Piše: Saša Janković
Svako finale Australijan opena (AO) kad igra naš Novak Đoković jedan je od onih dana beskrajnog ponosa i pomešanih osećanja svih australijskih Srba ma koje god generacije oni bili. Zaista je teško opisati kakva nas to sinergija nosi i osvaja dok dišemo i živimo svaki njegov poen, uzdah, bes i radost. „Za ovo se živi jer ovo treba samo videti i doživeti. Ništa, ništa nije kao finale“ – ushićeno mi je nakon osvajanja devete titule AO Novaka Đokovića u Rod Lejver areni rekao David Petrović rođen u Melburnu pre tridesetak godina ali vrlo ponosan na svoje poreklo iz dalekog Knina. Nije ovo Davidovo prvo finale uživo u Novakovoj omiljenoj areni i svaki put je isto ponos, napetost, emocije i suze od sreće na kraju. Tako je i sa svima nama dok se ponosno šepurimo Melburn parkom nakon još jedne istorijske pobede našeg teniskog heroja. I dok velika teniska epopeja Novaka Đokovića još uvek traje i nadamo se trajaće sve dok on to želi naša su srca ostala puna a ovogodišnja pobeda draža no ikad pre. Nije samo Nole još jednom pokazao da je bio i ostao najbolji teniser svih vremena na australijskom tlu već je i neka kosmička pravda ispunjena nakon svega što su mu australijski mediji i teniseri priredili u poslednjih mesec i po dana. Bezumno i sramno su ga napadali i optuživali za sve i svašta ne bi li mu ikako naškodili i slomili duh. Želeli su samo da mu vide leđa i pošalju ga kući što pre ne shvatajući da sve to našeg asa uvek samo više i još jače motiviše. Rekordnih devet australijskih titula plus jedan ATP kup i realno nije očekivati da će i jedan teniser sveta uspeti da to nadmaši u skorijoj budućnosti. I baš iz tog razloga što ga toliko bezrazložno mrze i napadaju njegovo ime će ostati zauvek ispisano zlatnim slovima u istoriji prvog gren slema u sezoni.
Ima sugurno neke tajne veze između najboljeg tenisera na planeti i Melburna, Australije i ovdašnjih navijača. Ovde je 17-godišnji Novak u januaru 2005. godine započeo svoj veliki teniski put. Tada je imao svoj prvi gren slem debi baš ovde kada je u prvom kolu poražen od Rusa Marata Safina koji je dve nedelje kasnije i osvojio AO. Već tri godine kasnije Novak će ovde osvojiti svoj prvi gren slem u finalu protiv Francuza Žo-Vilfred Conge, prvi trofej koji se zauvek pamti i koji je verovatno usmerio njegovu čitavu tenisku karijeru. I od tada do danas 18 gren slem titula od kojih čak polovina osvojenih u Melburnu. Nole često voli da priča o toj njegovoj „ljubavnoj aferi“ koja traje sa Rod Lejver arenom i Melburnom. Kao da ima neka sila koja ga baš ovde pokreće i daje mu snage da se lavovski bori uvek do kraja i punim srcem. Verovatno ništa nije slučajno pa baš zato i ovde žive njegovi najvatreniji navijači. Ne žale naši ljudi ni para ni vremena da dođu iz svih udaljenih krajeva Australije i Novog Zelanda samo da bi uživo osetili taj neopisivi trenutak i slast pobede. Tako je bilo i ove godine kada je doduše zbog brojnih korona redara i novih kovid pravila izostalo srpsko kolo i harmonika ali je sve drugo hvala Bogu ostalo isto. Bila je to još jedna noć za pamćenje i događaj koji se zauvek nosi u srcu. Bravo Nole i hvala ti još jednom za sve divne emocije koje nam izazivaš i prenosiš! I kako jedan moj prijatelj beogradski novinar Ivan Mrđen, koji ovog puta zbog restrikcija na žalost nije bio ovde, uvek voli da kaže: „Vidimo se i dogodine u Rod Lejver areni istim povodom i sa još jačim žarom!“
