Васко Вукоје, адвокат Аделајд

Не верујем да постоји човек којег занима плотика, да му није позната злочиначка улога многих свештеника католичке цркве и саме Цркве као институције у време постојања марионетске, злочиначке творевине, НДХ. О улози Степинца, Драгановића и многих других истакнутих католика, написане су бројне књиге, а њихови злочини, неретко су шокирали и њихове савезнике и господаре , нацифашистичку Хитлерову Немачку.

Ја немам никакве сумње да је данашња Хрватска држава, пре свега њена главна странка, ХДЗ, која истина тренутно није на власти, директан наследник Павелићеве идеологије, при том, исто као у његово време, с многим појединцима, али и организацијама, који величају и хвале усташки покрет,који је био расистички, клерофашистички и за многе најкрволочнији покрет у другом светском рату, јер је НДХ била једина држава која је имала концентрационе логоре за децу, и која је масовно мучила и убијала децу српске националности, под благословом католичке цркве у Загребу и кардинала Степинца.

Недавно, председник Хрватске странке права и посланик у Скупштини Хрватске, Анте Ђапић рече, “Једина је кривица усташког покрета у томе што није успео“. Угледни адвокат Жељко Олујић на државној ТВ каже “несрећа је НДХ да је поражена“. Ратни злочинац, који је наравно на слободи због “процедуралне грешке“ Томислав Мерчеп, јавно поручује,“замерам усташама што нису завршили посао до краја.“ Новинари и јавни радници у Хравтској, и то велики број њих, пише с позиције нацифашизма, величајући усташтво и за то не постоји ни минимум осуде оних који би, по природи ствари, требали бити против усташког ревизионизма. Неколико покушаја Милорада Пуповца и осталих мањинских посланика, ХДЗ је дочекао на нож, називајући такве посланике Србима, јер веће увреде у Хравтској нема, од оне кад вас неко назове Србином.

Забрану оснивања проусташке страже на Тргу Републике у Загребу, новинар католичког листа некакви Шкртић, осуђује, наводећи усташки поредак као најбољи и од хрватског народа прихваћен у огромној већини. “Узрок забране параде усташке страже у центру Загреба, овај екстремиста ХДЗ а налази у лошем образовању министра“ који је такву одлуку донео јер не познаје усташка начела. Зато му је препоручио усташку лектиру за ширење духовног знања, јер усташка начела у ставу 10 иста су по вредности и садржини као Свето Писмо. Усташка држава је била добро уређена држава, по систему како се то наводи у Светом Писму, а једина јој је мана, то што је пропала“.

Није Шкртић први који је усташка начела ставио у исти ниво с хришћанским светињама. Исте је теолошко статистичке релације успоставио католички поп Вјекослав Ласић, који годинама неометано служи мису задушницу поводом смрти Анте Павелића. Овај клерофашиста с олтара често поручује да је “НДХ била дар Божији и да је у очима свих поштених домољуба НДХ и данас свето име.“

О лику и делу масовног убице Анте Павелића, овај сулуди поп поручује с олтара, “верујем да је поглавник својом љубављу према Богу и хравтском народу очистио своје срце, да би сад с невином дечицом гледао Бога лицем у лице.“

Карловачки ХДЗовац Шкртић, само је један у мору хрватских јавних радника, који несметано износи мишљења за која је нормалан човек, пропашћу Хитлера, мислио да се више никада неће појавити. Нажалост, по човечанство, усташлук је у Хрватској ухватио чврсто корење и неузастављиво се шири, под апсолутним покровитељство католичке цркве , која преко бројних јавних иступа свештених лица, својих новина и других медија, подржава злочиначку организацију ХДЗ и која никада, ама баш никада, није осудила нападе на Србе, убиства и одузимање имовине.

Можда је од свега најзанимљивије , кад би то било могуће, јер мислим да то никада нећемо дознати, сматрају ли хрватски католички бискупи упоредбу усташких начела са Светим писмом национално безначајном, или је сматрају увредом.

Вест која се надовезује на горње написано, основни суд у хрватском граду Кутини, ослобио је од кривичне одговорности председника чисте читај усташке странке права, извесног усташу, Миљка, јер да није увредио директорку националног парка Јасеновац, иако јој је упутио најгоре могуће претње смрћу. Ова још једна правосудна лакрдија хравтских судова, и изјава да је у Јасеновцу страдало око пет хиљада људи, навела је неколико европских историчара да наведу следеће о логору смрти Јасеновац.
Немачки генерал, хравтског порекла, Лотар Рендулић писао је Хитлеру да је згрожен злочинима у Јасеновцу у којем је побијено око пола милиона Срба, Ернст Фик, Хитлеров службеник у НДХ, писао је у редовном извештају Трећем рајху да је у Јасеновцу страшном смрћу побијено између 600 и 700 хињада Срба, а амбасадор нацистичке Немачке Нојбахер, послао је писмо пред крај рата у којем је навео да је у Јасеновцу страдало преко 750 хиљада Срба.

Седамдесет година касније, у Хрватској, која је чланица Европске Уније, усташтво је на великој сцени. Пита ли се та иста ЕУ како се осећају Срби наследници побијених отаца из тог времена?

И пита ли се Вучић, којој то и каквој ЕУ, жели да уведе Србију?