Lični primer – Žrtva utkana u očuvanje korena, identiteta, jezika, vere, kulture i tradicije

Sunčani zraci i predivnih 21 stepen Celzijusa obećavali su zaista lepu nedelju 13. avgusta ove godine. Tradicionalno, tog dana po 31. put za redom održan je Srpski Festival Folklora, koji je, kao i prethodnih 30 puta, organizovao  domaćin Sportski Centar Bonirig iz Sidneja. Kao i svakog avgusta Bonirig, deo zapadnih sidnejskih predgrađa pružio je gostoprimstvo do sad najmasovnijem okupljanju ili bolje rečeno smotri srpskog narodnog folklornog nasleđa sačuvanog od zaborava na ovom kontinentu.

Iako hiljadama kilometara daleko, Srbija i srpska kultura sačuvane su na najlepši mogući način, pesmom i igrom. 45 prezentacija podeljenih u dva dela celodnevnog programa  privukli su preko 4500 posetilaca koji nisu mogli da stanu u salu Sportskog Centra Bonirig. Program koji je otpočeo  tačno u 11 časova bio je povod posete reporterske ekipe Svetskog Srpskog Glasa 31-om  Festivalu Folklora.

Iako su, s obzirom na trenutnu bezbedonosnu situaciju, bile izražene jake mere obezbeđenja, već od samog prilaska Centru bilo je vidljivo da Srbi Sidneja ni ove godine ne propuštaju priliku da prisustvuju smotri srpskog kulturnog nasleđa sačuvanog od zaborava. Iako potrebna, prisutnost policije bila je gotovo neprimetna.

Mora se istaknuti činjenica da je organizacija bila na, do sada, najprofesionalnijem nivou. U razgovoru sa gospođom Gordanom Mijatović saznali smo da je rad na pripremi ovogodišnjeg 31. Festivala otpočeo neposredno po završetku prošlogodišnjeg, tada 30. po redu.

Gospođa Mijatović ističe: “ Pripreme su bile intenzivne i konstantne. Uspeli smo da obezbedimo do sada najmasovniji dolazak folklornih ansambla iz cele Australije, a sa ponosom ističemo da je specijalni gost ovogodišnjeg festivala i Folklorni Ansambl “Morava” koji nam stiže iz Sjedinjenih Američkih Država, tačnije iz San Dijega koji su, evo ponovo sa nama posle toliko godina. Prvi put su se australijskoj publici predstavili davne 1994. godine i sada ponovno imamo priliku da ugostimo drage goste iz Sjedinjenih Američkih Država.

Moramo istaknuti podršku koju smo imali od strane celokupne uprave, ne samo Sportskog Centra Bonirig već i od četničkog pokreta “Ravna Gora” ali i od strane Sportskog Centra i Fudbalskog Kluba “Beli Orlovi”. Ukratko rečeno, ovo je rezultat celogodišnjeg timskog rada, koji će evo danas, biti krunisan centralnim nastupom svih prijavljenih grupa. Sam program i druženje trajali su ove godine tri dana sa kulminacijom nastupa svih folklornih grupa koje će se sidnejskoj publici predstaviti sa, do sada, naširijim dijapazonom folklornih igara i pesama iz svih krajeva gde su obitavali i obitavaju Srbi širom matice i sveta. Treba istaknuti i činjenicu da je svima njima ovo prilika i za stvaranje novih poznastava, ali i za produbljivanje postojećih.

Naravno, ne smemo zaobići ni mnogobrojne spozore koji su nesebično doprineli uspešnoj organizaciji i realizaciji 31. Festivala Srpskog Folklora u Australiji, a kojima se, još jednom ovim putem od srca zahvaljujemo na pruženoj podršci.”- istakla je gospođa Gordana Mijatović koja jedva da je uhvatila vremena da porazgovara sa reporterskom ekipom  Srpskog Glasa.

Program je otpočeo u 11 časova na već tradicionalni način intoniranjem nacionalnih himni Srbije i Australije i pozdravnim obraćanjima članova Uprave Sportskog Centra Bonirig, koji su poželeli dobrodošlicu kako učesnicima, tako i gostima 31. Folklornog Festivala u Sidneju.

U tom trenutku, za mene kao novinara otpočela je prilično zanimljiva dilema. Na koji način predstaviti, u jednoj novinskoj reportazi 31. Festival, na drugačiji način, koji će biti pošteđen uobičajenih stereotipa, statističkih podataka koji, priznali to mi ili ne, postaju pomalo dosadni čitalačkoj publici koja možda već unapred zna šta će stajati u određenom tekstu sa već predviđenom formulacijom?

U tom trenutku, shvatio sam da se vrlo retko proviri u srž festivala i razgovara sa onima koji festival nose i sa ponosom održavaju evo već 31-u godinu za redom. Ko su oni koji nose i pronose taj plamen kulture, tu famoznu lučnošu identiteta  kojoj stremimo, ako ne sami učesnici, članovi svih tih ansambla čije nastupe posmatramo, ali ih se retko dotaknemo. Drugačije rečeno pitanje, da li je dovoljan samo aplauz i šta ostaje u našem sećanju posle tog aplauza.  Aplauz, jednom rečju, nije dovoljan.

Prateći taj novinarski instinkt, zamolili smo gospođu Mijatović da nam to i omogući. Nismo se prevarlili.

Pripreme u punom jeku, “organizovani haos” majstorski kontrolisan i vođen od strane tima volontera koji žrtvuju svoje vreme samo sa jednim ciljem – predstaviti u najboljem svetlu nasleđe otrgnuto od zaborava – da se ne zaboravi i sačuva znanje o tome ko smo, šta smo i odakle dolazimo…

Prvo smo porazgovarali sa gospodinom Goranom Nikolićem, umetničkim rukovodiocem folklornog Ansambla Sportskog Centra Bonirig – folklornim pedagogom i koreografom. Prvo pitanje se odnosilo na sam tok festivala .

Gospodin Nikolić nam je tim povodom rekao: “ Danas na programu imamo ukupno 46 koreografija što znači celodnevni nastupi. Grupe se bukvalno u pravom smislu te reči smenjuju jedna za drugom na pozornici. To znači da sinhronizacija i uigranost organizacionog tima mora biti napregnuta do maksimuma. Počeli smo u 11 časova i program traje do večernjih sati. Pored nastupa folklornih grupa pripremljena je i široka ponuda lokalnih proizvoda iz miljea srpskog nasleđa i identiteta uz specijalitete srpske kuhinje i tradicionalnih domaćih jela, dakle, zaista bogat asortiman i ponuda.

Uz to, moramo pomenuti da festival tradicionalno predstavlja priliku da se okupe prijatelji poznanici i rodbina koji su, sa obzirom na tempo i način života u Australiji ipak udaljeni. Dakle, za mnoge od njih, Festival je i prilika da se vide i obiđu što i daje posebnu draž svim festivalima koji na taj način postaju svojevrsna veza između naših ljudi. “ – istakao je gospodin Nikolić.

Naše sljedeće pitanje odnosilo se na rezimiranje dosadašnjeg rada, s obzirim na bogato iskustvo kojim Gospodin Nikolić uspešno vodi  Folklorni Ansambl “Ravna Gora”. Gospodin Nikolić kaže: “ Pre poslovnog angažmana u Sportskom Centru Bonirig, u Australiji sam boravio dva puta tokom gostovanja Nacionalnog Folklornog Ansambla “Kolo”. Bile su to uspešne turneje, tokom kojih smo prezentovali našu kulturu širom Australije. Oba puta nastupali smo u svom gradovima, a sve je kulminiralo nastupom u sidnejskoj Operi. Gotovo sigurno je, da su te naše turneje otvorile, na neki način, oči čelnicima Srpskog Centra Bonirig, što je i dovelo do odluke da ponude angažman profesionalnoj osobi koja je trebala realizovati bolji, profesionalniji i organizovaniji pristup fokloru kao bitnom delu našeg kulturnog indentiteta u ponudu samog centra. Profesionalizam je pre svega trebao biti usmeren na kvaliteniji način pedagoškog rada sa decom. Za uspeh je trebalo vremena. Trebalo je razbiti stare navike, ustaljene klišee rada sa decom koje nisu bile posledice neznanja, već jednog drugačijeg načina  života koji vlada ovde u Australiji. Mogu sa ponosom reći da smo u toj nameri i uspeli. Stvari su postavljene na pravo mesto, rezultati nisu izostali. Iza nas su uspešno izvedene tri predivne turneje po Srbiji i Republici Srpskoj. Stasala je već četvrta generacija  dece i omladine i ono što sa ponosom mogu istaći  jeste činjenica  da pored okupljanja i druženja, omladina na pravi način oseća ono što toliko želimo da im prenesemo.

To sigurno uvek nije lako, međutim, kada vidite zadovoljna lica  te dece i omladine koja se ponose svojim indentitetom, poreklom, tradicijom i tim šta i koga predstavljaju, jednostavno, zaboravite na sve teškoće i shvatite da se taj zajednički timski rad isplatio u potpunosti. Mene to dotiče kao pedagoga, ne samo emotivno već i zbog činjenice da shvatanje uspeha buđenjem ljubavi i gajenja osećanja prema svom poreklu, tradiciji i nacionalnom indentitetu ispunjavate svoju zadaću.

Moram istaknuti da je za sve uspehe zaslužna i cela zajednica, sve Crkvene Opštine, klubovi i sportske organizacije, baš kao i škole srpskog jezika i svi ostali folklorni pedagozi koji nesebično daju sebe, ali i deca i njihovi roditelju bez kojih bi to bilo nemoguće. Mnogi su se utkali u taj uspeh i bilo bi predugo i nemoguće pomenuti ih sve, ali koristim poriliku da im se zahvalim  na svemu onome što su žrtvovali, utkavajući sebe u ono što danas imamo. Sačuvali smo svoje korene, svoj indentitet jezik, veru i tradiciju.

Dokaz tome je svakako najstariji ansmabl  Srpskog Centra “Ravna Gora”. To su danas mladi zdravi, jaki, punoletni ljudi, uspešni u sferama svog interesovanja, studijama i na radnim  mestima, koji uprkos obavezama  ostaju verni tradiciji i našoj srpskoj kulturi s obzirom da su kroz folklor prepoznali značaj vrednosti koje im prenosimo. Ustalom, poznato je da foklor kao najzdraviji vid aktivnosti, nosi u sebi ljubav prema tradiciji čime se neminovno postaje bolji čovek. To je danas, smatram, najveći uspeh kojem stremimo i kao roditelji i kao društvo u celini.” – istakao je gospodin Goran Nikolić – umetnički rukovodilac Folklornog Ansambla Sportskog Centra Bonirig – folklorni pedagog i koreograf.

I zaista, dokaz tog uspeha je i devet izvedenih koreografija od koji je poseban aplauz izmamio mladi dečiji Ansambl “Karađorđe” izvođenjem igara iz Kruševačke Župe.

Usledili su nastupi  ansambla CO “Sveti Arhiđakon Stefan” iz Ruti Hila “Rastko’, koji je nastupio sa spletom igara iz Mačve, gosti su bili i Folklorna grupa “Šumadija’ iz CO “Sveti Naum Ohridski“ iz Njukasla, da bi zatim usledio možemo reći vrhunac – nastup gostiju iz SAD-a. Radilo se o drugom gostovanju ansambla “Šumadija”  iz San Dijega koji su se predstavili sa ukupno četiri koreografije spletom igara iz okoline Leskovca, “Šopskim Trojnom”, koreografijom “Ciganski par” i spletom igara iz Vojvodine. Neosporivo zvezde 31- og Festivala Srpskog Folklora.

Usledili su nastupi svih ostalih gostujućih grupa: Srpskog Sportskog Centra Kizboro iz Melburna sa folklornim ansamblom “Moravac” i “Šumadija”, ansambla “Rastko” CO “ Sveti Velikomučenik Georgije Kabramata, ansambla “Rastko” CO “Sveti Arhiđakon Stefan” – Ruti Hil sa ukupno tri koreografije – igrama iz Mačve, Centralne Srbije i “Vlaškim Igrama”.

Gosti iz Viktorije, članovi ansambla “Morava” koji deluju pri CO “Sveti Velikomučenik Georgije “ iz Sent Albansa  podigli su goste na noge sa dva nastupa – igrama iz okoline Niša i koreografijom “Dubočke Kraljice”, dok se ansambl CO “Sveti Arhiđakon Stefan” iz Kizboroa predstavio “šopskim igrama”. Ansambl CO “Sveti Sava “ is Grinzboroa – Viktorija predstavio se igrama iz okoline Dimitrovgrada, dok se ansambl Srpskog Centra Medington iz Perta sidnejskoj publici predstavio spletom igara iz Srbije.

Ansambl “Ravna Gora” koji deluje pro CO “Sveti Jovan Krstitelj” iz Dapta izveo je ukupno tri koreografije, Dečije igre iz Šumadije, splet igara iz Centralne Srbije i igre iz okoline Beograda.

Posle pauze usledili su nastupi folklornih grupa iz Sidneja; Grupa “Avala” i “ Nikola Tesla” iz CO “Sveti Sava “ – Elanora, KUD “Izvor “ iz Liverpula, ansambli “ Viševac”, “Krušedol” i “Topola”, KUD “Karađorđe” iz Rozmora, ansambl CO “Sveti Sava “ iz Flemingtona, ansambl “Srbija” CO “ Sveti Jovan Krstitelj “ iz Volongonga, ansambl “Sveti Knez Lazar” CO “Knez Lazar” iz Aleksandrije, kao i ansambli “Obilić mali” i “Obilić srednji” iz CO “Sveti Nikola” iz Blektauna.

Na kraju dana, iako umorni, bilo je očigledno da su reči  gospodina Gorana Nikolića Umetničkog rukovodioca  Folklornog Ansambla Sportskog Centra Bonirig zaista tačne.

Ličnim primerom, velikom žrtvom  utkajući sebe u ono što danas imamo zaista smo uspeli sačuvati svoje korene, indentitet, jezik, veru i tradiciju.

Da li se onda treba čuditi entuzijazmu koji je uspešno priveo kraju 31. Festival Srpskog Folklora. Odlazeći, prisetio sam je još jedne činjenice. Puna godina – 12 meseci priprema i rada, i naravno pred nama – 32 po redu Festival Srpskog Folklora u Sidneju, sledeće – 2018 godine. Unapred, dobro došli!

Piše: Borislav Ždralić