Pametna, mudra i nepokolebljiva premijerka Kvinslenda Anastasija Palaščuk (Annastacia Palaszczuk), ostaće upamćena po svojoj čvrstoj odluci i izjavi prilikom zatvaranja granica u nastojanju da spreči širenje korona virusa u Kvinslendu. Njena odluka naišla je na negodovanja i kritike pojedinih političkih neistomišljenika. Premijerka se naravno oglušila na kritike jer ne spada u ljude koji misle da znaju, već u one koji znaju da znaju. U svojoj izjavi premijerka je želela da bude veoma jasna rekavši da stanovnici Kvinslenda treba da ostanu u Kvinslendu, ljudi iz Novog Južnog Velsa treba da ostanu u Novom Južnom Velsu, a ljudi iz Viktorije treba da ostanu u Viktoriji, jer novonastala situacija sa korona virusom nalaže i govori da ovo nije sezona odmora, već sezona ostajanja kod kuće. U suprotnom, po mišljenju zdravstvenih stručnjaka, postoje ozbiljni zdravstveni problemi koji mogu ugroziti stanovništvo Kvinslenda. Stanovnici Kvinslenda su se umesto padanja u očajanje ili čupanja kose, naravno ne premijerkine, a ni svoje, ozbiljno opredelili za putovanja po Kvinslendu u kome se krije izobilje prirodnih lepota koje mame turiste ne samo iz Australije, već i čitavog sveta.
Uz dužno poštovanje i građani Kvinslenda su ljudi koji vole da putuju i istražuju nove predele kako prelepe Australije, zemlje ogromnog prostranstva, tako i prekomorske destinacije. Ali kao da polako ali sigurno iz dana u dan shvataju da u stvari nema ni potrebe za “skitanjem” kojekuda bar za jedno vreme, jer im je sve na kućnom pragu i na dohvat ruke. Putovanja su uzbudljiva iskustva i način da čovek uspešno pobegne od svakodnevice ispunjene raznoraznim problemima, brigama i stresom, a putovanja i odlazak u prirodu su najblagorodniji jer nam omogućavaju da uživamo u lepoti prirode koja nas okružuje ali vrlo često mi to gotovo da i ne primećujemo. Da bismo u potpunosti mogli da iskoristimo sve ono što nam priroda nudi, moramo da imamo oči da bi videli, uši da bi čuli i intenzivnu želju za novim saznanjima. Provođenje vremena u prirodi ne samo u ovo doba korone, izvanredno pozitivno utiče na psihičko i fizičko zdravlje čoveka. Studije pokazuju da se time može poboljšati krvni pritisak i umanjiti rizik od kancera. Prema tome, što ne bismo provodili neko vreme na planini, u šumi ili na plaži.
Mi smo se ovoga puta, sišavši sa planine Tamborin, opredelili za plažu i uputili ka obali jednog od svetskih čuda, na plažu Vajthevn (Whitehaven). Ova plaža, satkana od najlepših snova, se nalazi na ostrvu Vitsandej (Whitsunday) u Kvinslendu i jedna je od pet najlepših u svetu. Proteže se na dužini od 7 kilometara. Ova najfotografisanija plaža u Australiji je nosilac duge liste prestižnih nagrada. Ono što ovu plažu čini jedinstvenom je između ostalog njen pesak koji se 99% sastoji od silike ili kvarca što pesak čini prefinjenim i kristalno belim. Za razliku od običnog peska, on ne zadržava toplotu tako da se po njemu može hodati bosonogo i po najtoplijem danu godine. Ovakav pesak se ne može naći nigde drugo na svetu i toliko je beo da se njime mogu glancati čaše. Praznik za oči bila je takođe tirkizna, kao suza bistra voda, kojoj naša reporterka nije mogla odoleti ali ne i bez doze opreza i specijalne odeće čija je namena bila da je zaštiti od meduze Irakandži (Irukandji) koja je veoma mala i što stvara poteškoće da bude uočena. Njeno peckanje je izuzetno bolno i potencijalno može dovesti do neželjenog ishoda ali uz stručnu medicinsku intervenciju postiže se potpuni oporavak.
Čuveni filozof Sokrat je rekao nešto u smislu: Hrabar je onaj čovek koji ne pobegne, već ostane na svom mestu i bori se protiv neprijatelja, a da li bi to isto moglo da se primeni i u slučaju naše reporterke koja je odlučila da ostane u tirkiznim vodama i bezbrižno se “brčka”, pri tom i ne razmišljajući o “borbi i obračunu” sa meduzama, njenim potencijalnim neprijateljima.
Što se tiče nekih od nas koji nisu uspeli da izgrade nasip od hrabrosti da bi njime zaustavili poplavu od straha i pridružili se koleginici u vodi, zadovoljili smo sebe šetnjom po mekom, snežno belom pesku, “glancajući” njime pete i tabane nakon čega su postali meki kao svila i spremni za naredno putovanje. Do sledećeg javljanja uz pregršt toplih pozdrava iz bajkovitog Kvinslenda.
Za Srpski Glas: Jelena Nedeljković
