Piše: Mićo Stupar

[dropcap font=“0″]Z[/dropcap]nate li šta me muči? Do skora, nisam znao ni ja. Spoznao sam da mi je mozak zagađen. Od te spoznaje, uhvatila me panika. Hoću da pobegnem. Ali ne vidim gde ni kuda. Onda se pitam, zašto da bežim sam? Imam decu, unuke. Zar da njih ostavljam na milost i nemilost bezumnicima. Panika me hvata od toga što ne znam šta da radim. Živim NEMOĆ I STRAH OD NEMOĆI.

Već sam tu pred kraj života. Vidim već crnu rupu i neizbežno. Toga me nije strah ali me strah životne situacije u koju sam doveden. Strah me od bezumnih i surovih. Zapanjio sam se kada sam shvatio koliko duboko može biti ljudsko bezumlje. Više ne mogu da mu sagledam dno i zbog toga me hvata panika. A vas? Hvata li vas panika?

Da li i vidite i osećate ovo što ja vidim i osećam. Bezumnici svesrdno rade na tome da i vi to osećate, ali da ne vidite odakle i zbog čega živite u panici i strahu. Pomireni ste sa „neizbežnom sudbinom“, koju oni kreiraju. Oni uživaju u ulozi zlih bogova iako znaju da su i oni smrtni i da ni oni ne mogu izbeći neizbežno. Uživaju u kreaciji neviđenog zla koje gomilaju poput dolara. Nikad im dosta dolara i zla po cenu uništenja svega što živi na ovoj, toliko lepoj i toliko jadnoj planeti. Oni uživaju da od raja čine pakao. Kako da se izbavim iz toga pakla? Kako da očistim mozak koji su mi zagadili? Više ne mogu da uživam ni u čemu što sam nekada voleo.

Ne mogu da pojedem zrno grožđa. Napunjeno je pesticidom i odvratnog je ukusa. Isto je sa bananom, pomorandžom, šljivom, kruškom, jabukom. Lepi su na oko, ali imam osećaj da ih je pripremila zla veštica.
Ne mogu udahnuti čist vazduh punim plućima. Pun je otrovne prašine i nano aluminijumske tehnologije. Ne mogu popiti gutljaj vode. Smrdi na hemiju. Od mleka i hleba me odmah zaboli stomak. Više ne smem uključiti televizor. Čim ga uključim vidim laž i prevaru od reklama, vidim rat, ratnu bedu i razaranje, eksplozije i vojnike kao sa neke druge strašne planete, vidim ucrvljale leševe, vidim milione mrtvih, milione beznadežnih izbeglica razrogačenih očiju od očaja, beznađa…

Vidim fabrikaciju straha, od propasti sveta, klimatskih promena, veštački kreiranih epidemija, svinjskog gripa, ptičijeg gripa, konjskog gripa, ludih krava. EBOLE…
Kako da se zaštitim od ovako surovih napada na moju dušu, psihu, na moje fizičko biće? Pojedinac bez odbrane, bez oružja naspram organozovane države, organizacija, sofisticiranog oružja, armija savršeno uvežbanih za ubijanje, od javnih glasila, od tajnih organizacija, od perfidnih laži. Imam li bilo kakvu šansu?

Kreatori zla imaju sve. Sva moguća sredstva su im dozvoljena bez ikakvog moralnog ograničenja. Taman sam pomislio da su perfidne epidemije u kreaciji straha doživele svoju kulminaciju i tako čisto razotkrivene a oni kreiraše slučaj ebole. Onda predsednik SAD, Obama, javno optuži Putina za tu kreaciju. Putin nije poslao svoje vojne trupe da suzbijau tu „epidemiju“ već on, Nobelovac za mir. Kad videh na televiziji da narod beži pred najezdom tih vojnika u skafanderima, posumnjah. Kad videh da među zaraženim „humanitarcima“ nema ni jednog od hiljada vojnika već samo poneki lekar ili bolničarka, posumnjah. I zašto vojne trupe u suzbijanju epidemije? Zašto je epidemija nastala u zemljama Afrike bogatim dragim kamenom, naftom? Spoznadoh istinu o tome ko je kreirao epidemiju i podigao tako ogromnu halabuku, poput one o svinjskoj gripi. Šta sad da kažem gospodinu Obami i šta znači moj jadni nemušti glas.

Šta da imam takvu moć pa da dreknem da me ceo svet čuje. Lako bi me ubila „Teška reč“ istine, jer me oni prate, dobro pazeći šta radim i govorim. (Ako nešto čuješ… dođi i kaži).

Šta radim? Apsolutno ništa. Isto što i vi. Čuvam svoj konformizam, mada od konformizma nemam ništa. Tu nemam šta da čuvam. Već sam navikao da živim u strahu i panici. To mi je postala navika. Moj konformizam koji ljubomorno čuvam, moja panika je uzbudljivo pozorište. Sviđa mi se moj zagađeni mozak i halapljivo jedem zatrovano grožđe, udišem zatrovani vazduh i pijem zatrovanu vodu.

Ujutru, kad se brijem, pljunem sebi u lice i glasno kažem: „Bedniče“.
Oni su postigli svoj zapanjujući i bezočni cilj. Pobiće milione ovakvih kao ja da bi popunili svoju kasu.