Не тако често Српкиње које живе у Јужној Аустралији, могу да се похвале да су најбоље спортисткиње у Аустралији. Ако су при том супруге и мајке, њихов успех би требао да има посебну тежину. Кристина Вуковић, мајка две преслатке девојчице, на првенству Аустралије у јапанском каратеу, које је одржано у недељу 12. Јула 2015. године у Аделајду, постигла је управо то, постала је прва Српкиња из овог дела Аустралије, која се окитила златном медаљом. За ширу јавност вест је била помало изненађујућа, али за пажљивије познаваоце спорта, тријумф Кристине Вуковић, био је резултат њене упорности, воље и велике њубави према овом старом источњачком спорту.

Одмах по освајању златне медаље, после примања честитки од супруга Душана и трогодишње ћеркице Петре, док је млађа ћеркица Сара, млада 18 месеци, спавала на рамену оца, Кристина  се љубазно одазвала на позив да читаоцима СГ, пренесе утиске и осећаје, али и да каже нешто више о својој каријери.

„С тренингом каратеа, који је међу девојчицама у Херцеговини веома популаран, почела сам у родној Билећи  1994. године, с непуних седам година живота. Била су то претешка ратна времена и ми смо девојчице одрастале тренирајући спорт, који у Херцеговини има дугу традицију. Ускоро су дошли и први успеси, мислим да сам великим радом, којим сам надоградила талент, врло брзо освојила титулу првака Републике Српске у својој узрасној категорији, а како успех  даје снагу за још напорнији рад, пре доласка у Аустралију, пре четири године, освојила сам пет титула шампиона Републике Српске, две титуле првака Босне и Херцеговине, а освојила сам и државни шампионат Црне Горе.

После фазе прилагођавања новом животу у Аустралији и рођења ћерки, захваљујући великом  разумевању супруга Душана, вратила сам се тренинзима у септембру прошле године,па ми је ова титула, девета по реду, за моју нову државу, посебно драга, јер је прва титула коју сам освојила као мајка. Мислим да сам отворила пут да и друге Српкиње, које су некада тренирале неки спорт, и по доласку у Аустралију, наставе с тренингом и успесима“, рекла је Кристина.

Кристина, на коју смо сви тако поносни, никако не заборавља родну Билећу, Херцеговину и Републику Српску, а освојену шампионску титулу, дели с бившим и садашњим члановима карате клуба Херцеговац, који заувек носи у срцу.

Потписник ових редова убеђен је да Јужна Аустралија неће дуго чекати на нове карате шампионе, макар када је о девојчицама реч, гледајући много пута, како Душкове и Кристинине девојчице, покретима и гимнастиком, подсећају на мајку шампионку али и на оца, својевремено сјаног спортисту.

В. Вукоје