Piše: Vasko Vukoje, advokat, Adelajd

Nije lako slaviti ovolike uspehe srpskog sporta, a dokazano smo najbolji u vazduhu, na zemlji i u vodi, mislići pri tom, kako bi Srbija bila srećno i lepo mesto za život, da umesto političara, Srbijom vladaju srpski sportisti, mladići i devojke koji su ponos nacije.

Ili, kako bi nam lepo bilo da su sportski podvizi Srpkinja i Srba, iznad svih ostalih srpskih tema. Nažalost, nije tako. Ali, povremeno, poneki srpski političar pozitivno iznenadi i sebe i javnost, a moram da priznam da to nisam očekivao, ali više nego pozitivno me iznenadio Aleksandar Vulin.
U desetominutnom, iz glave, govoru nad bezdanom Šaranove jame u Jadovnom, gde su ustaše izvršile stravičan zločin nad hiljadama Srba 1941. godine, Vulin je rekao da je zločin izvršen u vreme ustaškog vikara, odnosno Alojzija Stepinca, za nas Srbe, bez dileme, jednog od najvećih krvoloka katoličke crkve u Hrvata, koji je po priči preživelih logoraša, o čemu će „Srpski Glas“ pisati u sledećem broju, krvavom kamom klao srpsku decu u Jasenovcu i bacao ih u peći. Rekao je Vulin i drugu veliku istinu, da nije moguće u isto vreme polagati vence u Jasenovcu i na Blajburgu, u kojem su pobijeni uglavnom krvnici iz Jasenovca. Ovde je aludirao na hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarovoć, inače ostrašćenu nostalgičarku ustaškog vremena. Kakvu je to pomoć Hrvatskoj, Vulin ponudio u borbi protiv neofašizma, koji se Hrvatskom širi kao pečurke posle kiše?
Kako pomoći hrvatskim političarima, kad je nedaleko od bezdana s ostacima hiljada ubijenih Srba, održan proustaški sastanak, gde se podsećalo na smrt „ustaških domoljuba“?.
Kako im pomoći kad je Vulin napadnut iz svih raspoloživih sredstava, i od hrvatske vlasti i od neoustaške opozicije i od klerofašističke crkve u Zagrebu, za koju je naravno Stepinac svetac.
Oni sakrivaju istinu, da je Stepinac doslovno bio vikar svih katolika u NDH, znači i ustaški vikar, koji je odgovoran za zločine te monstruozne tvorevine. Po meni, Vulin je izvrsno odabrao tezu da je nadbiskup bio vrhovni duhovni otac vojske koja je počinila stravična zverstva, koja su osuđivali čak i predstavnici Hitlerove Nemačke. Katolička crkva tog zlikovca predlaže za sveca, čime ta crkva za Vulina, a i za moju malenkost, eksplicitno preuzima moralnu odgovornost za te zločine, kao i ona o nemogućnosti ili bolje rečeno uzaludnosti, odnosno štetosti mirenja mrtvih, jer da mir treba živima. U tom konteksu, Vulin odlično pogađa tezom da isti venac ne može u Jasenovac i na Blajburg.
Upravo je ova rečenica, u kritikama hrvatskih crkvenih i javnih radnika, ostala zaboravljena. Naravno, kad u društvu raste svaki oblik mržnje i kada se veliča i glorifikuje NDH i posebno uloga katoličke crkve i Stepinca. Napominje se istina, da je Stepinac svojevremeno pismom Paveliću upozorio na mučenja i ubijanja Srba, ali se nigde ne navodi da je Stepinac odlikovan od strane samog Pavelića, najvećim mogućim odlikovanjem zločinačke NDH, istim onim kojim su odlikovani Boban, Lorković, Artuković, Vrančić i ostali ratni zločinci i najveći koljači u istoriji balkanskih naroda.
U jami kod Jadovna, broj poklanih i u nju bačenih Srba nije poznat. Uostalom kao što nikada nije tačno utvrđen broj stradalih Srba u NDH. Ali, ostaje istina koju je o ulozi nadbiskupa Stepinca u tom zlosrećnom vremenu, i to na licu mesta, izrekao Aleksandar Vulin. Imena onih koji su ga zbog toga napali, Srbima su dobro poznata a njihovi neargumentovani napadi, samo potvrđuju koliko je Vulin u pravu. I kakva bi to bila lakrdija i tragedija istovremeno, a mislim i za veliki broj katolika, koji se nikada nisu složili s ulogom katoličke crkve u Zagrebu za vreme Drugog svetskog rata, da se vikar ustaške vojske proglasi svetim.
Bilo bi to, ja nemam sumnje, i dodatno stavljanje soli na otvorenu ranu, na naše sećanje i na pomen 14 hiljada, ubijene srpske dece u Jasenocu, pod komandom Stepinca i katoličkih popova odanih NDH.
Ostaje nam da parastosima i molitvama prkosima ideji onih koji nikad nisu oprostili gubitak rata i nestanak NDH.

Odavno Srbija nije suverena država. Već dvadesetak godina odana je sluga Zapada. Da je Srbija država, po meri naših orlića, kraljica i delfina, ne bi predsednik Vlade tražio prijem kod ambasadora jedne, uvek neprijateljske države. Aleksandar Vučić, umesto da protera ambasadora Velike Britanije, zbog sramotne rezolucije o Srebrenici, on moli za prijem. Niti u danima Vidovdana, Vučić ne može bez amnezije, zaboravio je i Gavrila Principa i časnog kneza Lazara.