Krajem prošle godine Australijska služba državne bezbednosti “ASIO” otvorila je svoja tajna dosijea za javnost. Skinut je i embargo za korišćenje dokumenata o kontroli srpske emigracije na petom kontinentu. Dr Nina Marković Kaze iz Sidneja se kao naučnik i stručnjak za bezbednost odmah zainteresovala da istraži dokumenta u arhivi australijske tajne policije, koja se odnose na srpsku emigraciju u Australiji.

“Moja naučna teza je da su Služba državne bezbednosti Jugoslavije i „ASIO“ zajedno policijski pratili i progonili srpske emigrante na petom kontinentu, jer su ih smatrali politički opasnim i za SFRJ i za Australiju. Moj istraživački tim i ja uradićemo naučnu studiju za Sidnejskii univerzitet o otkriti tajne australijske službe državne bezbednosti”, nagovestila nam je dr Nina Marković Kaze.

Ova Beograđanka, rođena početkom osamdesetih, završila je osnovnu i muzičku školu u rodnom gradu. Krajem devedesetih otišla je da poseti oca u Australiji. Diplomirala je na koledžu u Pertu i na Univerzitetu Zapadna Australija. Magistrirala je međunarodne odnose na Univerzitetu Kanbera. Doktorirala je 2015. godine na Nacionalnom univerzitetu Australije na temu „Istorijski presek diplomatskih odnosa Srbije i EU“.

Osnovala je na fakultetu društvo studenata na italijanskom jeziku pod nazivom “Italijanski poljubac”. Zaposlila se u federalnom Ministarstvu zdravlja i postala savetnik za međunarodne odnose u federalnoj skupštini Australije. Kasnije je prešla na Mekvori univerzitet kao naučni istraživač. Član je Organizacije srpske pravoslavne omladine “Soja” i bavi se humanitarnim aktivnostima. Autor je knjiga pesama “Raskršće” (2010) i “Ne budi me dok spavam” (2015), kao i naučnih studija i polemičkih članaka u medijima o pravima srpskog naroda.

“Srpska emigracija stvara se u Australiji u vreme i posle Drugog svetskog rata. Nije lako biti srpski politički emigrant u Australiji i na Novom Zelandu. To su sami emigranti mnogo puta osetili na vlastitoj koži i duši. Prvo ih je progonila jugoslovenska Udba u otadžbini, potom Služba državne bezbednosti SFRJ u tuđini. Onda su bili predmet obaveštajne obrade od australijske tajne policije „ASIO“. I napokon, srpski emigranti su često bili napadani od ustaša i balista, odnosno hrvatskih i albanskih nacionalista i terorista u samoj Australiji”, kaže dr Kaze.

U Beogradu je Titova tajna policija srpske političke emigrante tretirala kao „neprijateljsku emigraciju“ i pripisivala im terorističke akcije, iako Srbi nisu izveli nijednu u Australiji. Oktobra 1975. godine SDB Jugoslavije je uradila poseban tajni referat, koji je imao naziv „Jugoslovenska neprijateljska emigracija u Australiji“.

Referat je urađen u 157 primeraka. U ovom dokumentu, koji ima 139 strana, o srpskoj emigraciji, koja je svrstana u „ostale nacionalne grupacije« napisano je svega deset stranica (83 – 93). U njima se kao opasne organizacije navode Srpska narodna odbrana – SNO, Srpski kulturni klub “Sveti Sava”, Udruženje bivših boraca Kraljevske jugoslovenske vojske “Draža Mihailović”, Organizacija srpskih četnika “Ravna Gora” i druga srpska udruženja

Australijska sigurnosna i obaveštajna služba ASIO nastala je 1949. godine. Najviše se borila protiv agenata ruskog KGB-a i protiv jugoslovenskih špijuna i emigranata. Tako su se na udaru ove tajne policije u Australiji našli mnogi srpski aktivisti i čak uspešni ljudi.

“Protiv naših iseljenika i emigranata ASIO je, međutim, delovala zajedno sa Udbom i SDB iz Jugoslavije. Agenti ASIO su me ispitivali šta sam radio u JNA, a ja im nisam ništa odgovorio”, rekao mi je Zvonimir Rale Rašić, ugledni sportski radnik, koji je to lično osetio kada se krajem šezdesetih vratio sa odsluženja vojnog roka u JNA u Australiju.

Iz tajnih dokumenata ASIO može se videti da je australijska tajna služba bezbednosti pratila i naše aktiviste devedesetih godina, kada je procenila da su novi srpski doseljenici opasni po Australiju. Poznati novinar Rade Berak iz Melburna je imao neprijatne susrete sa agentima ASIO.

“Bio sam redovni učesnik srpskih demonstracija, ali i kao novinar sa oštrim perom, koji brani srpstvo, postao sam sumnjiv australijskoj tajnoj policiji. ASIO me posebno pratio kada su Australijanci mislili da sam u direktnim kontaktima sa dr Radovanom Karadžićem. Tužen sam od strane australijske države da sam pomagao Vojsku Republike Srpske Krajine, ali sam na sudu 1994. oslobođen usled nedostatka dokaza“, otkrio mi je Rade Berak svoje nevolje, koji je sudskim putem dobio uvid u svoj policijski dosije.

Zbog procene da su srpski nacionalni lideri opasni, i dr Marko Marinković i Ilija Glišić kao vođe Srpskog nacionalnog saveza, bili su na meti inspektora tajne službe bezbednosti Australije.

“Zvali bi me agenti telefonom i najavljivali svoj dolazak da „nešto razgovaramo“ . Rekli su mi – „Treba da nam kažete neke stvari o Srpskoj zajednici, koje nas interesuju, a mi ćemo vama da pomognemo!“ Zapravo, agenti Australije su pokušali da me vrbuju da radim za ASIO. Ja sam to odbio na fin način, jer kao žitelj Australije nisam smeo da ih vređam i napadam”, kaže doktor Marko Marinković.

Doktor Marko Marinković tvrdi da su ga agenti ASIO tajno fotografisali na javnim skupovima i srpskim demonstracijama u Australiji, protiv politike zvanične Kanbere da podrži secesiju Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije.

Tajna služba Australije se interesovala i za Zoju Kliri, kao aktivistu SNS, ali i člana odbora za odbranu Dragana Vasiljkovića.

“Mene je državna agentura ASIO pritiskala sa svih strana, podmetala mi špijune i žene da me kompromituju, a i trudila se da mi uništi poslovnu reputaciju i biznis”, kaže Ilija Glišić, organizator srpskih demonstracija.

Na listi “opasnih Srba” tajne službe ASIO bili su i dr Voja Ilić, Aleksandar Ćupić, prota Đuro i Đorđe Bubalo. ASIO je registrovao i pratio i nove srpske vođe naših organizacija iz 2011. godine.

“ASIO kontroliše sve doseljeničke organizacije, pa i srpske, da ne bi Australija sa traženom radnom snagom, „uvozila“ i kriminalce i teroriste. Zato tajna služba ASIO i Ministarstvo za useljavanje Australije imaju zajednički kompjuterski sistem koji im omogućava bržu i jednostavniju proveru svakog doseljenika i građanina. Postoje i čitave skale opasnih ličnosti, u kojoj sam, verovatno i ja, jer osećam da me špijuniraju“, rekao mi je srpski patriota Đorđe Bubalo.

Australija je, na primer, tokom 2005. godine primila 123.424 doseljenika iz celog sveta. Iz Evrope se ukupno doselilo 25.000 ljudi.

„Lista doseljenika u ASIO sadrži 40 odsto osoba, koje su svrstane u grupu takozvanog visokog rizika, jer su opasne za nacionalnu bezbednosti i zbog moguće prevare useljeničkih vlasti. Grupu srednjeg rizika čine kriminalci i bolesni i njih je oko 30 odsto od ukupnog spiska. Ovakva evidencija pokazuje kakvu strogu kontrolu građana sprovodi država Australija“, upozorava Đorđe Bubalo.

Od 10,4 miliona ljudi koji su došli avionima na peti kontinent, na primer, njih 1.632 je na aerodromu saznalo da nisu prošli bezbednosnu proveru. Pronađeno je i 18.000 ilegalnih radnika. Među nepoželjnim doseljenicima našlo se i stotinak Srba, pod sumnjom da su članovi narko-mafije ili da imaju kriminalnu prošlost.

„Tajna služba ASIO spremna je da više progoni srpske, nego li hrvatske useljenike, jer kao član Ujedinjenog britanskog kraljevstva, ova zemlja podržava prozapadne države. Uvek kada se dogode politički incidenti australijskih ustaša protiv Srba u Australiji, tajna policija ASIO posle toga traži zabranu za sve srpske navijače, da posećuju stadione u Australiji i da navijaju za Novaka Đokovića na najvećam australijskom teniskom turniru”, govori Rade Berak.

Jedna tuča ustaša sa Srbima, bila je, na primer, povod da ASIO i država Australija 2010. godine ne odobri ulaznu radnu vizu Svetlani Ražnatović i zabrani njen koncert, zbog opasnosti od “javnog ispoljavanja nacionalizma”. Tek nakon pravnog obrazloženja da Ceca nije politička ličnost, već umetnica Australija joj je dozvolila da peva Srbima u Melburnu i Sidneju.

Marko Lopušina