Piše: Saša Janković
U jednom izuzetno turbulentnom trenutku za sve Srbe u dijaspori i u vreme kada je Australiju već zapljusnuo treći talas migranata sa prostora bivše Jugoslavije, ugledni biznismen iz Melburna a poreklom iz Banata Đorđe Marinković realizovao je hrabru ideju o pokretanju prvih srpskih novina u Australiji na ćiriličnom pismu. Ideja se među tada malobrojnim ali slobodoumnim istomišljenicima kalila već par godina ranije sa posebnim akcentom da novine budu na ćirilici i da u nazivu obavezno imaju prefiks „srpski“. Suočeni sa krupnim političkim i istorijskim promenama u otadžbini, Srbi u Australiji nisu bili jedinstveni čak ni oko toga. Mnogi koji su pristigli sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kao ekonomski migranti su verovali da će Jugoslavija preživeti dok stara posleratna politička emigracija nije priznavala ništa kao srpsko što nije imalo četničke predznake. Zato je i sama ideja o pokretanju jednog štampanog glasila koji bi čitali svi Srbi na petom kontinentu bila u tom trenutku potpuna utopija. Ipak biznismen Đorđe je bezrezervno verovao u tu ideju i sa kasnije prvim urednikom Rade Berakom krenuo u misiju koja na neki način i danas traje. Nakon što su zajedno uspešno priveli kraju konsultacije sa tada viđenijim Srbima u Melburnu i Sidneju započeli su logističke pripreme za izlaženje prvog broja i formiranje redakcije novog glasila. Tako se pre tačno tri decenije 19. marta 1991. godine ovde u Melburnu rodio „Srpski glas“ jedini list u Australiji na ćirilici koji je u početku izlazio dva puta nedeljno i redovno obaveštavao ovdašnje Srbe o svim bitnim događajima u Srbiji i sa prostora ratom zahvaćene tadašnje Jugoslavije.
Nije bilo nimalo lako osnivaču i prvim novinarima „Srpskog glasa“ da u ono vreme kada je medijska hajka na Srbe već ozbiljno uzimala maha da novine stave na noge i profilišu ih u jedan ozbiljan nedeljnik sa stavom i poštovanjem među australijskim Srbima. Već od samog početka bilo je brojnih teškoća, otpora i problema ali je nedeljnik uprkos svemu uspeo da se održi i nakon 30 godina kao neprikosnoveni čuvar tradicije i kulture Srba na petom kontinentu. Osim događaja iz Srbije i sa prostora Balkana „Srpski glas“ je od samog početka ovdašnje Srbe informisao i o svim dešavanjima u njihovoj brojnoj zajednici iz svih udaljenih krajeva Australije. Bio je to jedinstveni poduhvat jer je trebalo povezati sve srpske zajednice od kojih su najbrojnije i tada bile u Sidneju i Melburnu kao i one udaljene u Pertu, Brizbejnu, Adelejdu i drugim australijskim gradovima. U vreme kada interneta nije bilo a kompjuteri su još uvek bili vrlo retki i skupi trebalo je formirati dopisničku mrežu na celom kontinentu kako bi se Srbi u Australiji najviše zbližili oko ideje pomaganja napaćenoj otadžbini Srbiji. Mnogo teže bilo je u tom trenutku doći do pravih informacija iz matice jer je medijska blokada Srbije već stigla do Australije a satelitske televizije još uvek nisu funkcionisale. Zato je formiranje jednog takvog lista baš u tom času imalo veliku istorijsku misiju za sve australijske Srbe nezavisno od njihovog političkog ili verskog opredeljenja. Kada je nedeljnik preživeo najtežih prvih godinu dana izlaženja bilo je jasno da se trud osnivača isplatio i da će vernost i poštovanje čitalaca kasnije nadoknaditi sve duge i neprospavane noći urednika i novinara ali i početne nezanemarljive finansijske gubitke vlasnika.
Tačno 2.440 brojeva „Srpskog glasa“ izašlo je do danas iz redakcije u Melburnu uz svesrdnu pomoć vernih dopisnika iz Srbije i čitave Australije. Danas ovaj nedeljnik uprkos digitalizaciji medija ima priznato mesto među srpskom dijasporom na petom kontinentu i još uvek nema nijednog važnog događaja u ovdašnjoj srpskoj zajednici koji nije zabeležen i uslikan od strane novinara i saradnika „Srpskog glasa“. Nakon iznenadne smrti osnivača Đorđa Marinkovića poslednjih 12 godina izdavanje nedeljnika je sa uspehom nastavila njegova supruga Živana Jovanović koja je Đorđa igrom sudbine upoznala baš na promociji prvog broja „Srpskog glasa“. I baš u vreme kada su mnogi ozbiljni štampani mediji poklekli i ugasili se ovaj nedeljnik je stoički uspeo da opstane na tržištu i odupre se novim izazovima. Iako suočen sa potrebama novog vremena svih ovih godina „Srpski glas“ je ostao veran ćiriličnom srpskom pismu, matici Srbiji i brojnoj srpskoj zajednici u Australiji. I naravno, proslavi ovog veoma značajnog jubileja najviše su doprineli cenjeni i verni čitaoci „Srpskog glasa“ koji su od samog početka znali da u njemu prepoznaju nedeljnik kojem će verovati. Kroz ovu redakciju prošlo je mnogo sjajnih urednika i novinara koji su svojim entuzijazmom i zalaganjem ostavili značajnog traga i doprineli da se ovaj nedeljnik održi u jednom vrlo teškom vremenu i opstane kao jedna prijatna i sigurna oaza srpstva u tolerantnoj i multietničkoj Australiji.
