U subotu 17. jula u manastiru Svetog Save u Kanberi služen je parastos generalu Dragoljubu – Draži Mihailoviću. Svetu liturgiju služili su prota Jakov Jović, prota Ilija Dragosavljević i otac Branko Vasilić. Bio je prisutan i naš narod iz Kanbere i Kvimbijena. ali u dosta manjem broju zbog trenutne situacije i mera koje se primenjuju na teritoriji Novog Južnog Velsa gde pripada naš manastir Novi Kalenić. Posle Svete liturgije prota Jakov Jović je održao prikladan govor a zatim se prešlo u Čičinu kolibu koja se nalazi na manastirskom imanju a njenu izgradnju prvi je pokrenuo naš blagopočivši vladika Milutin. Zbog kiše i hladnog vremena parastos je služen unutra u Čičinoj kolibi uz pogaču, žito, vino i molitvu naših sveštenika. Srpski četnici Ravna Gora položili su venac, a kako sam već rekla ove godine mnoga četnička udruženja iz Sidneja, Melburna i drugih gradova nisu mogli doći. Na kraju u maloj manastirskoj sali pripremljen je bogat ručak ili podušje, koje su pripremili naši bućari iz bućarskog društva Kalenić iz Kanbere. Oni su zahvalili svima koji su došli, a i mi se zahvaljujemo njima na svemu. Kako je rekao predsednik Srpskih četnika iz Kanbere Branko Zec, Dražin dan će ovde nastaviti da se obeležava svake godine i nije bitno koliko nas je došlo bitno je da mi znamo ko smo i zašto smo tu. Okupili smo se da odamo zahvalnost našem Čiči, njegovim, Đujićevim i Drenovićevim saborcima, koji su silom napustili svoju zemlju i došli u Australiju, otpočeli novi život, sa sobom doneli svoju veru, svoju slavu i svoj krst, gradili hramove i crkve koje smo mi nasledili. Takođe sve nas je pozvao na slogu i jedinstvo jer to je nešto što nam je jako potrebno u ovoj današnjoj situaciji kakva jeste. Jednim zaista lepim i poučnim govorom obratio se i naš prota Ilija Dragosavljević, sa uvodnim rečima da ”Kosovo i Metohiju ne smemo zaboraviti”, jer su ga otimali više puta, iste stvari nam se ponavljaju ali svaki put smo ga vraćali nebitno koliko vremena je prolazilo. Pritisci i napadi ne prestaju na nas Srbe sa svih strana kad su u pitanju Kosovo i Metohija, Crna Gora i Republika Srpska. I koliko god nas muče, tlače, porobljavaju i ubijaju nikad neće moći da ubiju taj duh koji treba čuvati u svakom Srbinu. Duh istine i duh sećanja na ono što je prošlo i što ne sme da se zaboravi, tako ćemo sa generacije u generaciju prenositi ljubav, poštenje i poštovanje. Pored toliko prljave propagande i falsifikovanja istorije, srpski narod Čiču pamti kao prvog ustanika u porobljenoj Evropi. Pravi borac za slobodu – to je Čiča Draža. To je istina a sve ostalo o njemu su komunističke laži.
Slava generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, našem Čiči, i slava svim Srbima stradalim od Kosova do današnjeg dana. Amin!
Grozdana Dragičević-Todorinović
