Veliki arteški basen, veličine 1,7 miliona kvadratnih kilometara, nalazi se ispod jedne petine australijskog kontinenta i najveći je i najdublji na svetu. Termalna voda koja pod pritiskom izvire iz ovog basena može se naći na potezu od Kejp Jorka u Kvinslendu, preko Daboa u Novom Južnom Velsu do severa Južne Australije i veoma je lekovita za razna oboljenja.

Kada se priča o Australiji, većina ljudi odmah pomisli na sunce i dugačke plaže za uživanje, a mnogi Evropljani, koji su ljubitelji banja,  ne znaju da i ova zemlja ima veliki broj termalnih centara i to zahvaljujući prirodi koja je ovde bila velikodušna.

Mnogi možda ne znaju da je australijski Veliki arteški basen zapravo najveći na svetu, sa površinom od neverovatnih 1, 7 miliona kvadratnih kilometara, na potezu od Kvinslanda, preko Novog Južnog Velsa do Južne Australije, gde se može uživati u blagodetima velikog broja banja sa lekovitom termalnom vodom, koja izvire iz velike dubine basena. Arteška voda Australije se nalazi na dubini i do 3000 metara na pojedinim mestima a basen sadrži oko 65 hiljada kubnih kilometara slatke vode, što je više od pet puta od zapremine Koralnog mora.

U Australiji postoji Veliki arteški put, ruta u ruralnoj oblasti, na kojoj se nalaze sve lekovite banje, koje tokom godine privlače brojne posetioce.

IME PO FRANCUSKOJ PROVINCIJI

Način na koja arteška voda izvire na površinu spada u interesantne geološke fenomene, a njen kvalitet cenjen je u celom svetu. Ova voda postala je poznata kao „arteška“, jer je dobila naziv po francuskoj provinciji Artoa, gde je prvi put otkrivena. Stanovnici ovog dela Evrope, koji je poznat po rudarstvu, su još u dvanaestom veku počeli da kopaju duboke bunare, iz kojih je voda sama izlazila. U to vreme Francuzi nisu mogli da pretpostave da će vekovima unapred, ova voda postati svakodnevna potreba stanovnika čitavog sveta, kako za osnovnu upotrebu tako i za lečenje i opuštanje u termalnim banjama.

U Australiji su prve izvore arteške vode otkrili Aboridžini, koji su je koristili za ishranu životinja, navodnjavanje useva i za snabdevanje udaljenih naselja. Aboridžini su se kretali kroz sušna polja vodeći se dostupnošću podzemne vode koja je buljala iz zemlje i obezbeđivala im opstanak.

Evropljani su prve izvore iskopali 1878. godine, u okolini mesta Burk, za razvoj ruralnih zajednica i stočarsku industriju na zemljištima Novog Južnog Velsa. Bušenje je tada bio težak posao, i u prvih 20 godina izbušeno je samo oko 35 bušotina, ali je u narednih deset godina taj broj porastao na preko 400. Dugi niz godina, sve do 1950. godine, bušotine su bile nepokrivene. Veliki deo vode koja je do tada slobodno tekla je nestajala, upijajući se u zemlju ili je izgubljena isparavanjem. Pored toga, otvoreni odlivi su podsticali rast korova uništavajući lokalne ekosisteme. Zbog toga je 1999. godine započeta incijativa održivosti Velikog arteškog basena, pa su uskoro farmeri, uz pomoć složenog sistema slavina mogli da uključe ili isključe odvode i koriste vodu kada im je to potrebno.

NAJSAVREMENIJI VELNES CENTAR

Istraživanja su pokazala da voda u Velikom arteškom basenu može da dostigne temperaturu od 30 do 100 Celzijusa, a prožeta je mineralima kao što su sumpor, kalcijum i magnezijum, koji doprinose njenim lekovitim moćima.

Samo na arteškoj ruti kroz Novi Južni Vels nalazi se sedam termalnih banja, od rustičnih kupatila na otvorenom za starije ljude do modernih velnes centara kakav je banja Mori, najsavremeniji zdravstveni i velnes centar, vredan sedam miliona dolara. Čuveni mineralni bazeni sa vrućom vodom u ovom lepom mestu Mori nastali su 1895. godine. Na ovom mestu izvor tople vode dostiže temperaturu do 41 stepen Celzijusa a centar ima tri bazena, od koji je jedan hladan, za rashlađivanje ili opušteno plivanje.

U ovoj oblasti Severozapadnog Novog Južnog Velsa nalaze i termalni bazeni u mestu Narabri i Volget, ali i karavan parkovi kakav je Gvidir karavan park. U prijatnom ruralnom ambijentu nalazi se i otvoren termalni bazen u mestu Bumi, dok na samoj granici sa Kvinslendom, posetioci mogu uživati u poslednjem malom bazenu u Novom Južnom Velsu u mestu Mungindi.

Svakako ne treba preskočiti istorijska kupatila u mestima Piliga i Lajtning Ridž. Bazeni u ovim mestima imaju uvek prijatnu temperaturu vode između 37, 5 i 41, 5 Celzijusa i potpuno su besplatni.

Ova hedonistička mesta ne zaustavljaju se ovde, već se nastavljaju preko Kensa do Kvinslenda, u mestima Mičel, Blekol i najudaljenijem mestu Beduri.

Sanja Mirić – Šakić

Lekovitost termalnih banja

Dokazano je da, pored relaksirajućeg efekta, termalne banje imaju dosta terapeutskih i lekovitih dobrobiti: podmlađuju kožu, pomažu detoksikaciju limfnog sistema, ublažavaju bolove u zglobovima i mišićima, olakšavaju reumatske tegobe, pomažu u lečenju išijasa i nervnih tegoba, pružaju analgetske i sedativne efekte, odlične su za one koji imaju problema sa spavanjem, olakašavaju simptoime psorijaze, ekcema i drugih kožnih oboljenja.

 Šta je arteška voda?

Voda u arteškim basenima se nalazi u velikoj dubini ispod tla, koja može biti  od nekoliko stotina do nekoliko hiljada metara, u vodonepropusnom sloju zemlje. Kada se bušenjem dođe do izvora, ona pod hidrostatičkim pritiskom počinje sama da izlazi na površinu.

U odnosu na pojedine druge mineralne vode, arteška voda ne zahteva dodatne procese filtriranja u postrojenjima, koja bi potencijalno mogla da naruše njen sastav. Kao takva, arteška voda može da se flašira na samom izvoru.

Pravilno „banjanje“

Ovo su preporuke kako se „banjati“ u arteškim bazenima sa vrućom vodom:

• Polako ulazite u vodu, potopite se do kolena (pola do jednog minuta)
• Nastavite ulazak u vodu do kukova (jedan do dva minuta)
• Nastavite do gornjeg dela tela grudi (jedan do dva minuta)

Najveća dubina je kada vam je glava iznad vode, savijena u vratu.