Na krajnjem severoistoku australijske države Kvinslend, nalazi se najseverniji gradski i turistički centar – Kerns (na eng. Cairns). Ima unikatnu tropsku klimu, jer se nalazi na 16 stepeni južno od ekvatora. U njemu su visoke (tropske) temperature danju i noću, svih 12 meseci u godini, sezona kupanja je svih 365 dana, na plažama toplog Pacifika, ali i na jezerima, rekama i bazenima. Zbog visokih temperatura grad tokom čitave godine živi golišav kao Rio de Žaneiro za vreme karnevala! Ulice i obala su prepune lepotica iz čitavog sveta, od kojih bi mnoge mogle da se prijave na takmičenje za Mis sveta, sa realnom šansom da se zakite lentom koja krasi najlepšu.

Od Kernsa prema severu je nekoliko prelepih plaža, sa peskom kao kristal. Ekskluzivno letovalište Port Daglas (Port Douglas) je prema severu, od grada udaljeno oko 50 km. U njemu je letovalo i odmaralo se nekoliko najpoznatijih ličnosti iz sveta politike, estrade, sporta… U gradu i okolini živi mnogo nacija, vera, religija, kultura iz čitavog sveta. Veliko zadovoljstvo je u Kernsu prisustvovati danima turizma i multikulturalnim manifestacijama kada mnogi predstavljaju kulturu, tradiciju i umetnost svoga kraja i svoga naroda. Grad je takođe tokom čitave godine prepun turista iz celog sveta. Grad je zelen tokom svih 12 meseci. Godinu dele na vlažni i suvi deo. Suvi deo je od marta do septembra, i tada je vreme toplije nego leto u Evropi, a od septembra do marta je vlažni deo, kada je još toplije. Naročito je vrelo u periodu oko Nove godine, a za sam doček Nove godine u ponoć, temperatura je veća od 30 stepeni. Grad ima 150 hiljada stanovnika, sa tendencijom rasta. Nalazi se na obali mora, u ravnici, okružen planinama. Na ulazu u grad sa južne strane na tabli pored dobrodošlice piše i „Kerns – grad u bašti“. Grad je prepun zelenila, raznog cveća, drveća, naravno ima puno i palmi. Mnogobrojne lepe kuće, zgrade i vile se gotovo i ne vide od drveća. U okolini se nalazi nekoliko nacionalnih parkova, delova prašume, izletišta, reka, jezera. Takođe i brojne plantaže, gde se uzgaja razno tropsko voće i povrće. Mnogo je banana, limuna, narandži, avokada, ima i krompira, razne salate, ali i šećerne trske… Jedno od izletišta je Kuranda, udaljena od Kernsa 20-ak km, sa izgrađenim stazama za obilazak šume, reke, vodopada. Na Kurandu se stiže kolima, autobusima, vozom u retro stilu, ali i žičarom. Grad je sa unutrašnjošću Australije povezan morskim putem, avio saobraćajem, železnicom, ali i odličnim putevima. Sa aerodroma svaki dan ima više od 100 poletanja, od toga više od 20 su internacionalni. Kerns živi od turizma i za turizam. Prepun je restorana, kafića, motela, hotela… Jednom rečju grad – hotel. Sve je podređeno turistima i tome da oni budu zadovoljni. Isto tako za one koji žele više da vide i dožive, to mogu da urade razgledanjem iz helikoptera. U gradu je veliki broj trgovina, snabdevenost izvanredna. Zbog vrućine deluje neobično što su trgovci u mnogim radnjama obučeni u kratke pantalone, kao i vozači autobusa, a naročito je zanimljivo videti policajce u kratkim pantalonama! Ukratko, Kerns je grad zelenila, toplote, palmi i lepote…

U neposrednoj blizini Kernsa su dva prelepa ostrva, Zeleno ostrvo (Green Island) i Ficroj (Fitzroy) do kojih se stiže za nešto više od pola sata trajektom, koji saobraća nekoliko puta dnevno. Kada turisti dođu na ova ostrva tamo ih čeka mali brod sa „providnim staklenim dnom“ koji ih vozi u obilazak ostrva, gde mogu da gledaju i slikaju neverovatan biljni i životinjski svet u vodi: Drveće, lišće, cveće i mnoštvo raznih riba – raznih veličina, oblika i boja… Na Zelenom ostrvu ima i Zoološki vrt, u kojem se nalazi najveći krokodil na svetu – Kasijus. Kerns je turistički „Eldorado“, teško je to sve opisati, najbolje je – posetiti ga!

Bilo kuda – Srbi svuda… Ili o srpskoj zajednici u Kernsu.

Čak ni oni, koji imaju enciklopedijsko znanje iz geografije teško bi mogli da nabroje sva mesta na kugli zemaljskoj gde sve žive Srbi! U Kernsu među mnogobrojnim nacijama i narodima, žive i Srbi iz raznih delova bivše Jugoslavije.

Njihov dolazak po kazivanju starijih hroničara datira između prvog i drugog svetskog rata. Moramo biti precizni, jer smo mi Srbi imali na žalost mnogo ratova. Veliki broj ih je stigao u ovaj lepi grad nakon 2. Sv. rata. Neki, kao pripadnici poražene strane, onda kao spajanje porodica, pa trbuhom za hlebom, i u potrazi za boljim životom…

Tada nije bilo lako, jer je osnovna grana privrede bila poljoprivreda, rudarstvo, ribolov, najviše proizvodnja šećerne trske i duvana… Tek kasnije je krenuo razvoj turizma. Najveći broj Srba je odlazio u velike centre poput Sidneja, Melburna, Perta… a manji broj se zadržao ovde.

Društveni život se tada svodio na druženje u Jugoslovenskom klubu. Razmena informacija koje su tada stizale iz zavičaja vršila se najčešće pismima koja su dugo putovala. Igranje zabavnih – društvenih igara, dolazak estradnih umetnika je tada pobuđivao veliku pažnju.

Ali 90-ih godina, raspadom zajedničke „otadžbine“, raspao se i Jugoslovenski klub. Međutim, zahvaljujući nekolicini entuzijasta, koji su velikim angažovanjem i trudom uspeli da osnuju „Srpski klub“, nastavljen je društveni život Srba u Kernsu. Nakon toga su uspeli da kupe i zgradu za potrebe srpskog kluba. Zgrada je velika, i nalazi se u najlepšem delu Kernsa, nadomak Botaničke bašte, deluje kao rezidencijalni deo. Lepo je videti na njoj tablu sa natpisom: „Srpski kulturni i informativni centar Sveti Ilija – Kerns“. Kao što se može naslutiti, slava kluba je Sveti Ilija. U klubu se održava zabava svake prve subote u mesecu, sa početkom u 19 sati. Druženje je uz odličnu hranu, pripremanu na srpski način, a često se priprema i roštilj. Slava kluba Sv. Ilija slavi se po svim običajima srpskog naroda, uz Slavski kolač koji osveštava sveštenik iz Grčke pravoslavne crkve iz Kernsa. Zabave su veoma posećene, jer osim Srba na zabavu dolaze i Australijanci, Grci, Italijani, Rusi… Pri klubu deluje i folklorna grupa, često nastupaju, a ponekada idu i na gostovanja. Na multikulturalnim manifestacijama u gradu učestvuje i Srpski kulturni centar, prikazivanjem izložbe, predstavljajući deo bogate kulture i tradicije srpskog naroda. Deluje pomalo nestvarno, kada na velikoj pozornici u blizini obale sa moćnih zvučnika krenu zvuci Moravca, Užičkog i ostalih srpskih kola!

Predsednik kluba je Nada Petrašević. Zato što je zajednica mala i udaljena od Sidneja 2.500 km, zanimljivo je da ovde imamo među Srbima, prvu Srpkinju koja je završila fakultet, pa prvi par mladih Srba koji se venčao u grčkoj pravoslavnoj crkvi, jer nema srpske crkve u Kernsu, a za ovo venčanje je specijalno stigao srpski sveštenik Dušan Stevanov iz 1.800 km udaljenog Brizbejna. Govorimo o Srbima kojima su oba roditelja Srbi i koji pored engleskog tečno govore i srpski jezik. Još da dodamo Srpkinju Milu Vukov, koja je u medicini dosegla vrh, ima zvanje doktora med. nauka – psihijatar, i koja je donedavno bila načelnik klinike za mentalno zdravlje u bolnici u Kernsu.

I na kraju informacija da Srbi u Kernsu odnedavno imaju radio program na srpskom jeziku. Program se emituje svakog četvrtka naveče od 8 – 9 sati, gde slušaoci uz srpsku muziku pored vesti iz zajednice, mogu da čuju i najnovije vesti iz Srbije i sveta. Program odlično vodi i uređuje Zoran Tasić.

B. D.