АЗБУЧНИК ИДЕНТИТЕТА

У ИСТОРИЈА СВЕТЕ САМО ДВА ВЕЛИКА ЧОВЕКА – ДА ВИНЧИ И ТЕСЛА

Пише: Славиша Павловића

Аутор филма „Господар света“ наводи: „у историји света постојала су само два велика човека. Један је Леонардо да Винчи, други је Никола Тесла“. Последња жеља Михајила Пупина била је да насамо разговара са Теслом. Мистериозна смрт великана: да ли је Теслу убио плаћени убица по налогу нациста?

Последњих година, не само код нас, већ свуда у свету, све је веће интересовање за живот и рад српско-америчког научника Николе Тесле. Руски документарни филм „Господар света“, посвећен раду и животу овог научника, доживео је изузетан успех, а аутор филма, између осталог наводи: У историји света постојала су само два велика човека. Један је Леонардо да Винчи, други је Никола Тесла.

Рођен је у Смиљану, 10. јула 1856. године у породици православног свештеника Милутина Тесле. Као и многима у том времену, било му је унапред намењено да наследи оца, односно да настави свештенички позив, па су га крстили и уписали у књиге под именом Николај Тесла, што је он нешто касније променио. Но, прича о одрастању најпознатијег Србина, сигурно је многима позната, па ћемо се овом приликом осврнути на његов каснији живот, на период од 1884. године, када је отпутовао у обећану земљу како би остварио своју животну мисију.
Његов одлазак у Америку није био случајан. Након рада у једној компанији у Француској, са препоруком тадашњег директора компаније Чарлса Бечелора, Тесла одлази код Едисона и предаје му препоруку, не знајући садржај текста. У препоруци је писало „Поштовани господине Едисон. Ја сам у животу упознао само два велика човека. Један сте ви, а други је овај млади човек који стоји испред вас“. Наводно, велики и светски познати Едисон, ове речи је прихватио са дозом сумње и љубоморе, али је ипак одлучио да му пружи шансу, па је Никола почео да ради у његовој лабораторији.

Ученик је победио свог учитеља

Временом, успеси су низали један за другим, а Тесла је свакодневно задобијао поштовање најутицајнијих људи тог времена. Међутим, као и свугде, два генија се ретко подносе, нарочито ако су им визије и методи рада другачије, па је било питање тренутка када ће доћи до великог обрачуна. Ипак, до првог, у низу многих обрачуна, није дошло због генијалности, већ као и у сваком капиталистичком систему, проблем је био новац. Наиме, када се генератор на једном броду покварио, најбољим механичарима тог времена било је потребно седам дана како би га поправили, а чињеница да је брод морао хитно морао да исплови додатно је повећала улог. Тесла, сигуран у себе и храбар, као и увек, рекао је да би он тај квар отклонио највише за једну ноћ, што је Едисона навело да се можда делимично и подсмехне младом научнику и понуди му 50 000 долара награде. Наравно, генератор је био поправљен за једну ноћ, а када је Тесла затражио обећани новац, Едисон је одговорио:
„Господине Тесла, ви очигледно не познајете довољно амерички хумор.“
Тако се завршила сарадња најпознатијег америчког научника и највеће младе научне наде. Да је могао да претпостави шта ће се касније десити, Едисон би му вероватно исплатио много више од обећане суме, јер ускоро започиње прави научни рат између двојице некадашњих сарадника. А рат ће се водити између наизменичне и једносмерне струје. Како се Едисонова једносмерна струја није могла преносити на велике даљине, Тесла, без обзира на сплетке и подметања, којима је Едисон био склон, односи победу у рату и коначно постаје признат и познат широм планете. Био је то дан када је ученик победио свог учитеља.

Битка са Марконијем

Тесла је убрзо изградио своју лабораторију, захваљујући огромним донацијама богатих људи који су у њему видели могућност велике зараде. Запошљавао је младе и талентоване научнике, започео дружење са најутицајнијим људима у Америци, међу којима се посебно истицао амерички писац Семјуел Лангхорн Клеменс, познатији под псеудонимом Марк Твен. У неколико наврата, научник је напоменуо да у Твеновим списима види много више од обичних читалаца, па је захваљујући томе, када је био тешко болестан, успео да оздрави, јер су речи овог изузетно цењеног и познатог писца биле лековите.
У том периоду, у његову лабораторију, долази млади Италијан Маркони, код којег Тесла примећује велики таленат и потенцијал. За разлику од Едисона, укључује га у рад на најважнијим изумима. Маркони се јавно хвалио да му је највеће знање управо пренео Тесла, што се после извесног времена заиста испоставило, када је Никола Тесла изрекао чувену реченицу „Није ми жао што су украли моје идеје. Жао ми је што нису имали своје.“ Та реченица је била упућена управо Марконију, који је у међувремену напустио Теслу и започео самосталан рад.
„Добар је момак тај Маркони. Он у свом раду користи чак дванаест мојих патената,“ изјавио је Тесла приликом коментарисања рада младог Италијана. Међутим, као усуд, као да време мора да затвори неки свој круг, долази до рата са Марконијем, који се по снази и борби може упоредити са оним сукобом против Едисона. Наиме, повод сукоба био је патент за радио, који је заправо био Теслин, али је Маркони искористио прилику да уз радио патентира звучнике као здружени патент и да га тако представи као свој. Уследила је тужба, коју је подигао Никола Тесла и за коју су сви људи од науке, тог времена, били сигурни да ће потврдити Теслин вишегодишњи рад.
Међутим, оно што се дешава у наредним данима, вероватно ће можда и нажалост, представити једну српску причу, која се пренела преко океана и допринела да се историја, по ко зна који пут, понови, али и историја сукоба учитеља и ученика. Нажалост, и у овом случају, ученик је поново победио учитеља.

Сукоб два Србина

Као вештака у сукобу Тесле и Марконија, суд је позвао најмоћнијег Србина тог времена, Михајла Пупина, цењеног професора Колумбија универзитета и научника који је добро познавао обојицу сукобљених. За разлику од Тесле, који никада није посегнуо за новцем или моћи, већ само за узвишеним идејама, Пупин је био веома богат и моћан човек, угледни члан масонске ложе, али у политичком смислу изузетно утицајан. Због тога је суд сматрао да ће својим знањем и утицајем управо Пупин дати последњу реч на овај изненадни сукоб. Но, оно што суд није знао, или су имали информације, али их прећутали, јесте да је Пупин имао огромну и директну финансијску корист уколико се патент прогласи као Марконијево дело. На сведочењу Михајло Пупин тврди да је Теслина тужба неоснована, јер је патент Марконијев, а као врхунац предлаже психијатријско вештачење за Теслу, јер је наводно потпуно полудео. У једном писму пријатељу, Тесла наводи да је Пупин човек ментално ниских карактеристика, као и да је патент дао „нашем непријатељу“. Но, врхунац мржње и зависти Пупина према Тесли догађа се неколико година касније, када Пупин није подржао Теслину номинацију за Нобелову награду, што је Теслу навело да се потпуно повуче из јавности.
Помирење двојице великана у Америци покушали су многи, међутим Никола Тесла је то сваки пут са гађењем одбијао. Памте се речи владике Николаја, када је покушао да их измири и њихов утицај искористи за помоћ Србији у Великом рату. „Никад ми у животу није било непријатније,“ рекао је након састанка са Теслом, са којим је у каснијим годинама постао велики пријатељ.
Но, на самрти, последња жеља Михајла Пупина, била је да насамо разговара са Теслом. Службеници тадашње Југословенске амбасаде, позвали су Теслу, који је после много премишљања посетио Пупина. Говоре да је Тесла ушао у собу са речима „Где си стари пријатељу“, и да им се чинило да Пупин све време плаче, мада нико није успео да чује ниједну реч њиховог разговора.
Два дана након Теслине посете, Пупин је преминуо.

Смрт обавијена велом мистерије

Као и живот, смрт Николе Тесле, потпуно је мистериозна, иако многи прибегавају званичној верзији, која говори да је Тесла преминуо на православни Божић 1943. године.
Ипак, многи детаљи бацају сумње на званичну верзију, на првом месту интервју Ота Скорцењија, најспособнијег и најбољег убице нацистичке Немачке, који је седамдесетих година прошлог века изјавио да је он лично задавио Теслу. Скорцењи је био, вероватно и најбољи и најпознатији убица и обавештајац тог времена, а колико је био способан, говори да је имао контакте у свим светским тајним службама, па му је то омогућило да дочека дубоку старост и умре природном смрћу. Када су га савезници ухапсили и осудили, побегао је из затвора у Франкову Шпанију, где је добио шпански пасош. Иначе, Скорцењи је најпознатији по акцији ослобађања Мусолинија 1943. године, што се сматра једном од најбоље испланираних и изведених акција свих времена, а многи битни и велики људи су животе завршили управо захваљујући способностима овог Аустријанца.
Наиме, Тесла је месецима пре своје смрти тражио пријем у Белој кући, са речима да је пронашао оружје које ће зауставити све могуће ратове. Пријем је заказан за 8. јануар, дан после Теслине смрти. Његов рођак, Саво Косановић, син његове сестре, кренуо је у посету 6. јануара, али га је полиција зауставила на улици и наводно због непотпуних исправа привела, па је ноћ провео у полицијској станици. Када се испоставило да су му исправе валидне, пуштен је на слободу. Тесла је тада већ био мртав.

Непознанице и чуда

И након смрти, постоји много непознаница. Зна се да су многи списи нестали из Теслине собе, у хотелу Валдорф Асторија, да су у соби неко време провели агенти ФБИ, међутим чудно је како данас, осим фотографија не постоји ниједан видео снимак Николе Тесле и ниједан тонски запис његовог гласа, иако је то било време када се већ појавио филм у боји, а Никола Тесла није био непозната личност, већ изузетно цењени научник само са чудним начином живота.
Никада се није руковао са људима, верујући да се тако преносе болести, а он сам је тврдио да ће живети 146 година. Био је висок 199 центиметара, пискавог гласа, веома ниског тона. У младости су га жене обожавале, али их се клонио, осим када је у питању Катарина Џонсон, супруга његовог пријатеља, са којом је остварио неку врсту духовне везе. Познате су и његове речи „Никада не веруј сјају у очима жене, то само светлост продире кроз њену шупљу главу.“
Био је фасциниран голубовима и бројем 3. Бројеви хотелских соба у којима је одседао морали су бити дељиви са тим бројем, а говорио је да у многим тренуцима осаме разговара са мртвима, најчешће са Твеном и Морганом. Имао је много ритуала, нарочито када је у питању прибор за јело, био је вегетаријанац, а склањао је поглед од женских минђуша, које су у њему изазивале немир.
Никола Тесла је обожавао поезију Јована Јовановића Змаја. Његове песме је преводио на енглески језик и објављивао у Америци. Тесла је само једном посетио Београд, 1892. године, а посету је организовао управо Ј.Ј. Змај, заједно са писцем Јанком Веселиновићем, који је своје најпознатије дело „Хајдук Станко“ посветио Николи Тесли. Тај скуп, посвећен великану, финансирао је чувени Ђорђе Вајферт.
Треба напоменути да професори Београдског универзитета нису дошли да дочекају Теслу, сматрајући га човеком из земље каубоја и Индијанаца, који нема неко велико знање. Тада је Тесла предложио да талентоване младиће из Србије, о свом трошку образује у својој лабораторији, како би помогли Србији у свом каснијем раду, само је битно да професори универзитета упуте препоруку. Али, никада није добио ни позив ни препоруку од београдских колега.
Његова последња жеља била је да му на сахрани свирају песму „Тамо далеко“, која га је подсећала на Колубарску битку, о којој је често говорио и за коју се посебно интересовао.

Епилог

На почетку текста, говорили смо о сукобу са Марконијем. Врховни суд САД, само неколико месеци након његове смрти, обавио је ново вештачење и утврдио да Пупиново сведочење није било тачно. Патенет је проглашен као Теслино дело.
Иако научник није доживео тај тренутак, његове речи, којима је пропратио тај судски процес, говоре да је видео много више од обичних смртника:
„Садашњост је њихова, будућност, за коју сам озбиљно радио, је моја.“

ЗАЈЕДНИЧКИ ПОДУХВАТ
Овај текст је део заједничког подухвата НВО Биг Бен из Београда и још неколико невладиних организација, а који финасијски помаже Управа за дијаспору и сарадњу са Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије. Медијски покровитељ пројекта је наша Редакција. У оквиру пројекта биће снимљено десетак ТВ емисија под називом „Аздучник идентитета“, које ће бити емитоване на сателитском програму БН ТВ и неколико других телевизија у Србији и региону. Из једне од првих емисија за „Српки глас“ екслузивно смо издвојили причу књижевника Славише Павловића о Николи Тесли