Ostavljajući skromnost po strani, Kvinslanđanima se pod nebeskim svodom na svakom koraku osmehuje sreća i samo sreća, jer žive u najlepšem delu Australije – Kvinslandu, koji ne samo što obiluje prirodnim lepotama već se u njemu nalazi i jedno od sedam svetskih čuda, Veliki koralni greben (Great Barrier Reef). Ovaj koralni greben se proteže duž severoistočne obale Kvinslanda i nalazi se u koralnom moru. U podvodnoj zemlji čuda njegova veličina i oblik pružaju utočište hiljadama različitih vrsta riba i morskih životinja.

U neposrednoj blizini Koralnog grebena nalazi se i mali primorski gradić Port Daglas (Port Douglas) koji je lep na sebi svojstven način. Ako je nekoga potrebno ubediti u razloge zbog kojih treba posetiti Port Daglas, nas nije bilo teško ubediti jer smo želeli da se i sami uverimo i dođemo do ličnih saznanja šta je to što Port Daglas čini posebnim.

Odlučili smo da obiđemo Koralni greben, čuvenu ulicu Makrosan (Macrossan), plažu Četiri milje (Four Mile Beach), prašumu Dejntri (Daintree Rainforest) i Hartlijevu farmu krokodila (Hartley’s Crocodile Farm).

Ovom prilikom putovanje terenskim vozilom zamenili smo avionskim letom u trajanju od dva sata i petnaest minuta u pravcu Port Daglasa, tačnije rečeno do Kernsa (Cairns), a zatim nastavili drumskim saobraćajem sat vremena do Port Daglasa. Nismo bili raspoloženi za vožnju od 20 sati jer smo želeli da što pre stignemo do željene destinacije.

Po dolasku u Port Daglas i smeštanja u odmaralište Šeraton Grand Miraž (Sheraton Grand Mirage) žustrim koracima uputili smo se ka ulici Makrosan, načičkanoj na veliko oduševljenje i zadovoljstvo „šopaholika“, buticima prepunim brendiranih odevnih predmeta, a za gurmane nizom elitnih restorana, kafića i juvelirskih radnji u kojima se prodaje „gigantsko“ drago kamenje.

Plaža ‘Četiri milje’ poslužila je kao idealno mesto za sagorevanje nagomilanih kalorija posle gastronomskih uživanja. U restoranima u kojima vlada elegantna atmosfera na meniju moderne australijske kuhinje nalazili su se i specijaliteti od krokodilskog mesa za koje kažu da je kombinacija ukusa ribe i piletine. U našem slučaju, bez obzira što neko ne voli krokodile, nije važilo pravilo „ako ne pojede on mene, poješću ja njega“. Šetnja prašumom Dejntri koja se nalazi na listi zaštićene svetske baštine ostavila je na nas trajne i upečatljive utiske.

Na predlog naše reporterke koja sa razlogom nosi epitet „neustrašiva“ uputili smo se u avanturistički park Hartli gde nas je između ostalog čekao i bliski susret sa krokodilima a za takvu vrstu avanture neki od nas nisu bili spremni. Park se nalazi na 10 hektara svetski zaštićene površine dvadesetak minuta udaljen od Port Daglasa.

Stanovnicima Port Daglasa susreti sa krokodilima su sasvim uobičajena pojava i naučili su da žive jedni uz druge. Psiholozi savetuju da čovek mora da se suoči sa svojim strahovima, u našem slučaju krokodilima, a od same pomisli na njih ježila se koža i dizala kosa na glavi.

Posmatrajući te praistorijske monstrume kako „izbezumljeno“ iskaču iz mutne vode i grabe komade živinskog mesa kojima ih je osoblje hranilo, mora se priznati da krokodili nisu bili jedini „izbezumljeni“, bilo nas je još i to od straha.

Na mah nam se učinilo da je i naša „neustrašiva“ reporterka, inače veliki obožavalac i vlasnica „cipelki“ i tašni od krokodilske kože, delovala pomalo zabrinuto. Biće da je to iz opravdanog razloga i bojazni da je krokodili nekim slučajem ne bi prepoznali i krenuli u „okršaj“ sa njom zbog onoliko postradalih i oderanih rođaka krokodila da bi ona beskrajno uživala u svojoj obući i tašnama od njihove kože.

Za izradu jedne ženske tašne srednje veličine potrebna je koža od tri krokodila a vrednost takve tašne dostiže cenu i do pet hiljada dolara a ponegde i mnogo više. Tašne, kaiševi i raznorazni artikli proizvedeni od krokodilske kože prodaju se u specijalizovanom butiku Kroktik (Croctique) u Port Daglasu. Osim naše reporterke, neki od nas su sa setom u očima ostali samo da stoje ispred izloga butika Kroktik da se divimo eksponatima i sanjamo budni da će nam se jednoga dana u bliskoj budućnosti džepovi dovoljno produbiti da i mi postanemo vlasnici bar jednog artikla iz ovog butika.

Nakon svega opredelili smo se za „utehu“ u hrani, među turistima popularnom restoranu „Tin Šed“ (Tin Shed) ne znajući šta nas tamo čeka. U toku obedovanja na nešto manje od dvadesetak metara od samog restorana pojavio se krokodil dužine 6 metara, slučaj o kome su pisali i lokalni mediji.

Dakle, ne preostaje ništa drugo osim da kažem da drage i mile krokodile i dalje isključivo volim samo zbog njihove kože. Šta se tu može, nečija koža mora da strada.

Iz dalekog severnog Kvinslanda, za Srpski glas, Jelena Nedeljković.