Piše: Saša Janković
Izgleda da je poslednjih nedelja u komentarima i osvrtima bilo koje vrste prilično teško zaobići ime Prvog ministra Skota Morisona. Još od trenutka kada se neslavno oglasio povodom prvog ukidanja vize najboljem svetskom teniseru Novaku Đokoviću, Morisonove bruke i ludosti ne prestaju. Nakon što je bio ismevan širom sveta tokom Novakove australijske sage, njegov rejting u rođenoj zemlji je dostigao najniži nivo još od kad je postao federalni premijer. Tako mu se izgleda njegov prvobitni pokušaj da na Đokoviću podigne svoj politički rejting žestoko obio o glavu i vratio kao bumerang. Činjenica stoji da uprskos medijskoj histeriji Australijanci jednostavno nisu progutali njegove izmišljotine već su vrlo brzo shvatili o čemu se radi. Setimo se njegov rejting je prvobitno bio načet omikron frustracijama kada su mnogi kompletno vakcinisani građani postali besni na činjenicu da im kovid vakcina praktično i ne važi za novi soj. Sve je trebalo da izgleda bajno i sjajno pred izbore u maju. Zemlja se konačno otvarala posle skoro dve godine izolacije i pretvaranja da smo bili u „zirokovidostanu“, iako svi znamo da to nije bio slučaj jer je virusa bilo od samog početka. Tada smo i po ko zna koji put ponovo čuli koliko je tačno Morisonova vlada spasila života, kada nas je sačuvala od nas samih. Tako je nakon prisilne vakcinacije trebalo konačno sve zaboraviti i početi ljubav iz početka. Na Morisonovu nesreću stigao je omikron tek toliko da mu pomuti političku idilu koju je očekivao. Ipak vrhunac svega bile su procurele tekstualne prepiske između Gledis Beredžiklijan, bivše premijerke Novog Južnog Velsa i neimenovanog aktuelnog ministra Morisonove vlade. Zatim smo čuli šta o njemu misli i njegov najbliži saradnik i zamenik Barnabi Džojc koji je verovatno izrekao suštinu kada je za Morisona u martu prošle godine rekao da je on: “licemer i lažov i da je to tako već odavno“. Još je interesantnije šta je neimenovani ministar odgovorio Beredžiklijan, koji je za premijera rekao da je „prevarant i kompletni psihopata“. Morison iako vidno nokautiran, kada mu je novinar saopštio procurele prepiske na pres klubu u Kanberi, još uvek pokušava da se održi na nogama. Nije pomogao ni njegov velikodušni oproštaj Džojsu, koji je za samo deset sekundi uspeo da poliže sve što je ranije godinama pljuvao. Kasnije je premijer izrekao možda i jednu istinitu stvar rekavši da je „politika brutalni biznis“. Naravno, on to pre svega gleda iz svog ličnog ugla, i iz njegove perspektive nema nikakve sumnje da je apsolutno tako.
Ove nedelje još jedno njegovo televizijsko pojavljivanje doživelo je potpuni debakl. Naime, u popularnoj televizijskoj emisiji „60 minuta“ kanala „9“ njega i njegovu suprugu Dženi, posetio je novinar Karl Stefanovik. Emisiju je gledalo samo 547.000 ljudi što je bila potpuna katastrofa u poređenju sa drugim emisijama te večeri, ali i sa prosečnom gledanošću pomenutog šou programa. Tako je na primer britansku krimi dramu „Vera“ na državnom kanalu u tom trenutku gledalo 587.000 ljudi dok je poznati rijaliti program „Married at First Sight“ gledalo 961.000 što je skoro duplo više nego Karlovih „60 minuta“ sa Skotom i Dženi. Očigledno da nema mnogo onih koji bi da čuju šta Morison priča. Stiglo je i još jedno njegovo žaljenje tokom emisije kada je Karl ponovo otvorio rane pitavši premijera za njegov čuveni godišnji odmor na Havajima u vreme dok je pola Australije gorelo u plamenu. Da li uopšte treba ponovo otvarati to bolno pitanje kada je njegov odgovor već odavno postao surova realnost? Šta je čuveni novinar srpskog porekla uopšte hteo postići ovim intervjuom? Možda se Karl konačno uživeo u ulogu Meta Dejmona u nemogućoj misiji i pokušaju da spasi svet? I dok Karl spašava Australiju bezuspešno popravljajući Morisonov rejting, možda bi mu bilo bolje da je „60 minuta“ umesto sa premijerom proveo samo sa prvom damom? Iskreno verujem da bi tada gledanost emisije sigurno bila bolja i kudikamo interesantnija. Ovako smo dobili samo još jedan u nizu politički pamflet iz dobro poznate kuhinje domaćih „mejnstrim“ medija.
