– U zdanju Matice srpske u Novom Sadu održana je prva sednica Odbora za iseljeništvo sa ciljem da ukazuje na glavne probleme dijaspore i njihova rešavanja, o odnosima dijaspore i matice, kao i očuvanja srpskog identiteta u svetu

Marko Lopušina

Odluka o formiranju Odbora za iseljeništvo u krilu Matice srpske donesena je krajem februara sa sednici Upravnog odbora. Tada je Odbor imenovan u sastavu prof. dr Vladimir Grečić, predsednik, prof. dr Krinka Vidaković Petrov, potpredsednik, prof. dr Jovan Filipović, potpredsednik, msr Ivona Knežević, sekretar, prof. dr Mirjana Bobić, doc. dr Milica Vesković Anđelković, Aleksandar Vlajković, dr Boban Kovačević, dr Marko Lopušina, dr Zoran Milosavljević, dr Maša Mišković, dr Vjera Mujović Prajs, prof. dr Ranka Perić Romić, dr Jelena Predojević, dr Dragomir Radenković, dr Danica Šantić i prof. Milena Vučićević.
U februaru je imenovan i Savet odbora za iseljeništvo od tridesetak članova sa svih krajeva sveta. Među njima su, na primer, Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, prof. Svetlana Matić, predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Mina Karadžić” iz Beča i otac Miroslav Stojenvenović, predsednik Srpskog instituta iz Ciriha.
Na prvoj sednici Odbora za iseljeništvo Matice srpske predsedavali su prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Vladimir Grčić, predsednik Odbora i prof. dr Jovan Filipović, potpredsednik Odbora. Razmatrani su kratkoročni i dugoročni plan rada, kao i eventualno proširenje sastava Odbora i Saveta odbora u narednom periodu.
– Matica srpske je posle dugih priprema odlučila da se aktivno uključi u rešavanje ključnih problema našeg iseljeništva, u poboljšanje odnosa dijaspore i matice, kao i u proces očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta našeg iseljenog naroda u inostranstvu. Mi u Matici srpskoj želimo da čuvamo i razvijamo protok naših ljudi i njihovih ideja sa svih meridijana sveta, jer smo svesni da su ljudi i njihova znanja ogroman kapital, koji treba da služi za dobro Srbije – rekao je u svom pozdravnom govoru profesor Dragan Stanić.
Predsednik Odbora dr Vladimir Grečić se složio da Matica srpska kao najstarija najpametnija srpska kuća može bitno da utiče na poboljšanje saradnje matice i srpske dijaspore.
– Na nama je da utvrdimo plan rada i da obezbedimo kontinuitet u našem delovanju, kako bismo imali zadovoljavajuće rezultate. Istraživanje srpskog iseljeništva nije ranijih godina rađeno na zadovoljavajući način ni od strane naučnih, ni od strane državnih institucija. Mi treba da širimo svest o značaju srpske dijaspore, ali i o dobrobiti za naš narod i našu otadžbinu – naglasio je dr Grečić.
Predloženo je da Odbor za iseljeništvo Matice srpske funkcioniše kao trojstvo Srpske pravoslavne crkve, Republike Srbije i same Matice srpske, da se usvojeni projekti realizuju, da se naučne studije i radovi objave u posebnom Zborniku ovog odbora i da se godišnje organizuje Konferencija o iseljeništvu, na kojoj bi se javno raspravljalo o glavnim problemima našeg naroda u inostranstvu.
Profesor Jovan Filipović je predložio da Odbor za iseljeništvo Matice srpske počne da radi na izradi baze podataka svih iseljenih Srba u svetu.
– Matica srpska je kao majka svih Srba, koja svake nedelje priprema sarmu za ručak svojoj deci. A deca rasuta svuda, neka dođu, a neka ne dođu na nedeljni ručak kod majke – slikovito je objasnio dr profesor Jovan Filipović, inače, stručnjak za srpsku naučnu dijasporu i vlasnik Baze podataka srpskih naučnika u svetu.
Dr Jelena Predojević je predložila da se održi naučna rasprava o definiciji srpske dijaspore i tako odgovori na pitanja da li su iseljeni Srbi dijaspora, rasejanje, emigracija, migracija ili iseljeništvo.
– Predlažem da se razmotri i usvoji Projekat prebrojavanja svih Srba sveta da bi se na verifikovan način utvrdio broj naših ljudi na planeti Zemlji i posebno u rasejanju. Ima mnogo zloupotreba broja srpskog naroda u rasejanju, jer nema zvanično utvrđenog podatka o iseljenicima. Utvrditi tačan broj je veoma bitno kada je, na primer, reč o statusu Srba u pojedinim zemljama gde mogu, ako su brojni, da dobiju status nacionalne manjine – predložio je dr Marko Lopušina.
Ambasador Dragomir Radenković je govorio o lošim popisima Srba u susednim državama, o padu broja srpskog stanovništva u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, kao i o nepriznavanju velikog broja Srba u Sloveniji. Odbor za iseljeništvo Matice srpske je predložio da se angažuje u borbu za poboljšanje statusa srpskog naroda u Sloveniji.
– Matica srpska može svojim predlozima Vladi Slovenije da utvrdi pravi broj Srba i da razmotri mogućnost da kao autohtoni narod slovenački Srbi dobiju status nacionalne manjine da pokrene slovenačku kulturnu javnost da nas podrži i da to isto traži od svojih vlasti. Mi imamo mogućnosti da delujemo preko javnog mnjenja, preko kulturnih i naučnih krugova da se svest o Srbima u regionu menja i da se naš narod prihvata sa uvažavanjem i statusom nacionalne manjine.
Kako su ocenili dr Dragan Stanić i dr Vladimir Grečić prva konstitutivna sednica Odbora za iseljeništvo Matice srpske bila je jako sadržajna i uspešna, jer su njeni članovi definisali okvir svog zajedničkog rada i pojedinačnih aktivnosti. I dogovorili se da krajem 2023. godine održe Konferenciju o srpskom iseljeništvu danas u svetu.