Pre tačno 12 godina, 16. novembra 2009. godine, tadašnji australijski premijer Kevin Rad, se veoma emotivnim govorom izvinio nekadašnjoj deci, imigrantima iz Velike Britanije, koja su, u do tada nezapamćenoj migracionoj šemi, nasilno odvojena od svojih roditelja, a mnoga i godinama zlostavljana na farmama u Australiji. U momentu izvinjenja, u Australiji je živelo oko 7 hiljada žrtava politike prisilne imigracije, inače, bez presedana u celom svetu. Većina njih nikada više nije videla svoje roditelje, jer im je rečeno da su umrli.

„Žao nam je, oprostite. Žalimo zbog tragedije, apsolutne tragedije izgubljenog detinjstva“ –  rekao je Kevin Rad, tadašnji premijer Australije, 16. novembra, pre tačno 12 godina, uputivši javno izvinjenje nekadašnjim malim migrantima iz Velike Britanije, koji su nasilno odvedeni u Australiju, dok njihovi roditelji nikada nisu saznali ništa o sudbini svoje dece.

U ovom veoma emotivnom govoru pred zgradom parlamenta u Kanberi, učestvovali su i ta deca, kao odrasli ljudi i žrtve politike prisilne emigracije, koja se dogodila u periodu od 1930. do 1970. godine, kada je ukinuta.

Okupljeni u Kanberi su plakali, dok se premijer javno izvinjavao. Žrtve su stajale jedno uz drugo, držeći se za ruke, baš kao što su ih nekada čvrsto stiskali na brodovima koji su ih vodili u nepoznatu zemlju.

U okviru britanskog programa „Deca imigranti“, punih četrdeset godina trajala je ova najtužnija migracija dece. Mnogi siromašni mališani, mahom uzrasta od tri do četrnaest godina, bili su poslati iz britanskog kraljevstva u tadašnje kolonije, države Komonvelta, uglavnom u Australiju, Kanadu, Novi Zeland, Južnoafričku Republiku i Zimbabve.

BOL DO KRAJA ŽIVOTA

Ovom sramnom politikom, ukupno 150.000 dece je odrastalo odvojeno od svojih roditelja, nikada ne saznavši za svoje poreklo i korene.

Govorili su da su im roditelji umrli, da će u novoj zemlji živeti lepo i srećno, čime su se oni i vodili. Nadali su se boljem životu, ali je većina odrastala u mukotrpnim uslovima, u institucijama, radeći teške poslove na farmama. Neretko su deca zlostavljana, često i seksualno. Misleći da nemaju nikog svog na ovom svetu, trpeli su razne torture, o kojima su u poznim godinama govorili sa hrabrošću, koju su skupljali svih tih godina. Mnoga svedočenja potvrđuju da su neki od tih preživelih mališana danas teški invalidi, slepi ili gluvi, koji nisu bili sposobni da sami osnuju svoje porodice, a sve kao posledica zlostavljanja kojima su bili izloženi. Sve zajedno ih danas nazivaju „Siročad Kraljevstva“ ili „Zaboravljeni Australijanci“.

• Vama kojima smo govorili da nemate roditelje, koji ste dovedeni u ovu zemlju bez njihovog znanja ili pristanka, priznajemo da smo vas lagali, da smo lagali vaše majke i očeve i priznajemo da smo vam naneli beskrajnu bol, do kraja života. S dubokom sramotom gledamo unazad. Mnogi od vas su bili zlostavljani na hladnoći, gladni, preplašeni, bez skloništa, bez ikoga, apsolutno bez ikoga da mu potrčite u naručje – izjavio je premijer Rad, pred uplakanim skupom pre dvanaest godina.

Kako je tada rekao premijer, ovo nacionalno izvinjenje zlostavljanoj deci bi trebalo da bude prekretnica u istoriji Australije, kao i da će nastojati da se donekle ublaži bol koja im je naneta.

UNIŠTENO DETINJSTVO NA FERBRIDŽ FARMI

Više od pola pristigle dece iz Velike Britanije je završilo na jednoj od Ferbridž farmi, najveći broj u Novom Južnom Velsu, gde je oko 60 odsto njih bilo seksualno zlostavljano.

U istrazi oko zlostavljanja dece migranata uključio se i Dejvid Hil, nekadašnji direktor u ABC korporaciji, a koji je 1959. godine, sa tadašnjih 12 godina doveden u Australiju, u okviru britanskog migrantskog programa „Deca imigranti“.

O svom boravku u Ferbridž farmi napisao je i knjigu „Zaboravljena deca“. Prvi put, 2017. godine,  je posetio svoje rodno mesto Eseks, odakle je sa reke Temze isplovio brod za Australiju. Prilikom posete rodnoj Britaniji bio je i u Londonu, gde je tada dostavio dokaze o zlostavljanju dece u Ferbridžu.

Uz njegovu podršku prošle godine je otvoren dečji park na mestu nekadašnje škole, koji sada čuva sećanje na svu decu koja su prošla golgotu na ovom mestu.

Ferbridž farma, koja se smatrala poljoprivrednom školom za decu migrante sagrađena je 1938. i zatvorena je 1973. godine. U periodu od 35 godina, na ovoj farmi je živelo oko 1.000 dece migranata iz Velike Britanije, uzrasta od četiri do osamnaest godina, čije je detinjstvo uništeno politikom migracije i zlostavljanjem, kakvo Australija ne pamti.

Sanja Mirić – Šakić

 Prazne kolevke

Margaret Hamfris, socijalna radnica iz Engleske je 1986. godine dobila pismo od žene iz Australije, koja je, verujući da je siroče, tražila pomoć od nje da joj pronađe rodni list, kako bi se mogla udati. Klupko je tada počelo da se odmotava a Hamfrisova je provela decenije posvećene radu na dokazima o zlostavljanju dece u Australiji. Prvi put je, već 1987. godine skrenula pažnju na istoriju prisilne migracije. Njen izveštaj „Prazne kolevke“ je objavljen 1994. godine, a po njemu je i snimljen film „Narandže i sunce“ iz 2011. godine.

Hamfrisova je u martu 1993. godine odlikovana ordenom Australije, za svoj rad i doprinos istini o deci migrantima iz Velike Britanije.

 Odšteta za žrtve migracije

Godinama nakon što je prisilna migracija „Kraljevske dece“ ukinuta, osnovane su mnoge organizacije koje su pomagale žrtvama da se čuje njihova reč i koje su obelodanile šta su sve preživeli u zemljama u koje su odvedeni. Zbog toga je britanska vlada 2018. godine osnovala fond za novčano obeštećenje žrtava ove sramne migracione politike. Svaki odrastao čovek i nekadašnji migrant, koji je bio u tom momentu živ, dobio je novčanu naknadu od  20.000 funti, odnosno oko 36 hiljada australijskih dolara. Uslov je bio da su napustili Veliku Britaniju sami, bez pratnje roditelja, u periodu prisilne migracije.

Izvinjenje i domorodačkoj deci

Potresno izvinjenje Australije deci Velike Britanije, mnogi su smatrali da se može odnositi i na oko pola miliona australijskih domorodačkih mališana, poznatih kao „Ukradena generacija“. Ova deca su, takođe, bila izložena zlostavljanju i zanemarivanju, u skladu sa starom politikom asimilacije, koja je trajala od 19. veka do kasnih 60-ih godina.

Premijer Rad, se inače, godinu dana ranije, takođe, izvinio i ovoj deci, na neobičan način – svoj mandat je započeo plesom starosedelaca Aboridžina. Tada je rekao da je odnos prema Aboridžinima „velika mrlja na duši Australije, koja se nikada neće ponoviti“.

• Izvinjavamo se zbog zakona i politike bivših saziva parlamenta i vlada, koji su izazvali duboku tugu, patnju i gubitak australijskog domorodačkog stanovništva – izjavio je Rad, na početku svog mandata.