Piše: Saša Janković
Razumevanje situacije u Ukrajini kao i samog ukrajinskog pitanja je nemoguće bez istorijskog konteksta. Potrebno je vratiti se barem nekoliko decenija unazad da bi razumeli šta Zapad i Rusija tamo rade. Iz zapadnog ugla stvar je vrlo prosta i za njih tu nema nikakve dileme: Ukrajina je nezavisna zemlja, koja želi u EU i NATO. Rusija ne prihvata ulazak Ukrajine u NATO i zato želi da je okupira. Većina zapadnog sveta poima ovakav jedinstveni stav zapadnih lidera koji su Rusiju i ruskog predsednika Vladimira Putina žigosali kao isključive krivce za novo-nastalu situaciju. U svom kapitalnom delu „Velika šahovska tabla“ iz 1996. godine poznati američki strateg, politikolog i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, Zbignjev Bžežinski (1928–2017) piše o Ukrajini kao ključnoj tački odnosa između Rusije i Amerike. Bžežinski u odvajanju i udaljavanju Ukrajine od Rusije vidi i kao neminovni kraj jedne super sile (Rusije). U jednom intervjuu iz 2014. godine, dok je predsednik Ukrajine bio proruski nastrojen Viktor Janukovič, Bžežinski predlaže „finski model“ neutralnosti i garancije za Rusiju da Ukrajinu neće primiti u NATO. Nažalost, za poslednjih osam godina ne samo da Rusija nije dobila nikakve garancije već je dobila i jasan signal da će se to pre ili kasnije i dogoditi. Bez obzira na to iz kog ugla se gleda, jedno je sigurno: ukrajinski narod je tragična žrtva i kolateralna šteta u novom hladno-ratovskom sukobu između ovog puta nove Rusije i stare Amerike. O aktuelnom ukrajinskom pitanju, nedavno iznenada preminuli vojni komentator, novinar i srpski ambasador u Rusiji, Miroslav Lazanski pisao je govorio mnogo puta. On je često isticao da je Ukrajina za budućnost Rusije pitanje života i smrti. Može li Rusija dozvoliti eventualno stacioniranje NATO vojnih baza i anti-balističkih projektila u Ukrajini? Situacija u kojoj se trenutno nalazimo jasan je pokazatelj da je Lazanski bio u pravu. Putinovi najnoviji potezi u vezi sa ukrajinskom krizom su odlučni i jasniji neko ikad. Cilj vojne akcije Rusije je da se Ukrajina primora na kapitulaciju politike koju je vodila u poslednjih osam godina. Ta politika se pre svega odnosi na odustajanje Ukrajine od pristupa Severno-atlantskoj alijansi i osiguranju trajnog mira za pripadnike tamošnje ruske manjine. Da li će Putin uprkos žestokim sankcijama Zapada i unutrašnjem otporu Ukrajinaca uspeti da pobedi videćemo već u narednim danima ili nedeljama. Američki politički magazin „Njuzvik“ piše da Putin nikada do sada nije izgubio rat, da je kapitulacija Ukrajine izvesna i da je samo moguće veštački produžavati. Zapadni lideri su godinama huškali i ohrabrivali ukrajinske nacionaliste da se suprostavljaju Rusiji. Sada kada je Rusija vojno napala Ukrajinu, NATO se ogradio od eventualnog vojnog učešća i dalje ohrabrujući Ukrajince da ratuju sa neuporedivo jačom silom. Zapadne zemlje su do sada godinama ulagale stotine miliona dolara za naoružavanje Ukrajine kako bi se pripremila za eventualni, besmisleni rat sa Rusijom. Licemerna zapadna podrška Ukrajini se i dalje nastavlja u još većoj isporuci naoružanja. Čak i zemlje koje do sada nisu učestvovale u ukrajinskoj krizi poput neutralne Švedske sada najavljuju slanje vojne pomoći Ukrajini. Sankcijama protiv Rusije, odmah se pridružila i Australija koja je takođe najavila značajnu kupovinu naoružanja za Ukrajinu. Sudeći po razvoju događaja, Zapad je zauzeo jedinstven i odlučan stav da se po pitanju Ukrajine u odnosima sa Rusijom ide do kraja. Zavedene su do sada najoštrije ekonomske sankcije prema Rusiji. U isto vreme podrška Ukrajini u vidu konstantne isporuke naoružanja može i na neodređeno vreme produžiti sukob koji će za posledicu imati pre svega ogromnu patnju stanovništva i civilne žrtve. Postavlja se pitanje, da li Zapad zaista veruje da Ukrajina može pobediti i na taj način žele da taj ishod ubrzaju ili su u pitanju samo dodatni razlozi da se Rusija još više demonizuje u očima sveta kroz stradanje nedužnog ukrajinskog naroda? Kakvi god bili motivi svih aktera u ovoj nezapamćenoj krizi, mir je oduvek bio jedina alternativa ratu. Ukrajina kao i svaka druga zemlja, naravno ima pravo na svoju političku budućnost. Pri tom pre svega mislim na njen put ka pristupanju Evropskoj Uniji i Rusija tu ne može ništa. Ipak kada je u pitanju njeno eventualno pristupanje vojnom savezu NATO, kao i u slučaju Gruzije, Rusija sa Putinom ili bez, to nikad neće dozvoliti. Stvar je vrlo prosta, i to iz onog istog razloga zbog kog Amerika nije dozvolila sovjetske projektile na Kubi pre više od pedeset godina. Ne bi to Amerika dozvolila ni danas niti bilo kad u budućnosti, i u tome je cela suština i gorućeg ukrajinskog pitanja.
