U Srpskom centru Bonirig u Sidneju održan jubilarni, trideseti, Festival srpskog folklora
Srpski centar Bonirig, na jugozapadu Sidneja, već trideset godina je stecište igre i pesme mladosti Srbije na Petom kontinentu. Već tri decenije ovde se okupljaju mladi, članovi folklornih sekcija i društava iz crkvenoškolskih opština iz čitave Australije. Zajednička želja je bila i ostala: da pesmom i igrom pokažu bar deo bogate kulturne baštine srpske zajednice na Petom kontinentu, da daju svoj doprinos NEZABORAVU kako bi saznanje o poreklu, o „korenima“, o matici Srbiji ostalo TRAJNO.
I proteklog vikenda u Bonirigu se okupilo više od hiljadu devojaka i mladića iz srpskih klubova u Sidneju, Pertu, Brizbejnu, Adelajdu i drugim sredinama, kako bi obeležili ovaj vredan jubilej. Bili su tu i gosti iz Srbije „Kraljevačka riznica“. U toku tri dana Festivalu je prisustvovalo više od pet hiljada Srba i gostiju iz svih delova Australije. Raduje da srpska mladost ima podršku za ono lepo što nosi u sebi, a to je, pre svega, ljubav prema srpskoj pesmi i igri, ali i ljubav prema svojoj prvoj otadžbini – Srbiji.
Vladika Irinej otvorio Festival
„Ovo je, nažalost, poslednji put da otvaram Festival srpskog folklora u Australiji. Duša mi se cepa zbog velike dileme koju sam imao maja u Beogradu. Sasvim nenadano, Sveti sinod SPC je od mene zatražio da moja naredna služba bude u Njujorku, kako bih pomogao u obnovi Srpske pravoslavne crkve na Menhetnu. Rekao sam da ja o tome ne mogu da odlučim, jer mi je srce u Australiji. Ipak, prevagnulo je mišljenje Sinoda. Moja duša će večno ostati uz ovu divnu mladost i sve divne ljude, Srbe sa Petog kontinenta. Neka je svima srećno i blagosloveno“.
I posle 30 godina – mladi
Godine neumitno žure: nekada mladići i devojke, članovi prve folklorne grupe „Ravna gora“ iz Boniriga, danas u najboljim godinama, još uvek željni pesme i igre.
SREĆNA ZBOG DECE
„Ja sam neobično srećna što sam danas ovde. Želja nam je da uveličamo lepotu i značaj ovog Festivala. Ali, kada vidim svu ovu decu, ovu mladost, sigurna sam da nisam izgubila vreme igrajući folklor. Naprotiv, srećna sam što to lepo prenosimo i na ovu decu“, ispričala nam je Jasna.
ŠIO SAM NOŠNJU
„Bilo je teško prvih godina. Bila je samo moja ideja da napravimo ovakav Festival, jer smo imali dosta igrača po klubovima. Veliki problem je bio nedostatak narodnih nošnji. Ja sam sam skrojio za prvih nekoliko Festivala oko 3 hiljade nošnji. Pošto sam znao i da šijem, sam sam sašio više od hiljadu nošnji“, sa ponosom priča Dušan Rsovac, osnivač Festivala.
NA MLADIMA SVET OSTAJE
„Ja sam ljubav prema folkloru nasledila od svoje majke, koja je dugo igrala. I, naravno, da mi je sada drago da smo ovde, da nastavljamo tradiciju, koja traje već tri decenije“, sa puno osmeha, u jednom dahu, nam je rekla Natalija.
IGRA MLADOST SRBIJE
Prvi ansambl folklorne sekcije „Ravna Gora“ oduševio je publiku spletom igara iz Srbije
BUDITE PONOSNI!
„I Srbija i Australija mogu da budu ponosni na srpsku zajednicu, ovde, na Petom kontinentu. Narod, koji ima ovako bogatu tradiciju, ovako bogatu kulturnu baštinu, i koji to sve neumorno neguje, jeste veliki narod. Zato vi Srbi morate biti ponosni, jer ste narod za ponos i poštovanje“, izjavio je Krejg Keli, poslanik u Federalnom parlamentu.
SRBI NAROD SA KORENOM
„Svi smo mi odnekud došli na ovaj kontinent. I svako daje svoj doprinos razvoju Australije. Jedan od naših najvećih kvaliteta je multikulturalizam. Upravo tome srpski narod daje nemerljiv doprinos. Ovaj Festival je primer koliko volite i negujete svoju tradiciju i svoje vrednosti. To daje i vama, Srbima, veliku, nemerljivu dimenziju“, ističe Kris Hejs, poslanik u Federalnom Parlamentu Australije.
SA SVEČANOG OTVARANJA FESTIVALA
U toku tri dana Festivalu je prisustvovalo više od pet hiljada Srba i gostiju iz svih delova Australije. Raduje da srpska mladost ima podršku za ono lepo što nosi u sebi, a to je, pre svega, ljubav prema srpskoj pesmi i igri, ali i ljubav prema svojoj prvoj otadžbini – Srbiji.
