srbije, ali i iz Australije i drugih delova sveta gde žive naši ljudi koji pišu ćirilicom.
Tema Konkursa je bila slobodna, pa su pesnike učesnike karakterisali različiti tipovi poezije, kako po formi i tematici, tako pesničkom jeziku i stilu. Može se izdvojiti veliki broj pesama sa socijalnom tematikom, rodoljubivih, misaonih ili filozofskih, satiričnih, tužbalica, ali i veliki broj ljubavnih, poneka erotska, pa čak i dečjih pesama.
Pored nimalo lake odluke o pobedniku, žiri se ipak na kraju odlučio da prvo mesto zauzme poezija Ane Stjelja iz Beograda. Drugo mesto je pripalo Valentini Petrović iz Atine, a treće Biljani Kitić-Čakar iz Prnjavora.
Pesme Ane Stjelja, kojima je učestvovala na ovom Konkursu, karakteriše misaonost, kroz veoma izražajnu simboličnost jezika i elegično raspoloženje u usamljenosti i izgubljenosti pesnika i čoveka u borbi i nemoći u odnosu na samog sebe i zakone univerzuma. Iako tematski teške, njene pesme nisu mračne, već vedre i kroz stihove provejavaju nežni zraci svetlosti i nade, uz podsećanje na ulogu i zadatak pesnika i čoveka koji je rođen kao dobar i koji svojim životom i stvaralaštvom mora da neguje tu iskonsku vrlinu.
Uostalom, o pesniku najbolje govore njegovi stihovi.
Ana Stjelja: DUŠA MOJA
Izronila iz modrih voda,
iz lave vulkanske ruke pružila,
prva joj reč beše: „sloboda”,
svojom je dobrotom svet zla naružila.
Kiše je teške u nedra svoja skupila
oblake putujuće pod velom nade sakrila,
na scenu je okrutnu sramežljivo stupila,
krilima je svojim, neba svod natkrila.
Korak po korak, dugo je lutala
puteve daleke hrabro je pohodila
al’ u toj šumi čuda, nikad nije zalutala
sa danom svakim k’o da se iznova rodila.
Duša moja snena, to je
od iskona, obličja čistog
od postanka čuva vrline svoje
tragajuć’ za nekim obličja istog.
Sudeći prema popularnosti pisane reči koja očigledno raste, njiževni klub „Sabornik“ se nada da će ubrzo postati značajno književno udruženje što se tiče srpske dijaspore celog sveta.
M.D.
