Milan Maksimović je došao iz Sarajeva u Australiju pre 20 godina. Pre dolaska u Australiju studirao je na mašinskom fakultetu. U Sidneju je magistrirao u oblasti rukovođenja i poslovanja. Radi u IT sektoru u Sidneju kao direktor za digitalnu transformaciju na više projekata. Uspešno se bavi humanitarnim radom. Prvenstveno pomaže prognanim hrišćanima, ali je pružao i pruža pomoć žrtvama požara, penzionerima i žrtvama korona virusa. 2019. i 2020. godine izabran je kao finalista za nagradu građanina Australije.                                                                                             

Na Dan Australije, 26. januara ove godine, gradonačelnik Ferfilda Frenk Karbone (Frank Carbone) rekao je da se nagrade Australije u zajednici dodeljuju svake godine kako bi se odalo priznanje i počast onima koji posvećuju svoje vreme i trud da život postane bolji. I ove godine zaslužni građani su dobili medalje i priznanja za njihov izvanredan doprinos zajednici. Karbone je uručio četiri glavne nagrade u različitim kategorijama zaslužnim članovima zajednice sidnejske opštine Ferfild na godišnjoj ceremoniji dodele nagrada, koja je na Dan Australije održana u Centru za zabavu Prerivud (Prariewood). Medalju građanina godine dobio je i  član srpske zajednice Milan Maksimović za svoj humanitarni rad u našoj i široj australijskoj zajednici. Razgovarali smo sa Milanom o njegovom humanitarnom radu.

Učestvovali ste u mnogim humanitarnim akcijama. Kako ste počeli?

– 2015. i 2016. godine pod naletom takozvane Islamske države Iraka i Sirije (ISIS) preko 800,000 ljudi je prognano samo zato što su hrišćani. Preko Ujedinjenog pravoslavnog bratstva sam pozvan da prikupljam pomoć i tako je sve krenulo. 

Šta vas je motivisalo da nastavite sa radom?

– Na samom početku sam upoznao mnoge žrtve logora i polnog zlostavljanja što mi je dalo još veću motivaciju da nastavim da pomažem. Nažalost trenutno u svetu je preko 245 miliona hrišćana koji su prognani ili nemaju versku slobodu. Čak su i novine ‘USA today’ objavile da u proseku svaki dan 11 hrišćana bude ubijeno samo zbog svoje vere. To su jako teške stvari. I ja jednostavno ne mogu da prestanem da pokušam da bar malo ublažim njihovu bol – rekao nam je Milan.

Na kojim važnim projektima ste radili?

– Na pružanju pomoći prognanim hrišćanima, na pružanju pomoći postradalim u požaru, i u ovo doba pandemije pružali smo i pružamo pomoć starijim ljudima, penzionerima, trudnicama i majkama sa malom decom jer su oni uglavnom ostajali kod kuće i svaka pomoć im je dobro došla.

Pored svog redovnog posla sve to postižete. Kako to uspevate? Ko vam najviše pomaže?

– Veliku podršku dobijam od moje supruge i našeg sina koji vredno rade u pakovanju i distribuciji. Takođe kad su veliki skupovi gde smo imali oko 300 ljudi, imamo oko 20 volontera. U nekim slučajevima nam se pridruže i ljudi iz naše crkve. Iz crkve Svetog Nikole sa starešinom ovog hrama o. Nemanjom Mrđenovićem su nam nedavno pomogli u distribuciji pomoći u našoj zajednici. On je zajedno sa volonterima iz crkve podelio poklone za penzionere, samohrane majke i trudnice. Takođe kad smo dostavljali pomoć u staračke domove tamo su nam se pridružili neki ljudi kao volonteri. 

Tokom protekle godine ste mnogo radili.

– Da. Najveći projekat prošle godine je bio prikupljanje i podela pomoći za sve ugrožene od nezapamćenog požara. Preko Fejsbuka, MIS televizije i uz pomoć Srpskog Glasa i Vesti mnogi ljudi su donirali našoj humanitarnoj organizaciji. Samo uz vašu pomoć mi smo skupili preko $12,000. 

Šta ste najviše kupovali i donirali?

– Uz Božiju pomoć i zato što smo registrovani kao humanitarna organizacija mi smo uspeli da kupimo burad sa vodom, hranu za ljude i životinje, krevete, frižidere, odeću i mnoge druge stvari u vrednosti od preko $86,000. Naša organizacija nema zaposlene i sve donacije idu 100% u humanitarne svrhe. A svaki dolar se iskoristi za 7 puta veću vrednost. To je stvarno Božiji blagoslov. 

Da li ste radili na nekim projektima pomoći ugroženima u Srbiji?

– Da. Posebno mi je drago da smo prošle godine pozvani od udruženja “Svi za Kosmet” da im pomognemo u prikupljanju novčanih sredstava za kupovinu paketića za našu decu sa Kosova. Ne smemo nikad da zaboravimo decu na Kosovu, u Republici Srpskoj i Srbiji – rekao nam je Milan.

Koji su vaši planovi za budućnost?

– Već dugo vremena želim da se uključim u značajnije humanitarne akcije za pomoć našoj deci na Kosovu kao i u celoj Srbiji, u Republici Srpskoj ali i svugde gde živi srpski narod. Drugo, postoji velika potreba za udruženjem svih Srba širom sveta koje bi bilo povezano sa maticom i bavilo se humanitarnim radom, očuvanjem srpske duše, jezika i kulture. Ova organizacija bi trebalo da bude usko povezana sa Srpskom pravoslavnom crkvom i da se izdigne izvan dnevne politike. Srpskom narodu treba istinska nevladina, neprofitna, nestranačka i dobrotvorna zajednica Srba iz dijaspore, da snažno i trajno povezuje naš raseljeni srpski svet sa Srbima u Republici Srpskoj i Srbiji. Ja sam već tri godine u kontaktu sa Srbima u Srbiji, Kanadi, Australiji, Africi, Americi, Argentini i Evropi i mi se dogovaramo o registrovanju ove organizacije, nadam se već ove godine. Za sada toliko, o ovome ćemo drugi put kad to i uradimo.

Šta bi ste na kraju poručili našoj zajednici?

– U ova teška vremena treba da pokažemo još više naše ljudske vreline i da se brinemo za nemoćne, za ugrožene, za bližnje. U doba korona virusa mnogi su izgubili posao i svi bi trebalo da pogledamo oko sebe i pomognemo koliko možemo. Najveće vrednosti nisu materijalne nego duhovne prirode – kaže Maksimović. Želeo bih, ovom prilikom, da se zavalim svim ljudima koji su donirali, posebno Zoranu Podiniću sa MIS televizije, Vasi Despotoviću, OAM i Biljani Ristić sa SBS-a, kao i našim novinama.

Među prvima Milanu su čestitke uputili Njegovo preosveštenstvo episkop australijsko-novozelandski Siluan i o. Nemanja Mrđenović. 

Od episkopa Siluana stigla je čestitka sledećeg sadržaja:

“Priznanje australijske države za g. Milana Maksimovića, kao i za svakog člana naše zajednice na petom kontinentu, priznanje je za srpsku zajednicu u celini. Posebno mi je drago da je g. Maksimović pomogao ne samo članovima naše lokalne zajednice nego je pružio pomoć i svima kojima je ona bila neophodna. Želeo bih ovom prilikom da čestitam bratu Milanu na ovom priznanju i da mu poželim da uz Božiju pomoć nastavi ovo delo ljubavi.” 

U svojoj čestitki o. Nemanja Mrđenović kaže:

“Želeo bih ovom prilikom da čestitam Milanu Maksimoviću na ovom velikom priznanju koje je zaslužio časnim radom i da mu poželim da uz Božiju pomoć pomogne još više ljudi. Drago mi je da je njegov trud priznat širom Australije i da nas na ovaj način predstavlja kao narod koji u doba najvećih iskušenja pokazuje prave vrednosti.”

Njihovim čestitkama pridružujemo se i mi iz Srpskog Glasa.

Nikola Jović