Док је у Перту марш отказан, у осталим градовима, сећање на аустралијске и новозеландске војнике бројчано ограничено због ковида

И поред низа мера, због корона вируса, и ове године је Дан Анзак-а обележен у бројним аустралијским градовима, комеморативним скуповима и свечаним маршевима ветерана и њихових наследника.

Другу годину за редом број учесника на комеморацијама и маршевима је ограничен због ковида, а ове године у свечаном маршу ветерана у Мелбурну нису учествовали представници Српског одреда.

Сваког 25. априла обележава се свечано Анзак дан, празник ратних повратника и ветерана из Првог, Другог и свих осталих ратова до данас у којима је учествовала аустралијска војска.

Строге ковид мере

Тако је ове године на националној служби у Kанбери, пред 4.000 присутних, премијер Скот Морисон одао посебну почаст 41 Аустралијанцу који је изгубио живот у Авганистану и рекао да док је прича о Анзаку започета пре 106 година у Галипољу, да се у домовима, на фармама и у градовима широм земље распламсава „несебичност, дужност, поштовање и одговорност“.

Традиционални марш у Мелбурну и Сиднеју је изгледао много другачије него ранијих година, јер је број учесника значајно ограничен.

Тако је у Мелбурну дозвољено учешће 8.000 људи, што је повећање од најављених 5.000. У Сиднеју је у маршу учествовало 10.000 људи, док је свега 5.000 људи могло да прати колону ветерана и њихових потомака како марширају улицама Сиднеја. Улицама Сиднеја марширали су и представници Српског одреда.

Аустралијанка носилац ордена Светог Саве

Овај дан је прилика да се сетимо мушкараца и жена из Аустралије, који су дали своје животе у Првом светском рату борећи се у војсци Србије. Олива Kинг је рођена у Сиднеју 1885. године. Одлази у Енглеску где је, 1914. године, затиче почетак Првог светског рата.

Како је британска војска није регрутовала, Олива се придружила шкотској болници, да би 1916. године постала возач амбулантних кола у Војсци Србије, при медицинском седишту у Солуну.

Аустралијанка је одликована Српском сребрном медаљом за храброст и златном медаљом за заслуге.

Олива Kинг је 1918. године тражила од оца помоћ у прикупљању новца у Сиднеју за постављање мензи за српске војнике који су тешко патили. Њен отац је прикупио је 10.000 фунти, што је омогућило отварање седамнаест кантина.

Олива Kинг је у чину наредника часно отпуштена из војске Србије у априлу 1919. За изузетне заслуге током рата, Олива Kинг одликована је крстом Самарићанина и орденом Светог Саве, којим ју је одликовао краљ Александар.

Маршеви и комеморације

У Kвинсленду је церемонијама у Бризбејну и Тоунсвилу, где је присуствовало 10.000 људи, свечано обележен Анзак дан.

Јутарњом службом у Националном ратном меморијалу у Аделејду започела је свечаност којој је присуствовало 2.500 људи. Нешто веће окупљање је било у Брајтон овалу, где се сенама погинулих поклонило 5.500 људи.

По први пут је у Дарвину за Анзак дан свирано на традиционалном абориџинском инструменту дидгеридо.

Око 3.000 људи је присуствовало је највећој тасманијској служби у Хобарту.

Комеморације и марш у Перту и Пилу у Западној Аустралији су отказани због тродневне изолације услед ковида.

Ана Мишковић