U Brizbejnu je u pripremi koncert pod nazivom ‘Moja džipsi duša’, a publici će se predstaviti operska pevačica Milijana Nikolić i slikarka Zoki Bugarski. Naše umetnice se pojavljuju i na radiju 4ZZZ u Brizbejnu na oba programa ‚Ozon‘ i ‚Balkan Bits‘, koje vodi naša domaća ekipa.
Želja nam je bila da vernim čitaocima dočaramo ovaj interesantan intervju ekskluzivno za Srpski Glas. U početku smo porazgovarali sa našom slikarkom Zoki pošto smo je prvi put upoznali, i ona je želela da podeli svoj umetnički put sa našim čitaocima.
ZB: Svoje srećno i radosno detinjstvo sam provela u Srbiji, u malom zelenom selu Mol, na desnoj obali Tise. Okružena ljubavlju i prirodom i danas crpim snagu iz tih divnih dana provedenih sa porodicom koju svako može da poželi. Još od malih nogu sam znala da će se kreativnost prožimati u svakoj oblasti mog života. Sve je umetnost… Umetnost spremanja hrane za naše voljene, unutrašnjost međuljudskih odnosa i umetnost stvaranja sreće i u najtežim trenucima.
Ljudska duša, ljubav i emocije su uvek bile u centru mog interesovanja. Odatle potiče i moja potreba da prvenstveno otkrivam sebe kroz umetnost i eventualno po svojim mogućnostima inspirišem i druge ljude da obrate pažnju na sebe. Smatram da je sreća kada shvatimo ko smo sa svim vrlinama i manama i kada odlučimo da živimo život po svojoj meri. Sreća je sačuvati svoju individualnost i prihvatiti različitosti drugih.
Životni put me je doveo u Australiju 2006. godine kada sam zajedno sa svojim suprugom i jednogodišnjim sinom doputovala u Sidnej gde sam provela prvih deset godina na ovom kontinentu. Početak nekog aktivnog crtanja desio se kao rezultat nostalgije. Uvek sam imala ljubav i podršku svoje četvoročlane porodice, ali još uvek nisam osećala da je ova zemlja moj dom. Moje slike su odavale osećaj tame. Napokon smo odlučili da se sticajem okolnosti preselimo u Kvinslend, pored mosta koji vodi ka Redklifu, koji mi je doneo osećaj mira i radosti. Boje koje danas koristim su pune života. Entuzijazam deteta koji me obuzme svaki put dok slikam i mogućnost da delić toga podelim sa drugim ljudima mi pričinjava ogromno zadovoljstvo. Oplemenjivanjem svoje duše pomažemo i svojoj okolini.
Slikanje je moja strast. Tu se otvaraju beskonačne mogućnosti da se dopre u dubine čovekove duše. Umetnost ne trpi okove. Ona je beskonačan i neiscrpni izvor sreće mira i zadovoljstva.
MN: Biti umetnik je misija. I onda prosto imaš želju da te emocije i to sve pretočiš: Zoki u slike, ja u zvuk‚ dodala je Milijana.
ZB: I da oplemenimo druge ljude. A ja se trudim da oplemenim svako biće kome osetim da je to potrebno. Dok sam u svojoj galeriji/kafiću, i provodim vreme sa ljudima, možda ja mogu da kažem nešto lepo tom čoveku ili ženi a što će im možda promeniti život. Isto tako radimo u kafiću, što mi je veliko zadovoljstvo, sa decom ometenom u razvoju, sa depresijom, sa raznim problemima, možda nisu imali dobru priliku u svojoj porodici, da imaju neku zdravu osnovu, tako da moj suprug i ja pokušavamo da im damo tu neku ljubav i razumevanje koji možda oni nisu nikada dobili od svojih najbližih. To su toliko sitne stvari koje bi svako od nas mogao da uradi, da se oni osećaju snažnim kroz to što rade. Jer oni kroz to jedno malo iskustvo, kada neko veruje u njih, mogu da se razviju u nešto lepše, bolje, čvršće. Da budu spremni za život. Isto tako se trudim da ako su na anti-depresivima da ih nekako odgovorim od toga, ja nisam doktor, ali pokušavam na neki prirodan način da ih navedemo na to i uspeli smo sa tri deteta, tako da to vidim kao veliki uspeh. I to bih najviše mogla da radim u budućnosti. Možda da radim neku art terapiju sa tinejdžerima, jer mislim da je to jako kritična grupa dece u tom periodu.
Da bih mogla malo više da dam, planiram da se možda malo više edukujem da počnem da radim neke druge stilove. Volela bih da naučim ulje, tako da sam upisala nešto u avgustu. Volim da se bavim ljudima i njihovom dušom.
– Sada da čujemo od Milijane kako je prošla sa prethodnim koncertima pošto u Brizbejnu opera i umetnost cvetaju od kada Milijana ima redovne nastupe.
MN: Mi smo sada igrom slučaja prinuđeni da budemo ovde. Putovanja su stala kao što znate, tako da tu smo gde smo, i sad ono što je možda najveća umetnost u životu je pronaći u svakoj situaciji najoptimističniji način i okrenuti svaku situaciju na optimizam i na nešto dobro i izvući iz toga maksimum koliko možete. Tako da ideje svih tih koncerata su počele dok sam bila u karantinu u Brizbejnu. Kao što sam ranije pričala, tu sam se srela sa Evom, našom prijateljicom koja je imala tu mogućnost da ima taj svoj predivan prostor i tako je to krenulo. Prosto nismo mogli da čekamo da sad vidimo šta će da se dešava i kad ćemo moći da krenemo na putovanja. Ta naša duhovna putovanja i dalje se dešavaju i mi moramo da odgovorimo na njih. Tako da eto ne dešava se možda na velikoj sceni, ali ovo je isto nešto što je jako važno i nešto što je mene uvek inspirisalo, jer vrlo često čujete od ljudi: ‚Jao, za mene nije opera, ja ne znam to, nismo nikada išli, nismo nikada gledali.‘
Ljudi iz neznanja vrlo često misle da tu vrstu muzike neće moći da shvate, da im se neće dopasti, ali kada malo bolje upoznate, kada imate nekog ko će da vas vodi kroz sve to i ko će da vam objasni, onda možete da shvatite suštinu i možete zaista da se opustite i da uživate u svemu tome. Tako da je to isto jedan deo neke moje misije, pogotovu ovde u Australiji, da približim to nešto što je možda za nas koji dolazimo iz Evrope neko kulturno nasleđe i nešto što je deo naših života da idemo u pozorište da odlazimo da slušamo operu. Ja se sećam čak i u školi vodili su nas da gledamo, da slušamo. Nekom se svidelo, nekom nije. Neko je pobegao u Mek Donalds, neko je ostao. To je sve normalno. Ali je bitno da postoji ta inicijativa.
Isto što i Zoki kaže da voli da radi sa decom, ja isto mislim da su deca zaista naša budućnost i da sa decom treba raditi od malih nogu na tome. Ja kroz školu svog sina mogu da vidim decu koja idu sa njim u školu. Oni rade puno na mjuziklu, više su usmereni ka nekim modernim žanrovima, međutim kad god su imali priliku recimo u njihovoj školi pitali su mog supruga i mene da im pevamo na nekim njihovim malim događajima i onda vidite decu koja potpuno otvorenih usta izbezumljeno sede, slušaju i gledaju i misle se: ‚Šta je ovo, šta nam se desilo?‘ Imali smo toliko dece koja su nam prišla i rekla:
‚A kako, kako vi proizvodite taj zvuk, kako ste vi to naučili?‘
Jer na žalost, sad u ovo današnje vreme preterane modernizacije, vrlo je lagano da stavite mikrofon ispod usta i da vaš glas zvuči enormno i da je to prosto nešto sasvim normalno.
Mi smo rođeni kao operski pevači. Ne znam da li to znate. Mi dišemo kad smo rođeni kao operski pevači iz stomaka. Da li ste videli ikad dete koje plače da je promuklo? Može da plače 4 do 5 sati i ceo dan i nikada neće da promukne. Nikada se neće umoriti. Zato što dišemo prirodno. Mi kad krenemo da govorimo, mi zaboravimo da dišemo. Dišemo plitko. Ja bih volela da decu vratim na to, ja bih volela da im pokažem kako mogu da koriste svoje telo. To je jedna vrsta meditacije i vrlo terapeutski deluje na decu. Dah je život. Uzdisaj, izdisaj, to je život. Šta moramo da radimo – moramo da dišemo. Možemo da ne jedemo 4, 5 dana, ali ne možemo da ne dišemo. I to je ono što je jako važno.
Evo uskoro radim jednu malu radionicu i to baš sa decom iz osnovne škole. To će biti na neki način i moj istraživački deo rada. Da vidim kako bih mogla da decu naučim da ponovo dišu, da ponovo koriste svoj glas, da izvuku maksimum iz sebe i da im na neki način malim koracima približimo i operu i da pokažemo da to nije bauk. Sve što sam naučila u životu kroz likove iz opera, je to da su to isto živi ljudi, to su ljudi koji imaju emocije i koji prolaze različite tegobe. To je sve nešto što je deo našeg života, što je nama svima vrlo blisko. Tako da eto, taj put duše nikada ne prestaje i on i dalje uvek traje i bitno je istraživati i pronalaziti nove načine kako usmeriti i gde usmeriti tu energiju.
Evo sada i ovo što se dešava, naš koncert ‚Moja džipsi duša‘, nije nešto što je slučajno nastalo, ništa nije slučajno, ja to verujem. I ovo što smo se nas dve (Zoki i ja) sastale, ja isto verujem da to nije slučajno. To je isto neka vrsta sudbine. Znam da Romi veruju u sudbinu. Tako da sve je to deo jedne priče. Recimo meni se dopada jedna od Zokinih slika a to je baš ova koja je na našem plakatu, koja se zove ‚U međuvremenu‘. Znači, život je ono što se dešava u međuvremenu, dok mi razmišljamo, putujemo i dok planiramo nešto, ali ono što nam se dešava je život.
ZB: Kroz umetnost možemo da dotaknemo svako ljudsko biće bez obzira kakvi su njihovi pogledi na život.
MN: Jer svako ima dušu i svako je izabrao put svoje duše. Svako bira kojim će putem njegova duša da ide. Tu ima mesta samo za spajanje i razumevanje. Da kažemo da je ovaj naš projekat, Zokin i moj, most za ljude da ga pređu, da se spoje i da dođu na neko mesto mira. I to je naša mirna luka. Gde smo mi. Okruženi smo prirodom i možemo zaista da uživamo i živimo sa prirodom svaki dan.
ZB: Mir je čak bitniji od sreće. Ako ljudi imaju svoj mir, onda im nisu potrebne nikakve senzacije kao što u današnje vreme nema više ravnoteže. Ljudi su otišli previše na tu stranu, bitno je kako izgledamo a zapostavljena je ona druga strana koja je u stvari srž svega. Svako ima istu potrebu. Ljudi rade stvari ili iz straha ili iz ljubavi. Tu smo svi isti. A u stvari svi smo uplašeni od samoće. Pored svih ovih kontakta preko socijalnih mreža, nema više onog ljudskog dodira. Ljudski dodir se izgubio. Izgubilo se to što je najbitnije kada se najbliži zagrle, kada neko oseti da je tu još neko, da nisu sami. Tako da kroz naš koncert želimo da pozovemo sve da dođu, a mi ćemo im dati malo topline u svakom smislu.
– Divne filozofsko/psihološke ideje i viđenja na život od naših dragih gošći. Za kraj smo pitali Milijanu da objasni čitaocima šta da očekuju od programa.
MN: Što se tiče mog dela, tu će biti zastupljene kompozicije od klasičnih arija iz opere. Najveća inspiracija mi je Karmen, zato se šou zove ‚Moja džipsi duša‘. Ima tu još mnogih drugih opera koje su bile inspirisane džipsi muzikom, ali ovo je nešto što je na mene ostavilo traga i rešila sam da predstavim različite kompozitore, npr. španske kompozitore Manuela De Falju i Fernanda Obradorsa. To su kompozitori koji su bili inspirisani džipsi muzikom, i onda sarsuela, to je španska opereta, nastala još u 18. veku. To je bila uglavnom popularna muzika španskih narodnih pesama i onda se sve to spojilo u neku vrstu operete i puno pevača je pevalo, recimo Domingovi roditelji su bili pevači španske operete. One govore o ljudima iz radničke klase i običnim ljudima. Isto tako i Karmen je bila opera koja je bila vrlo revolucionarna u svoje doba, jer nikada ranije niko nije stavio na glavnu scenu Romkinju, da je ona junakinja, snažna žena, koja zna šta želi, koja zna kako želi da živi, koja ima potpuno svoja pravila duše koja su najvažnija za nju. Znači ta sloboda, sloboda duha, to je ono za šta ona živi. Mnogi gledaju Karmen kao ‘fatalnu’ ženu. Ona je ‘fatalna’ žena upravo zbog toga kakva je bila. Verodostojna samoj sebi. Uvek i u svakoj situaciji. I zbog toga su muškarci bili ludi za njom, a žene želele da budu kao ona. A za to treba biti i hrabar i imati mir u srcu i duši da si to ti. I ona čak šta više, kada je videla u kartama svoju smrt, ona je nakon toga ustala i igrala. Umetnost življenja. Život je jači od smrti.
Pošto ne možemo da putujemo, to je neki način da možete da se opustite uz čašu vina, sednete i to je taj klupski način uživanja. On je vrlo prijemčiv publici danas i čak šta više nakon naših ranijih iskustava u ovom prostoru ‚City Workshop‘ – ‚Gradska radionica‘, koji otprilike 80 do 100 ljudi može maksimalno da primi, ljudi su vrlo dirnuti upravo zbog toga što osećaju te vibracije glasa i muzike i mogu potpuno da se prepuste i uživaju. Ne koristimo mikrofone, ništa. Sala je lepa, akustična. Zaista je užitak pevati za odabranu publiku.
Koncert ‚Moja džipsi duša‘ u Brizbejnu
- juli od 19:00 i 1. avgust od 16:00
Rezervacije na https://www.cityworkshop.com.au/
Intervju na Balkan Bits programu 4ZZZ/Zed Digital Brizbejn
- juli od 20:00 uživo preko 4ZZZ https://www.4zzzfm.org.au/
ili preslušajte posle programa na https://www.4zzzfm.org.au/program/balkan-beats
Svi umetnici i muzičari mogu da nam se jave na balkanbeatszeddigital@gmail.com
Tekst: Biljana Letić
Foto: Arhiva M.N. / Z.B.
