У суботу, 20. марта 2021. године ”Melbourne Recital Centre” угостио је још један у низу добро познатих концерата ансамбла ”Ања и Златна” под називом ”Romani Caravan”. Шесточлани оркестар је предвођен успешном уметничком директорком и вокалом Александром Ањом Акер, а сачињен од једнако успешних и умешних музичара Kirsty Morphett (вокал и перкусије), Donald Nicolson (чембало оргуље/синтисајзер), Ryan Williams (дрвени дувачки инструменти, укључујући и српску традиционалну фрулу), Andrew Tanner (акустични бас и јеврејска харфа), Tim Nikolsky (гитара). Ови концерти су увек у великој потражњи тако да су сва места у ”Primrose Potter Salon”-у била распродата посетиоцима који још од прошле године жеђају за квалитетном музиком извођеном уживо.
Концерт је започео меким и сетним тоновима, а топли и беспрекорно прецизни вокали Ање и Kирсти разнежили су публику својим хармонијама и повели је номадским стазама ромског народа који на јединствен начин слави далеке земље, прелепе жене и величанствене пастуве. Ања је као и обично уз изврстан хумор, неодољив шарм и посебну харизму публици преводила сваку песму, јер су на репертоару биле песме на српском, руском, мађарском, ромском, итд, а њени преводи су изазивали одушевљење и срдачан смех. Свака следећа песма по реду бивала је све ведрија и веселија. Песме попут ”Прогеја” и ”Маја Цигануцка” биле су пропраћене Ањиним издашним и хумористичним објашњењима, а на песму ”Ево, банке” она се нашалила: ”Кад се људи из Србије напију, они плаћају музику чак и парама које немају, чак и посуђеним парама”. На репертоару су обавезно биле и песме Шабана Бајрамовића, попут ”Ђелем, Ђелем” којег Ања са правом веома цени као врхунског музичара који је написао скоро око 700 композиција.
У неким тренуцима је и публика била позвана да учествује у музици држећи ритам ударањем дланова, а и певајући одређене лаганије репетитивне музичке деонице. Концерт је уз своје вратоломно сложене и пријатне мелодије протекао на обострано задовољство музичара и публике, а већ смо и сада у жељном ишчекивању следећег концерта.
Текст: Аља Катановић
