Kultura je najveća žrtva tranzicije – Dejan Cukić

Dejan Cukić, muzičar, rok novinar, prevodilac, predstaviće se ljubiteljima dobrog zvuka u Australiji, gde će, uz akustičnu gitaru, izvesti svoje najveće hitove. Za Srpski glas, proslavljeni muzičar govori o kulturi, muzici, turneji…

– Zajedno sa bendom Van Gog, putujete u Australiju, gde ćete se predstaviti publici?
Radujem se poseti Australiji. Imam dosta prijatelja i rodbine, koji su rasuti po kontinentu. U pitašu je akustična svirka, kojom ću, verujem, uspeti da dobro zagrejem publiku, a nakon mene nastupiće grupa Van Gog.

– Svirke ovog tipa su česte i u Srbiji?
Da. Ja najviše radim preko zime akustične svirke. Razvio sam jedan, potpuno drugačiji, pristup programu, gde sam stekao utisak da se publika dosta dobro zabavi. Ta varijanta kad si sam, dopušta jednu vrstu spontanosti, koju je nemoguće imati sa bendom, kada su neke stvari uvežbane. Zato retko i mogu da odgovorim na pitaše kakav će biti repertoar upravo zbog te interakcije sa publikom. Naravno da će okosnica biti moji najveći hitovi, ali u zavisnosti od atmosfere i s obzirom da se bavim i istorijom muzike, kako strane, tako i naše, videću i šta još može da se ubaci.

https://www.facebook.com/madcukic

– Od nedavno se na RTS-u prikazuje emisija Tri boje zvuka, koja je izuzetno dobro prihvaćena od strane gledalaca? Vi ste dali niz korisnih saveta i učestvujete u šenom stvarašu?
Ja sam deo ekipe. Pozvali su me da pomognem oko scenarija. Pišem najave, sugerišem pitanja za goste, kao neko ko ipak ima dosta iskustva. Mislim da je emisija vrsta kulturološkog pomaka i to ne samo u Srbiji, nego i u čitavom regionu.

– Koliko nam fale takve emisije?
Ovo je jedina emisija u kojoj se može čuti izvođenje uživo, ali i kvalitetno zabeleženo, jer se radi u najboljem RTS-ovom studiju, sa sjajnim reportažnim kolima i što je najvažnije, sa najboljom reportažnom tonskom ekipom. Veoma je bitno što se promoviše autorska muzika. U vreme kada su televizijske kanale preplavili šou programi, gde se stalno izvode obrade i neko nekog imitira, u različitim oblicima, ovo je prilika da se u najgledanijem terminu prikažu bendovi koji stvaraju svoju muziku.
Inače, šou programi su svetski problem. Stalno prežvakavaše istog. Ne gledam na to dobronamerno. Mislim da je to jedan loš sistem. Postoji puno mladih autora. Ne verujem da su neki ranije bili bolji, a sad su lošiji. Danas ljudi ne dobijaju priliku da se razviju, što je najbitnije. Ne mogu da pokažu ono što rade, a to je najbolji podsticaj za stvaraše i uspeh. Bitlsi da nisu uspeli sa „Beatles She Loves You“, ne bi napravili ni kasnije hitove. Možda bi svirali u nekom pabu. Taj nedostatak mogućnosti da mladi bendovi osete neku širu scenu predstavlja veliki problem. Treba im pružiti šansu.

https://www.facebook.com/madcukic

– Mislite li da će se nešto promeniti?
To ne možemo da znamo. Velika inekcija našoj sceni u vreme kad sam ja počišao bila je masovna prihvaćenost. Ta neka generacija pre nas, govorila je da nam je lako u tom trenutku, a generacija posle nas da nam je bilo lako. Ljudi su postali skučeni, drugačiji, ali ne samo kod nas, nego u svetu. Više je zatvorenosti, osećaja ugroženosti, ksenofobičnosti. To je postalo globalna stvar.
Iskreno, nisam optimista. Sumšam da će vladajuće strukture u muzici dozvoliti da se muzika otrgne kontrole i počne da šalje poruke.

– Da li imamo dovoljno bunta?
Zavisi šta smatraš buntom. Stonse nazivaju stalno buntovnicima, međutim oni su se jedino bunili protiv poreza. Zbog toga su se iselili iz Engleske, što im je bio vrhunac bunta.

– Uradio si veliki broj intervjua sa poznatim muzičarima. Da li si kod ših primetio neku zajedničku crtu?
Amerikanci su, mislim na muzičare, vrlo jednostavni i prijemčivi. Sa šima nikada nikakav problem. Sretneš nekog od njih u hotelu na recepciji i on kaže da naručiš kafu i dolazi. U Engleskoj prave mistifikaciju. Rezervisani su.
Ipak, ono što je svima njima zajedničko jeste strast prema muzici. Navešću primer Kita Ričardsa, čiju sam autobiografiju prevodio. Stekao sam utisak, pored toga što on važi za čoveka kroz čiji organizam je prošla najveća količina različitih vrsta droga, on je uvek bio muzičar. Biti narkoman znači da ti je droga centar sveta. Ričards piše o muzici za koju se hvata da bi se izvukao ili otrgao.
Možda je i to preporuka za mlade ljude, koji se bave muzikom, ali i nečim drugim. Potrebno je da pronađu tu neku strast u sebi, nešto kreativno, čime će se baviti i u šta će verovati. To će uvek čuvati od najvećih iskušeša.

Dejan Cukić u Sidneju Foto https://www.facebook.com/madcukic

– Vi ste, za toliko godina bavljenja muzikom, koncerata i gostovanja, sigurno imali mnogo iskušeša. Koliko je teško odoleti im?
Ne moraš da odoliš svakom. Bitno je da im se ne pokoriš. Svi mi tragamo za nekim mirom. Opšta tema bluza, pa i rokenrola, jeste povratak kući. Ne verujem da se bukvalno misli na povratak kući, nego na povratak nekom svom duševnom miru. Kada nađeš svoj put, ljubav… Drago mi je što sam upoznao mnogo zanimljivih strasti i osoba, ali kad se vežeš za jednu osobu za koju znaš da bi je tvoje neverstvo povredilo, onda se vrlo lako sačuvaš od toga. Bitno je da ništa ne postane jače od tebe, da ne upravlja tobom.

– Kakve su nam muzička i kulturna scena u Srbiji?
Ne pravim neku veliku tragediju, što se tiče muzike, jer rokenrol nije više popularan kao osamdesetih. Dolaze nove generacije. Ovde je uvek stvar bila okrenuta za proste i jednostavne tržišne sisteme, pa smo i navikli na to.
Sa druge strane kultura je nekad bila negovana. Danas su čudni kriterijumi kako se dobijaju te cevčice za život. Postoji neko ozbiljno nesnalažeše.
Kultura je najveća žrtva tranzicije. Ona je identitet jednog naroda. Ljudi ne shvataju da živimo u 21 veku i da nije bitno da li neka zemlja ima 20 ili 10 miliona stanovnika. Ljudi koji žive u Australiji jednako su deo ove zemlje. Komunikacija postoji. Veoma je bitno da duhovni identitet jednog naroda bude sazdan na kulturi, a ne na nekulturi.

 

Razgovor vodio Slaviša Pavlović

KOMENTARI
Svi komentari i poruke objavljeni na veb portalu su privatno mišljenje autora i komentatora i ne predstavljaju stavove vlasnika veb portala, njegove administracije i redakcije Srpski Glas.